MITOLOGIZACIJA naše stvarnosti: SVETISLAV BASARA promovisao novu knjigu "REKAPITULACIJA"

Promocija novog romana "Rekapitulacija" književnika Svetislava Basare, u izdanju kuće "Službeni glasnik", održana je danas u knjižari "Geca Kon" u centru Beograda.

Osim autora, o knjizi sa podnaslovom "Nemi film", govorio je i Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog sektora za izdavanje knjiga i urednik ovog romana.

Basara je napomenuo da je serijal ili ciklus romana koji će dovesti do najnovijeg dela "Rekapitulacija", započeo pre 10 godina sa zapaženom knjigom "Gnusoba" (Laguna, 2013).

Pisac se prisetio da je prisustvovao 10. godišnjici od smrti bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2013. godine. Tada je bio prikazan i dokumentarni film o prvom demokratskom premijeru, koji je Basara ocenio da je bio vrlo dobar.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

- Tokom te večeri, nekako sam osetio da je naša zemlja temeljno propala. Shvatio sam tu činjenicu. Onda sam odlučio da napišem knjigu o tome. Otišao sam na selo i krenuo pisati, i to će biti upravo "Gnusoba". Otvarala mi se onda ogromna Pandorina kutija, bilo je toliko toga preobimno, mislio sam da i oni talentovaniji od mene ne bi uspeli da napišu to šta sam zamislio - rekao je Basara i dodao da će onda uslediti čitav ciklus daljih romana o zastrašujućoj stvarnosti koja nas okružuje.

Nagrađivani pisac je istakao da je kasnije sa romanom "Kontraendorfin" (2020) i najnovijom knjigom "Rekapitulacija" odlučio da bude autentičan, ali tako da "kočijaši", ne libi se da "prostači", te je nastavio sa uvredama i pogrdnim rečima u ovim delima.

Basara je napomenuo da naslovna strana romana "Rekapitulacija" sasvim dovoljno govori o samoj knjizi, a u pitanju je potresna slika "Siroče na majčinom grobu" umetnika Uroša Predića, iz kolekcije Narodnog muzeja.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Petar V. Arbutina je naglasio da je "Rekapitulacija" smisleni nastavak romana "Kontraendorfin", ovenčanog NIN-ovom nagradom, ali da je zapravo prvi deo te trilogije "Andrićeva lestvica užasa" (2016).

- Na taj način Basarina najnovija knjiga je završni deo te trilogije, zaokružuje priču koju su započeli navedeni romani i kako samo ime kaže, pravi "Rekapitulaciju". Smatraju mnogi da se Basarino stvaralaštvo deli na period pre i posle njegove knjige "Fama o biciklistima" - ocenio je Arbutina, ističući tu popularnu knjigu iz 1987. godine.

Urednik ove knjige smatra da se u veoma nepreglednom plodnom opusu pisca Basare prema kvalitetu visoko izdvaja kvintet romana - "Looney Tunes" (1997), "Ukleta zemlja" (1995), "Sveta mast" (1998), "Napuklo ogledalo" (1986) i "Mongolski bedeker" (1992).

- Basara piše istine koje nam nisu često prijatne, on mitologizuje našu stvarnost. Najnoviji roman je knjiga unutar koje junaci razgovaraju i otkrivaju formu i sadržaj, što se retko dešava u književnosti. Neki to nazivaju "post-modernizam", mada ja i ne znam šta se pod tim pojmom tačno podrazumeva - naglasio je Arbutina.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Urednik je podsetio da je čuveni pisac Marsel Prust davnih dana ocenio da se sve knjige ruskog klasika Fjodora Mihajloviča Dostojevskog mogu nazvati "Zločin i kazna", a s tim u vezi, Arbutina smatra da se sva Basarina dela mogu staviti pod jedan naziv - "Rekapitulacija".

Arbutina je razgovore Basarinih junaka u najnovijem romanu uporedio sa poznatim delom "Dijalog u paklu izmedju Makijavelija i Monteskjea" Morisa Žolija, jer "svi karakteri žive kao da su odavno u paklu".

On smatra da nova knjiga od Basare predstavlja odsjaj vulgarnog rijalitija vremena i prostora danas, političkog blata i ideološke izopačenosti, ali nije samo to, već je "paradigmatično delo u kome očitavamo osnove i najbolje poetičke vrednosti njegove proze".

- "Rekapitulacija" je crnohumorna perspektiva i otvorena kritika prepuna suptilnog sarkazma, instrument mišlјenja i spoznaje, naličje savremene mitologije. Mihail Epštajn kaže: "Prostor između reči i slike ispunjavan je u starini ritualno, a u novije vreme - totalitarno". Na tom tragu je i stvorena "Rekapitulacija", ideja o trajanju u svetu koji je zaboravio na svoje postojanje, svoj početni smisao i autentičnost - zaključio je urednik Petar V. Arbutina.

Ostavite komentar