56 RADNIKA poginulo na RADNOM MESTU samo u jednoj godini, a tri četvrtine PRIJAVA protiv odgovornih - ODBAČENO

Sagledavajući podatke koje je Ministarstvo rada dostavilo za Euronews Srbija, inspekcija je u prošloj godini podnela 42 krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zbog sumnje da su počinili krivično delo izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu. Podneli su i više od 1.300 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Za Euronews Srbija, profesor dr Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo je rekao da nesavesni poslodavci, međutim, najčešće prođu nekažnjeno. Dodao je da se često dešava da se radni prostor izmeni pošto dođe do povređivanja ili smrti radnika, pre nego što dođe inspekcija.

- Dešava se da se mašine koje nisu imale delove za obezbeđenje zamene ili da se ti delovi naknadno dodaju. Ako radnici uopšte nisu imali neka sredstva, dešava se da im se naknadno podele tog dana kako bi se pokazalo da ih imaju i da ih radnik nije samovoljno možda koristio u tom trenutnku - rekao je on.

- Bilo je slučajeva da su radnici smrtno stradali, a da su ih naknadno poslodavci optužili da su bili u alkoholisanom stanju. Najčešće se radnicima koji su svedoci tog događaja manje ili više agresivno pristupa od strane poslodavca, u smislu da se nije desilo ono što su oni videli, nego se desilo nešto drugo - rekao je Reljanović.

Kako on profesor kaže epilog zavisi i od toga koliko brzo će inspektor rada reagovati i da to stvara velike probleme, jer mesto nesreće ne ostane očuvano.

- Tri četvrtine krivičnih prijava je odbačeno. Trećina prekršaja u oblasti rada zastari pre nego što dođe do prekršajnog sudije, a slična je situacija i sa krivičnim postupkom. Nepoštovanje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu najčešće dovode do teških povreda i smrti na radu - rekao je Reljanović.

Foto: Unsplash.com

Rizik od povreda povećan zbog prekovremenog rada

Stručnjaci napominju da prekovremeni rad i iscrpljenost takođe povećavaju rizik od povreda. Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije ukazuje na tri smrtna slučaja u protekle dve nedelje koji se dovode u vezu sa uslovima na radu.

Na pitanje koliko radnici poznaju svoja prava i šta bi se desilo u slučaju da odbiju radni zadatak za koji procene da im ugrožava zdravlje, Simović kaže da je najčešće reč o ljudima koji imaju niske zarade i da su uplašeni za egzistenciju zbog čega se najčešće ne opiru.

Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su bezbednost i zdravlje na radu prioritet i u životu i na poslu, ali da se i poslodavci i zaposleni moraju brinuti o svom zdarvlju. Ona smatra da je strašan podatak od 56 smrtnih slučajeva od povreda na radu i da bi trebalo da budu alarm svima da se na ovaj segment obrati veća pažnja.

Dodaje da je pandemija dopirinela da shvatimo koliki je značaj bezbednosti i zdravlja na radu i preventive i da se u skladu sa tim i ponašamo.

- Nisu samo zakoni ti koji nam nameću neke obaveze, već postoje i moralne obaveze i prema sebi i prema svojoj porodici i prema svim osobama sa kojima dolazimo u kontakt prilikom rada. Unija poslodavaca ima obavezu da obučava i informiše poslodavce o zakonskim obavezama i o pravima zaposlenih - rekla je Budimčević.

Najviše stradaju građevinci

Ona napominje da je najviše stradalih i povređenih radnika na građevini, u industriji, poljoprivredi i šumarstvu i da su to delatnosti koje su visokorizične, ali napominje da svaki rizik može da se predupredi.

- Dešava se da do povreda dolazi u sivoj zoni, ti ljudi angažuju radnike na crno i nisu upoznati sa propisima i nemaju Akt o proceni rizika i nisu upoznati sa nivoom zaštite koju moraju da priuže zaposlenima. To je zaista poražavajuće i svi moramo da se borimo protiv sive ekonomije, posebno u ovim rizičnim oblastima - rekla je Budimčević.

U Inspektoratu su rekli da kad god se desi povreda na radu, kada inspektori izađu na teren, često naiđu na promenjene okolnosti, poput toga da i sami radnici nisu voljni da svedoče o tome šta se zaista dogodilo. Sagovornica kaže da ne bi špekulisala sa time da li se to dešava zbog toga što se radnici plaše da ne izgube posao ili je nešto drugo u pitanju.

Foto: Unsplash.com

Naveli su da povreda na radu često nije rezultat neobezbeđenih sredstava ili što nije sprovedena obuka zaposlenih. Povrede se dešavaju i kada zaposleni na neodgovarajući način koristi opremu ili je uopšte ne koristi. Zaista je teško uvesti naviku nošenja šlema i zaštitnih rukavica i o tome mora da se razgovara sa zaposlenima.

I dodaju da postoje poslodavci koji žele da preduprede ove stvari i u mnogim fabrikama imate vidno istaknuto da godinu ili dve nije bilo povreda na radu, a s druge strane postoje poslodavci koji daju dodatke na platu, ako ne bude nijedne povrede. To dodatno motiviše zaposlene da se osveste i da budu skoncentrisani i da na pravi način upotrebljavaju i održavaju opremu.

 

 

 

Ostavite komentar