U Srbiji posluje skoro 45.000 GRAĐEVINSKIH FIRMI, ali u njima - NEMA KO DA RADI

U Srbiji ima sve manje radnika u građevinarstvu i da tu vlada pravi deficit, iako je reč o industriji koja je jedna od najbrže rastućih. Takođe, ona važi i za jednu od "najsivljih“ zona, tako da se često ističu i loši uslovi za rad.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u trećem tromesečju prošle godine registrovano je 2.924.500 zaposlenih. Najveći rast broja formalno zaposlenih evidentiran je u građevinarstvu (25.400), kao i u pogledu neformalne zaposlenosti, gde je povećanje broja zaposlenih u toj industriji bilo na drugom mestu (15.300).

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuje da u građevinarstvu ima ukupno 44.618 firmi koje su trenutno aktivne. Od tog ukupnog broja, od početka godine otvorena je 3.741 kompanija, dok je u istom periodu zatvoreno 2.064 firmi. Takođe, od ukupnog broja ima 1.623 neaktivnih građevinskih firmi. Uprkos svim podacima, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) upozorio je da je domaće građevinarstvo u lošoj situaciji

- Granskog kolektivnog ugovora nema, veliki broj radnika radi na crno, zarade su manje od prosečnih, mere zaštite su neadekvatne pa su povrede gotovo svakodnevne, a broj poginulih na radu iz godine u godinu na žalost raste. Sve ovo je alarm da se u sektoru mora puno toga menjati - izjavio je predsednik sindikata Ljubisav Orbović, a prenodi sajt SSSS.

Takođe, iz RZS ističu da je u maju ove godine izdato ukupno 2.349 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 17,4% u odnosu na isti period prethodne godine. A opet, sa druge strane, poslodavci tvrde da nema dovoljno radne snage u Srbiji i da ih dosta odlazi u inostranstvo.

- Što se tiče građevinarstva, tu u Srbiji zaista vlada veliki deficit, naročito za niskokvalifikovane pozicije koje ova oblast pokriva (od zidara, armirača, zavarivača do kranista). Veliki je odliv radno sposobnog stanovništva, stučnjaka u ovoj oblasti. Decenijama unazad odlaze u inostranstvo zarad boljih uslova rada, naročito u smislu zarade, a kod nas je sve veća i veća potražnja, dok je kadrova iz godine u godinu sve manje. Čak je i cena rada u prethodnim godinama bila korigovana naviše, kako bi se postojeći radnici zadržali i privukli novi - objašnjava za Biznis.rs  Miloš Turinski.

Foto: Pixabay.com

Sve ovo je, kako kaže, prouzrokovalno neophodnost "uvoza“ radne snage, naročito iz azijskih zemalja.

- U građevinarstvu ih trenutno najviše imamo iz Indije, Kine, Turske. Uvoz radne snage se najviše odnosi na ovu oblast, ali je situacija slična i u drugim deficitarnim zanatskim zanimanjima. Infostud nema podataka o radu na crno, pošto svi poslodavci koji se oglašavaju putem našeg portala nude regularna zaposlenja. Čak i po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u 2021. je izdato skoro 15.000 radnih dozvola za radnike iz inostranstvo, dok je isti broj radnih dozvola izdat samo u prvih šest meseci ove godine, što samo govori o povećanoj potražnji na tržištu - naglasio je naš sagovornik.

Da podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno kako u Srbiji nema dovoljno radnika za sve započete ili planirane građevinske radove, te da se zato prave ugovori sa Bangladešom i Gvatemalom o angažovanju njihovih radnika, kojim se daju dugotrajne radne dozvole. On je takođe rekao i da je zato Inicijativa Otvoreni Balkan važna. Kako je prenela agencija Beta, Vučić je tom prilikom izjavio da na gradilištu radi 2.500 ljudi, a da bi "trebalo više, ali nema dovoljno radnika“.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u procesu zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom, kojim bi se olakšao dolazak radnika iz ovih zemalja u Srbiju.

Ostavite komentar