Zloglasna TIFUSARKA MERI širila je zarazu, stavljena je u DOŽIVOTNI KARANTIN, a sama NIKADA NIJE OBOLELA

Početkom 1900-ih, teorija o bacilima bila je relativno nov koncept, a mnogi - uključujući doktore - nisu bili svesni kako se bolesti šire. U to vreme, bakterijska oboljenja poput tifusa i dizenterije još uvek su mogle da zbrišu kompletne porodice.

Meri Melon je bila irska imigrantkinja koja je radila kao kuvarica za bogate njujorške porodice. Ona je nesvesno širila tifus, zbog čega je dobila nadimak "Tifusarka Meri".

Kada je prvi put stavljena u karantin 1907. godine, lekari su utvrdili da je Melon zarazila 22. osobe i prouzrokovala smrt devojčice. Posle smeštanja u trajni karantin 1915. godine, utvrđeno je da je zarazila 51. osobu, od kojih je najmanje troje umrlo od bolesti. Pošto nisu identifikovani zdravi nosioci, Melon je odbila da poveruje da bi ona - zdrava žena srednjih godina - mogla biti krivac za širenje bolesti.

Jurila sanitarnog inspektora satarom

Kada je dr Džordž Soper, sanitarni inspektor koji je identifikovao Meri Melon kao uzročnika oboljenja, došao da uzme uzorke 1907. godine, Melon je odbila da sarađuje. Navodno, ona je zgrabila sataru i oterala ga iz kuće.

Posle više pokušaja, vlasti su uspele da uhvate Meri. Poslednji se završio trosatnom poterom.

Prvi put stavljena u karantin 1907.

Posle priličnog otpora, Meri je konačno privedena radi uzimanja uzorka stolice, urina i krvi. Doktori su potvrdili prisustvo bakterije tifusa, uprkos činjenici da nije pokazivala simptome i da je bila dobrog zdravlja.

Službenici javnog zdravlja smatrali su je pretnjom za društvo i odlučili su da je zadrže u karantinu. Protiv svoje volje, Meri je smeštena u jednosobnu kućicu u okviru bolnice za zarazne bolesti Riversajd na ostrvu North Brother.

Meri je izjavila novinarima da je bila grubo maltretirana, kao da je "gubava", insistirajući da sigurno nema tifus.

Neprestano menjala imena

Meri Melon je više puta poricala da je bila uzročnik infekcije tifusom tokom svih epidemija koje su pratile njenu karijeru. Međutim, odlazila je iz porodica posle svakog izbijanja bolesti i uvek je menjala ime kada bi se prijavljivala za novi posao.

Iako je očigledno želela da izbegne susret sa novinarima, trudeći se da ostane u domaćinstvu pogođenim tifusom, njeno čudno ponašanje navelo je istraživače da se zapitaju da li je Meri zaista shvatala da je nosilac bolesti.

Foto: Unknown artist, Public domain, via Wikimedia Commons

Nije prala ruke

Zdravstveni zvaničnici nisu očekivali da će naići na tifus u bogatim porodicama više klase u Njujorku jer je bolest najčešće bila povezana sa siromaštvom i lošom higijenom.

Na pitanja od strane zdravstvenih službenika Njujorka 1907. godine, Meri je priznala da nije videla smisao u pranju ruku. Teorija o bacilima još uvek je bila prilično nova, i činilo se da Meri Melon nije verovala da se bolest može preneti fizičkim kontaktom ili nedostatkom higijenskih navika.

U bolnici zarazila 25 osoba

Meri Melon je puštena iz svog prvog karantina pod uslovom da neće raditi kao kuvarica. Godine 1910. je otpuštena i počela je da radi kao pralja. Međutim, ona je ubrzo nestala i ponovo je počela da služi u porodicama.

Pet godina je uspevala da izmiče vlastima, stalno menjajući ime i redovno menjajući posao.

Godine 1915. došlo je do izbijanja 25 novih slučajeva tifusa u porodilištu Sloan u Njujorku. Melon je otkrivena da tamo radi kao kuvarica, zbog čega je odmah uhapšena i vraćena u karantin.

Drugi karantin kao doživotni zatvor

Meri Melon je vraćena na ostrvo North Brother 1915. godine, a službenici javnog zdravlja Njujorka odlučili su da će ostati u karantinu do kraja života.

Žena sa nadimkom "Tifusarka Meri" proglašena je za "Najopasniju ženu u Americi", a vlasti su se složile da joj se ne može verovati i da neće poštovati bilo kakvu prevenciju u širenju tifusa.

Preostale 23 godine života, Meri je uglavnom živela u izolaciji na ostrvu North Brother.

Godine 1938. navodno je umrla od upale pluća, iako se izveštaji razlikuju. Do trenutka smrti, procenjeno je da je Tifusarka Meri odgovorna za najmanje 51 slučaj tifusa i tri smrtna slučaja.

Prvi asimptotski nosilac tifusa u Americi

Meri je bila prvi identifikovani asimptotski nosila tifusa, što znači da je imala bolest bez ikakvih simptoma. Ovo je bilo revolucionarno otkriće u to vreme, ali, nažalost, nije postojao protokol za rešavanje takvog problema. Zdravstvene vlasti imale su pravo da stavljaju u karantin osobe koje su predstavljale rizik po zdravlje ljudi; međutim, iako su vlasti znale da je Meri na neki način karika koja nedostaje u izbijanju tifusa, nisu mogle tačno da dokažu kako i zašto.

Merin bes i tvrdnje o vladinoj zaveri samo su pogoršale ionako tešku situaciju. U određenim momentima, javnost je čak stala na njenu stranu. Ipak, ona je bez sumnje bila nosilac jer je njena radna istorija svaki put pokazala niz ponavljanih bolesti koje je ostavljala za sobom.

Tek 2013. istraživači sa Stenforda napravili su proboj u kojem su otkrili kako je Meri bila u stanju da nosi bakteriju, a da nije pokazivala simptome. Jednostavno objašnjeno, bakterije salmonele iza tifusa mogu se sakriti u imunim ćelijama poznatim kao makrofagi i u suštini oteti njihov metabolizam u svoju korist. Ako klice uspeju da "hakuju" makrofage, onda osoba (u ovom slučaju Meri Melon) može nesvesno da širi klicu, a da sama ostane zdrava.

Ostavite komentar