"IDITE, JA SVOJU ZEMLJU NE DAM" Koraća jurilo pola Hrvatske, dizali helikoptere, angažovali lovce, nije im se predao živ

Hrvatska zločinačka operacija "Oluja" koja se dogodila 1995. godine imala je za cilj proterivanje srpskog stanovništva van teritorija zemlje.

Ipak, jedan čovek odlučio je da uzme oružje u svoje ruke i da se odmetne  u šume i ostane u Hrvatskoj. 

Bio je to Živko Korać, strah i trepet za hrvatske vojnike punih 5 godina!

On je rođen 29. oktobra 1957. godine u Velikom Šušnjaru u srcu Banije u porodici velikih vernika.

Imao je pravoslavnu svest, bio je veliki patriota te nikada nije bio član komunističke partije.

To mu je bila prepreka za posao  u velikim firmama.

Odmah po početku rata, Živko se odaziva pozivu i stupa u odbranu srpskih sela i gradova u Baniji.

Tokom ratnih sukoba bio je dva puta ranjavan. Živko je, da napomenemo, takođe bio poštovan zbog blage naravi, ali i odličnog snalaženja i poznavanja terena na prostoru Banije.

Privatna arhiva

Hvratska je u avgustu 1995. godine pokrenula zločinačku operaciju "Oluja" sa kojom je uspela da protera srspko stanovništvo i počini masovne zločine nad njima.ć

Ipak, jedan čovek rešio je da ostane. Bio je to Živko Korać. 

On je tokom povlačenja srpskih izbeglica rekao porodici "Vi idite, ja ne dam svoju kuću i svoju zemlju".

Nakon toga Živko odlazi kod svoje bake u Veliki Šušnjar gde se skriva kratko vreme, tu ubrzo ubija hrvatskog vojnika koji je često dolazio u to već opljačkano i proterano srpsko selo. Posle toga Živko oblači uniformu Srpske vojske Krajine uzima naoružanje i odlazi u šume. 

Vlasti Hrvatske organizuju poteru za, kako oni navode, "#odbeglim četnikom".

Uključuje se policija, vojska Hrvatske, a pridružuju im se i lovci iz lovačkog udruženja "Fazan".

Pored velikog broja naoružanih ljudi tu su još uključeni psi tragači i helikopteri. 

Živko Korać je jedinu prednost imao u tome što je Baniju znao kao svoj džep. Tokom hajdukovanja Živko je likvidirao još troje Hrvata kako bi izbegao otkrivanje, među njima bio je i jedan lovac koji je krenuo da uhvati tu ”divlju zverku” jer je novčana nagrada bila jako primamnjiva. 

Živko nikad nije terorisao narod a mogao je da je hteo, takođe je mogao preći preko Une na teritoriju Republike Srpske al nije, jer mu je rodna gruda bila svetinja.

Na Srpsku novu godinu 14. januara 2001. kad je planina bila bez lišća, Koraća konačno uspevaju da opkole, taj dan je borba sa Živkom trajala 2 sata jer je tokom bežanja Korać pružao otpor bacajući bombe na hrvatske policajce. 

Videvši da se našao u bezizlaznoj situaciji i bez pomišljanja na predaju, Živko je aktivirao bombu i stavio sebi na prsa.

Kad su se konačno usudili da priđu mrtvom telu Koraća, videli su na njemu uniformu Srpske vojske krajine.

Ona im je nakon pet godin još jednom ponosno zaprkosila na Baniji.

Koraćev podvig odjeknuo je među Srbima u Hrvatskoj, a i mnogi Hrvati imali su poštovanje prema vojniku RSK koji je pet godina odbijao da se preda.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar