Na crnoj listi i LED ZEPPELIN i METALLICA: Ovih 10 albuma najvećih ROK bendova ispali su POTPUNI PROMAŠAJ

Pojedini rok muzičari već decenijama ne silaze sa najboljih top lista, mnogi ih gledaju kao bogobe, ali istina je da nisu nepogrešivi. Bez obzira na to koliko je bend u prošlosti bio uspešan ili ne, nikad nije sigurno da će sledeći album dostići visine koje su prethodno dotakli. Ponekad jednostavno sve pođe po zlu.

Uz bendove kao što su The Doors, Metallica i Duran Duran sledi 10 najgorih albuma koje su ikada napravili najveći bendovi.

Queen + Pol Rodžers – The Cosmos Rocks (2008)

Nakon smrti frontmena Fredija Merkjurija 1991, grupa Queen je najavila da će se ponovno okupiti na turneji sa bivšim pevačem grupe Bad Company, Polom Rodžersom. Saradnja je na kraju dovela do nove ploče, ali prilično dosadan The Cosmos Rocks nije uspeo da dođe ni blizu vrhunca.

Guns N’ Roses – Chinese Democracy (2008)

Sniman u 15 različitih studija u razdoblju od 10 godina po ceni većoj od 13 miliona dolara, Chinese Democracy je najskuplji rok album ikada snimljen, što samo pokazuje da se novcem ne može kupiti kvalitet. 

Aerosmith – Draw The Line (1977)

Aerosmith su u rok superzvezdu katapultirali albumi Toys in the Attic iz 1975. i Rocks iz 1976, ali do sledeće godine bend je ispao iz forme. Frontmen Stiven Tajler više je pažnje obraćao na drogu i alkohol, nego na uspeh benda.

The Doors – Other Voices (1971)

Kada je njihov kultni frontmen Džim Morison umro u Parizu 1971. godine, preostala tri člana suočila su se s teškom odlukom da li bi trebalo da nastave bez njega. Samo tri meseca kasnije izdali su album koji nije uspeo. I sami su vrlo brzo priznali da je ovaj album promašaj.

Black Sabbath – Forbidden (1995)

Kada je neko u izdavačkoj kući Black Sabbatha predložio da bend sarađuje sa reperom Ice-T-jem, odgovor je bio: "Ko je on, dovraga?"

Ne samo da je Ice-T završio nastupajući na Forbiddenu, nego je njegov kolega iz benda Body Count Ernie C doveden da bude producent za ploču. Njegov stil nikada nije odgovarao bendu, i napravljen je totalni promašaj.

Van Halen – Van Halen III (1998)

Van Halen je objavio samo jedan album sa pevačem Gerijem Čeroneom, a vi ga samo preslušajte da biste saznali zašto. Bilo je toliko loše da nisu izdali drugu ploču 14 godina. Najstroža kritika došla je od originalnog pevača benda Dejvida Li Rota, koji je rekao da pesma "How Many Say I", koju je otpevao Edi Van Hejlen zvuči kao "mačka koju polivaju vrelom vodom".

The Who – It’s Hard (1982)

The Who su jedan od najvećih britanskih rok bendova ikada, ali do 1982. su bili na izmaku snaga. Kultni bubnjar Kit Mun umro je četiri godine ranije, a preostali članovi nisu bili sigurni da li žele dalje da snimaju. Nakon što su izdali uglavnom neukusnu ploču "It's Hard", nisu snimili jedan album naredne 24 godine.

Duran Duran – Thank You (1995)

Mora da se u to vreme činilo kao dobra ideja: izuzetno uspešan bend koji odaje počast svojim omiljenim izvođačima i pesmama. Rezultat je bio album koji je 2006. godine časopis Q proglasio najgorim svih vremena. Ceo album je često ismejavan, ali i definitivno jedan od najlošijih.

Metallica – St. Anger (2003)

Ponekad je bendu petljanje sa formulom koja ih je proslavila upravo ono što im treba za postizanje novih visina. U drugim slučajevima, to ipak ne ispadne baš tako dobro. Metallica i njihov dosadni St. Anger patio je od preterane upotrebe tihog zvuka doboša, potpunog nedostatka gitarskih solaža, i najgore od svega, niza ispraznih, predugih pesama.

Led Zeppelin – Presence (1976)

Kraj 1975. bio je težak period za Led Zeppelin. Pevač Robert Plant još uvek se oporavljao nakon što je teško povređen u saobraćajnoj nesreći, pa je njihova turneja otkazana i umesto toga bili su u studiju.

Gledajući unazad, odmor u krevetu je možda bio bolja opcija.

 

 

 

Ostavite komentar