Poskupeli i proizvodi "MADE IN CHINA", dakle - DOTAKLI SMO DNO: Ako je za utehu, NIJE NAM PRVI PUT

Prijatno je iznenađenje da se Srbija još prilično dobro drži. Mnogo bolje nego neke razvijene zemlje, ali naše bisage su tanke i na "ivici smo noža". Ali, ako će vam biti lakše, nije nam prvi put...

Ovako je trenutnu ekonomsku situaciju u Srbiji ocenio ekonomista prof. dr Ljubodrag Savić u emisiji "Uranak" na televiziji K1. On kaže da sve što nam se sada dešava počelo je s pandemijom, ali da je to bilo samo prvo poluvreme.

- Ovo drugo je još gore. I potrajaće. Situacija u pogledu vrednosti valuta je trenutna i trajaće neko vreme pa će se stvari promeniti. Takvo "lelujanje" može da bude čak i špekulantskog karaktera. Neko kupuje, neko prodaje, svako se bavi time iz nekih svojih razloga. Nekome je u interesu da dolar bude jak, nekome da dolar bude slab. Uvek je bolje kod izvoza da imate potcenjenu domaću valutu prema izvoznom tržištu, jer lakše prodajete. To rade veliki igrači - kazao je Savić.

On dodaje da je suštinski posmatrano, predodređeno da dolar u dugom roku bude najjači, a na pitanje zašto je to tako, ekonomista je odgovorio:

- Zato što je američka privreda najstabilnija. Amerika je bila i ostala privreda broj 1 koja je samodovoljna. Ne trpi krizu kao Evropa, Rusija, Daleki istok... U dugom roku dolar će biti najstabilniji, ali on može da potone iz drugih razloga. Njega Amerikanci mogu da čuvaju, a mogu i da ga namerno obaraju. Amerika ga ne brani zato što nema jaku izvoznu privredu. Pušta ga u slobodni tok, jer najveći deo robe dolazi s Dalekog istoka. Time se neke zemlje rukovode – objasnio je profesor Savić na televiziji K1.

Foto: K1 televizija

On je dodao da u ovakvim situacijama se "krpe najveće rupe" i da Evropa nema mnogo samilosti, već samo neke mere.

- Kada bi se sada kriza u Ukrajini završila, recesija bi trajala još godinu, dve ili tri. Problem je što niko tome ne vidi kraj i kriza će biti sve veća. Pogotovo u siromašnim zemljama. Nema realnih izvora za pomoć građanima osim zaduživanja pa da buduće generacije plaćaju i druga da povećate poreze. Kada zamrznete cene, što smo mi radili i devedesetih godina, nema efekta na dugi rok. Ali to je iz očekivanja da ljudi prežive i da će ovo brzo da prođe. Ako potraje pet godina, šta će da se desi? Neće ljudi da prodaju proizvode sa zamrznutim cenama. Cena svinje na imanju da bude veća nego finalni prozvod? Neće biti mesa. Država će opet iz rezervi da uskoči, ali to je novi problem. Kineski proizvodi koji su bili jeftini sada putuju duže dva ili tri puta, a kako je poskupeo prevoz uz kursne razlike, ti proizvodi sada su skuplji za 20 do 40 dosto. I Kina je u krizi. A kada kineski proizvod poskupi - svet je dotakao dno. 

Profesor Savić nije optimista i dodaje da svet sve dublje ulazi u recesiju, te da konflikti izbijaju na svakom delu zemljine kugle, pa da se sve ovo neće završiti.

- Sve više država se uključuje. Čak i da se hipotetički završi sada, i visokorazvijenim državama trebaće mnogo vremena da se oporave. Ako se ikada ozbiljno oporave. Amerika i Kina se dobro ponašaju, kao i zemlje BRIKS-a koje su izvoznice nafta i gasa. Njima nikada nije bilo bolje. Međutim, odnos Srbije i Evrope trenutno je nezadovoljavajući. Naši politički odnosi su "onako". Nekad malo bolji, nekad lošiji. Nezadovoljavajući su trenutno zbog strahovitih pritisaka zbog Kosova, Rusije... Ne mislim da će Evropa da prekine ekonomsku saradnju sa nama, jer neće niko da sebi puca u nogu - ocenjuje ekonomista.

On je otkrio da je trgovinska razmena između Evrope i Srbije odlična.

- Čak dve trećine ukupne naše trgovinske razmene je s Evropom. U nemačkim kompanijama radi 70.000 naših radnika. Pa gde će te kompanije da odu? Ko će da im ponudi gas po cenama koje mi imamo od 400 dolara? Koliko će u Nemačkoj da plati radnika, 1.500 ili 2.000 evra? Kod nas je plata 400 evra. Ovde država sve radi za njih i stoji iza njih. Dobijaju još i subvencije i svaku vrstu olakšica. U ekonomiji nema prijateljstva samo interesa. Kao i u politici – zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. 

Foto: Pexels.com

Najveća kriza u najbogatijim zemljama

Ljubodrag Savić kaže da je najvećim i najbogatijim evropskim zemljama poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke pravi šok i za narod, ali i za vlast.

- Oni ne mogu da veruju da im se to dešava u 21. veku - da cene rastu, da nema gasa, struje... Ne mogu da razumeju da im neko preporučuje da smanje temperaturu u stanu na 19 stepeni i da se ne tuširaju svaki dan. Nemačka 30 ili 40 godina nije imala inflaciju. Imala je 2009. ali kratko je to trajalo. To je šok i to se nije očekivalo. Malo ko je mogao da predvidi da će doći do rata. Očekivali smo da se normalan život nastavi nakon pandemije, a onda nas je dočekalo nešto mnogo gore. Evo već tri godine traje kriza, a posebno je teško zapadnom svetu – Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji. Ti ljudi su lepo i udobno živeli, uživali u jeftinim kineskim proizvodima i radnoj snazi s juga Evrope i iz drugih krajeva sveta, jeftinim ruskim sirovinama i energiji. Toga više nema - ocenio je Savić, i dodao da će neki, naravno, živeti dobro i dalje, ali da većina neće.

On zaključuje i da građani Evrope sve što se dešava doživljavaju kao kataklizmu, te da je u razgovoru sa ljudima koji žive u Nemačkoj, prijateljima i studentima, stekao  utisak da su ljudi zabrinutiji od nas u Srbiji, što je, kako kaže, paradoksalno.

Svi greše, osim Amerike i Kine

Kako je profesor objasnio, izjave ministra finansija Velike Britanije da ne želi da komentariše pad funte i da je sav fokus na smanjenju poreza i zaduživanju samo kupovina vremena.

- Tu nema realne strategije, a to se nažalost primenjuje i u Srbiji. Naš predsednik misli da time što pomažemo stranim kompanijama pomažemo sebi, a ne njima. Povećali smo neoporezivi deo minimalca, a zapanjila me je informacija koju sam morao triput da pročitam da se uverim da li je tačna - da je prosečna plata u Srbiji u privatnom sektoru 37.000 dinara. Nisam mogao da verujem. 70.000 dinara je u javnom sektoru. Prosečna plata u privatnom sektoru je niža od minimalca u Srbiji. Pa kome mi pomažemo? – upitao je profesor Ljubodrag Savić danas u "Uranku", i dodao:

- To je pogrešno targetiranje. Pomažete bogate da im se biznis ne ugasi, misleći da ćete time zadržati zaposlene. Ali, ako nema posla bez milosti će biti otpušteni. I drugo, daćete im minimalac ili platu ispod minimalca. Da li je potrebna samo plata ili plata od koje može da se živi? Povećanje cena ide od deset do čak 50 odsto - podsetio je Savić. 

Neselektivno deljenje para

Prof. dr Ljubodrag Savić kazao je i da bi pomoć trebalo usmeriti isključivo na siromašne. 

- Projektuješ u svojoj glavi da ćeš pomoći bogatim ljudima i kompanijama, ali pomoć treba drugačije usmeriti, samo siromašnima. Da smo bili pametniji kao što nismo, trebalo je čuvati "bele pare za crne dane", a mi smo tokom pandemije delili pare svima. Niko ovo nije predvideo, ali više puta sam govorio o tome da se ne slažem sa neselektivnim deljenjem para pod parolom: "Imamo para". Imaš para, ali do kada? To ne traje. Svet se ceo našao u toj situaciji i ne mogu nikome u vlasti da zamerim. Ali sada bih sa obe ruke glasao da se deli novac siromašnima, jer je situacija teška - kaže Savić.

On dodaje da tih para sada nema iako naš ministar kaže da imamo u kešu dve i po milijarde, ali samo šest milijardi nam treba za uvoz struje. 

Dobro se držimo

- Mali smo i siromašni. Malo smo isplivali ali ne mnogo. Održavamo stabilnost zahvaljujući nekim dobrim rezultatima iz prethodnog perioda ali svi znamo da nema novca koji se ne može potrošiti. Ljudima nije jasno da im država plaća struju. Sve što mi sada prividno pomažemo privredi i stanovništvu to ćemo kasnije platiti. Ne postoji perpetuum mobile. Evropa to ne radi, oni daju preporuke za smanjenje potrošnje. Kod njih je socijalna pomoć tagetirana, oni pomažu najbogatije ali i ekstremno siromašne. Ljudi u Evropi ne mogu da plate račune uvećane 300 puta – kazao je dr Savić.

 

 

Ostavite komentar