Šta je TASKIGI EKSPERIMENT? Monstruozno ISTRAŽIVANJE od celih 40 GODINA

Taskigi eksperiment započet je 1932. godine, u vreme kada nije bilo poznatog leka za sifilis, zaraznu veneričnu bolest. Nakon što im je obećana besplatna medicinska pomoć, 600 Afroamerikanaca u okrougu Mejkon, Alabama, uključeno je u projekat koji je imao za cilj da prouči kompletnu progresiju bolesti.

Učesnici su prvenstveno bili zakupci obradivog zemljišta, a mnogi nikada ranije nisu posetili lekara. Doktori iz Službe za javno zdravlje SAD (Public Health Service - PHS), koja je vodila studiju, obavestili su učesnike - 399 muškaraca sa latentnim sifilisom i kontrolnu grupu od 201 koji nisu bili bolesni - da se leče od "loše krvi", termin koji se u to vreme obično koristio za označavanje raznih bolesti.

Foto: Public domain, via Wikimedia Commons

Muškarci su bili pod nadzorom zdravstvenih radnika, ali su dobijali samo placebo kao što su aspirin i mineralne suplemente, uprkos činjenici da je penicilin postao preporučen u tretmanu sifilisa 1947. godine, nekih 15 godina posle početka studije. Istraživači PHS-a ubedili su lokalne lekare u okrugu Mejkon da ne leče učesnike, a umesto toga, istraživanje je obavljeno na institutu Taskigi.

Kako bi dokumentovali punu progresiju bolesti, istraživači nisu pružili efikasnu lekarsku pomoć, zbog čega su muškarci umrli, oslepeli, poludeli ili su imali druge ozbiljne zdravstvene probleme zbog nelečenog sifilisa.

Uzbunjivač razotkrio studiju

Sredinom 1960-ih, istraživač veneričnih bolesti PHS-a u San Francisku po imenu Piter Bakston, saznao je za studiju Taskigi i izrazio zabrinutost svojim nadređenima da je to neetički. Kao odgovor, zvaničnici PHS-a formirali su komisiju za reviziju studije, ali su na kraju odlučili da je nastave - sa ciljem da se svi učesnici prate do smrti.

Bakston je potom sve ispričao prijatelju koji je bio novinar, a on je priču preneo koleginici Džin Heler iz Associated Press-a. Heler ju je obnarodovala u julu 1972. godine, što je izazvalo bes javnosti, dovevši do konačnog završetka studije.

Do tada je 28 učesnika umrlo od sifilisa, 100 je preminulo od komplikacija, dok je kod najmanje 40 supružnika dijagnostifikovana bolest koja je prešla na 19-oro dece prilikom rođenja.

Foto: National Archives Atlanta, GA (U.S. government), Public domain, via Wikimedia Commons

Kongres je održao saslušanja o eksperimentima u Taskigiju 1973, a sledeće godine preživeli učesnici, zajedno sa naslednicima onih koji su umrli, dobili su vansudsko poravnanje od 10 miliona dolara. Pored toga, izdate su nove smernice za zaštitu ljudskih subjekata u istraživačkim projektima koje finansira vlada SAD.

Kao rezultat eksperimenta Taskigi, mnogi Afroamerikanci razvili su dugotrajno, duboko nepoverenje prema zvaničnicima javnog zdravlja i vakcinama. Delom da bi podstakao pomirenje, predsednik Bil Klinton je 1997. godine izdao izvinjenje, navevši: "Vlada Sjedinjenih Država uradila je nešto što je bilo duboko, apsolutno, moralno pogrešno… Sećanjem na tu sramnu prošlost možemo da popravimo sebe i našu naciju, ali sećanjem na tu prošlost možemo i da izgradimo bolju sadašnjost i bolju budućnost."

Tokom izvinjenja, Klinton je najavio planove za osnivanje Nacionalnog centra za bioetiku u istraživanju i zdravstvenoj zaštiti Univerziteta Taskigi.

Poslednji učesnik studije preminuo je 2004.

Još jedna studija

Međutim, Taskigi nije bila jedina neetička studija o sifilisu. Godine 2010. tadašnji predsednik Barak Obama i drugi državni zvaničnici, izvinili su se za eksperiment pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Dražava sproveden decenijama ranije u Gvatemali. U toj studiji, od 1946. do 1948. godine, skoro 700 muškaraca i žena - zatvorenika, vojnika i mentalnih pacijenata - namerno je zaraženo sifilisom (stotine ljudi je bilo izloženo drugim polno prenosivim bolestima kao deo studije) bez njihovog znanja ili pristanka.

Foto: Public domain, via Wikimedia Commons

Svrha studije bila je da se utvrdi da li penicilin može da spreči, a ne samo da izleči, infekciju sifilisom. Neki od zaraženih nikada nisu dobili medicinsku pomoć. Rezultati eksperimenta, koji je sproveden u saradnji sa zvaničnicima gvatemalske vlade, nikada nisu objavljeni. Američki istraživač javnog zdravlja zadužen za projekat, dr Džon Katler, postao je vodeći istraživač u eksperimentima u Taskigiju.

Posle Katlerove smrti 2003. godine, istoričarka Suzan Reverbi otkrila je zapise o eksperimentima u Gvatemali dok je radila istraživanje u vezi sa studijom Taskigi. Svoje nalaze podelila je sa zvaničnicima američke vlade 2010. Ubrzo potom, državna sekretarka Hilari Klinton i sekretarka za zdravstvo i socijalno staranje Ketlin Sibelijus, izvinile su se za studiju o polno prenosivim bolestima, a predsednik Obama je pozvao gvatemalskog predsednika da se izvini za eksperimente.

Ostavite komentar