EMIR KUSTuRICA: Pripadam PROŠLOM VREMENU koje su činili Dostojevski, Gogolj ili Čehov

Reditelj i pisac sinoć je bio poslednji gost u ciklusu "Letnji plato BGB" u Biblioteci grada Beograda

Kusturica je govorio o svojim romanima i zbirkama priča "Smrt je neprovjerena glasina", "Sto jada", "Šta mi ovo treba" i pre svega o najnovijem delu "Vidiš li da ne vidim" o piscu Peteru Handkeu.

Proslavljeni reditelj je ispričao da mu je supruga kad je pročitala knjigu o Handkeu rekla: "Ovo tvoje uopšte nije loše".

- I to je bilo sve. Pritom Maja čita barem jednu knjigu nedeljno. Dobro je onda imati strogu ženu. Tako i pre 30 godina kada sam polako počeo nešto pisati, verujem da bi Čehov rekao za mene, "Mali nije loš". On je bio preteča egzistencijalne drame - ispričao Kusturica.

Dodao je da on pripada nekom prošlom vremenu koje su činili Dostojevski, Gogolj ili Čehov.

Od savremenih pisaca izdvaja ruskog autora Zahara Prilepina i američkog novelistu Džonatana Frenzena.

Kazao je da je bio inspirisan Čehovom u svom prvom romanu "Smrt je neprovjerena glasina".

- Nema literature na svetu koja ne sadrži Čehova. On je bio lekar koji je u svojoj 40. godini napisao sva ta dela - drame, priče, pripovetke - podsetio je veliki reditelj.

"Letnji plato BGB" u Biblioteci grada Beograda

Filmski reditelj, scenarista, književnik, muzičar i lider benda Emir Kusturica & No Smoking Orchestra, graditelj - arhitekta, idejni tvorac turističkih atrakcija i kompleksa Drvengrad na Mećavniku i Andrićgrada, direktor i autor filmsko-muzičkog festivala "Kustendorf" na Mećavniku, glumac, producent... sve to je u jednoj ličnosti Emir Kusturica, koji ima svoje viđenje umetnosti, tačnije autenticnu definiciju:

- Umetnost je jedan terapijski put. To je njen najviši smisao. Ona terapijski deluje na ljude i ne pripada tržišnoj ekonomiji.

Govoreći o knjizi "Vidiš li da ne vidim", o kontroverznom austrijskom piscu Peteru Handkeu, kazao je da mu je Srbija bila inspiracija da skrene sa svog puta i koloseka.

- Handke je oduvek bio van mejnstrima i onda je odjednom neverovatno trijumfovao u Stokholmu kada je osvojio Nobelovu nagradu. To sigurno niko na svetu nije očekivao, nadao se ni sanjao da može da se desi - kazao je Kusturica opisujući dodelu Nobelove nagrade za književnost u Stokholmu kao masonsku žurku od hiljadu ljudi.

- Čini mi se da je sa osvajanjem Nobelove nagrade Handke postao nestvaran, odnosno kao da je više literarni junak nego živ čovek. Familija mu je bila prisutna tamo, a on je uvek preosetljiv, emotivan, nepoverljiv prema ljudima. Tako je od nekog lika dobio predlog da taj napiše knjigu o njemu. Meni je to ispričao, a onda sam mu ja rekao da ne pristaje na to, da ne daje biografiju o sebi i da ću ja napisati knjigu o njemu, na šta me je on zbunjeno i sumnjičavo pogledao - otkrio je Kusturica.

Emir Kusturica u ciklusu "Letnji plato BGB"

Ispričao je da je tri puta kretao da piše tu knjigu i da mu nije išlo, da mu je svaki put delovalo progrešno.

- Uplašio sam se da će to na kraju biti jedan politički pamflet - rekao je Kusturica i naveo misao Handkea koja mu je ostavila snažan utisak: "U racionalnosti nema vere ni religioznosti, ali zato u božanskom drhtaju postoji sve to što pokriva čovekov emocionalni svet".

Tagovi: