ALEKSA AVRAMOVIĆ je mogao da bude i NOVAK: Životna priča jednog od heroja košarkaške reprezentacije Srbije na OI!

Naša košarkaška reprezentacija osvojila je treće mesto na Olimpijskim igrama u Parizu i ostvarila neverovatan rezultat. Sjajni momci, pored fenomenalne igre, pokazali su slogu i prijateljstvo, a jedno ime se posebno izdvojilo, u pitanju je Aleksa Avramović.

Momak rođen u Čačku briljirao je na terenu, ostavio "srce" za reprezentaciju i svoju zemlju, a na to nas je i te kako navikao. 

Bio je i jedan od najvećih junaka na nedavnom Svetskom prvenstvu u Manili kada su naši momci osvojili srebrnu medalju. 

I tada, nakon svetskog prvenstva ekipa emisije "Prvi red"  bila je u Čačku, gde je razgovarala sa Aleksinim ocem, nastavnicima, prvim košarkaškim trenerima, ali i prijateljima sa kojima je odrastao.

Slobodan Avramović, otac proslavljenog košarkaša istakao je tada da mu je Aleksina popularnost pomalo naporna, ali i veoma slatka.

- Naporno je, ali i slatko. Ostvaruju se zajedničke želje. Prvo njegovi dečački snovi, a onda i moji roditeljski - kazao je tada otac Alekse Avramovića i otkrio šta je prvo uradio kada se naš reprezentativac rodio:

- Kada se rodio, kupio sam košarkašku loptu, ali onu staru, kožnu, to su bile one Tigrove lopte, ali verujte da nikada nije izašla na beton, samo se na parketu koristila.

Foto: K1/Printscreen

Slobodan kaže, da je Aleksa već kao mali pokazivao interesovanje za sport

- Kao mali je počeo da trenira tenis, bio je veoma aktivan i brz. Međutim, tenis mu je postao dosadan, jer mu se besomučno udaranje loptice nije dopalo i sam je tražio da krene da igra košarku - kaže otac našeg reprezentativca i dodaje, da je Aleksa vaspitavan tako, da na košarku gleda, kao na igru, a ne na rivalstvo.

- Svaka naša poruka i reči podrške, završavaju se: "Mi volimo tu igru i to je samo igra". Dokle god razmišlja da je to uvek igra i da je takmičenje nadmetanje, kao i da su mu sportisti sa druge strane prijatelji, a ne rivali, postizaće ovako velike uspehe - zaključio je Slobodan Avramović u emisiji "Prvi red" na televiziji K1.

Bivši trener Alekse Avramovića, Dejan Kolarević kaže, da je već kao pionir, pokazivao talenat za košarku, ali i da je imao jak karakter.

- Prvi kontakt sa Aleksom Avramovićem sam imao, kada je bio pionir. S obzirom na to da sam tada trenirao starije kadete, primetili smo jednog sitnog klinca u KK "Mladost", koji je tada nastupao za OŠ "Milica Pavlović", gde je faktički prvo i počeo da igra košarku, kod svog trenera Baneta Bokića. Odmah smo prepoznali jedan jak karakter i izuzetnu želju. Sve ono što je svetska javnost videla u Manili, mi smo to znali pre dvadesetak godina. Bio je jako sitan, talentovan, ali i nestašan. Isti je i dan danas. Nije voleo poraze i to je jako emotivno ispoljavao - rekao je bivši trener.

Prijatelj Lazar Marković, otkrio je u emisiji "Prvi red" na televiziji K1 i po čemu se Aleksa izdvajao na samom početku treniranja košarke.

- Izdvajao se time, što je izgledao kao da je došao iz predškolskog. Za dve glave bio je manji od svih. Mrzeli su da ih čuva Aleksa, prvo što je niži, onda je stalno tu oko nogu, brz je i ima srce kao lav. Srčan je bio uvek, ali ni kao dete, nije voleo da gubi, čak ni kada smo šutirali penale na terenu - kazao je prijatelj našeg košarkaša.

Foto: Tanjug/AP/Michael Conroy

Prvi trener Alekse Avramovića Branislav Bokić kaže, da je Aleksa uvek bio dete širokog osmeha i velikog srca.

- Aleksu je 2002. godine, otac doveo u KK "Mladost" i u školskoj sali OŠ "Marije Pavlović", načinio je prve košarkaške korake. Izdvajao se brzinom, ali je bio sitnije građe. Imao je mnogo energije, agresivnost i ova škola je 2008. postala prvak Srbije, zajedno sa Aleksom.

Razredni starešina Alekse Avramovića iz OŠ „Milica Pavlović“ u Čačku, Tanja Đorđević, ističe, da je Aleksa bio veoma sitan, emotivan, nestašan, ali je još kao mali, imao veliko srce i bio je posvećen svemu što radi.

- Uvek je burno reagovao tokom školskih nadmetanja. Često su porazi bili propraćeni njegovim suzama. U afektu je znao i da se povredi. Naljuti se, pa onda krene nogom ili rukom u zid - rekla je razredna našeg proslavljenog košarkaša i otkrila jednu simpatičnu anegdotu:

- Jedno vreme je bio član dramske sekcije i jako je želeo da učestvuje u predstavi koju su spremali o Vojvodi Stepi. Kada je čuo da su vojnici junaci u toj priči i da može da nosi uniformu, bio je jedan od prvih koji se prijavio za tu ulogu, iako mu je to vojničko odelo bilo preveliko za njegove godine i konstituciju - kaže i dodaje da Aleksu uspeh i slava nisu promenili.

- Kada dođe u Čačak, on se ponaša kao običan dečak iz kraja - zaključila je Tanja Đorđević u emisiji "Prvi red" na televiziji K1.

Ostavite komentar