INFLACIJA je kao TEMPERATURA - signal da u PRIVREDI nešto OZBILJNO NE VALJA

U Skupštini Srbije danas počinje rasprava o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu. Očuvanje životnog standarda građana, kapitalne investicije i energetika su tri stuba na kojima se zasniva budžet. Ministar finansija tvrdi da je predložen uravnotežen budžet u kojem ima dovoljno rezervi za sve izazove koji mogu da uslede u narednoj godini. 

Koji su to izazovi, kakve su prognoze kada je reč o svetskoj ekonomiji i gde je tu Srbija - pitanja su na koja je ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 odgovorio prof. dr Ljubodrag Savić. Kako je kazao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, budžet je odraz svega onoga u čemu se danas nalazimo.

Foto: Youtube PrintScreen

- Mogli bi da kao građani predloženim budžetom budemo zadovoljni. Naravno, kada uđete u strukturu budžeta i posmatrate ga iz svog ličnog ugla, ili iz ugla opozicije, naći ćete mnogo zamerki. Ali, ja pripadam onoj kategoriji ljudi koja u svemu traži nešto dobro. Živimo u vremenu koje je možda najteže u poslednjih nekoliko decenija, i to ne samo u Srbiji, nego je vreme takvo za ceo svet. Imali smo mi krizu i 2008. godine, ali tada je ceo svet bio ujedinjen. Danas se ne zna ko na koju stranu bije i ovo nije kraj. Predstoji nam još teže vreme, i za građane i za državu. Za sve države i za svet u celini - kazao je profesor Savić ovog jutra u „Uranku“. 

Ono što je još teže je činjenica da ne znamo šta nas sutra čeka, istakao je dr Ljubodrag Savić.

- Ovaj budžet sve to nije mogao da „uhvati“, ali rekao bih da je budžet poprilično dobro „skrojio“ i prihode i rashode. To je jedan, kako kaže ministar finansija, uravnotežen budžet. Veći su izdaci za 7,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a svi znamo da će oficijelna stopa inflacije biti viša. To znači, u realnom smislu, da su izdvajanja za budžet u odnosu na prethodnu godinu niža. Imali smo rebalans pre nekoliko meseci i prilično sam siguran da će i ove godine biti rebalansa jer živimo u teškom vremenu kada je teško biti u poziciji nekoga ko treba da pomiri ono što je u ekonomiji nepomirljivo: Hrani mi decu, štedi mi mast - kazao je profesor Ekonomskog fakulteta. 

Infrastruktura

Profesor Ljubodrag Savić kazao je na televiziji K1 ovog jutra da je dobro što i u ovoj budžetskoj godini nastavljamo da radimo nešto što Srbija u prethodnih pet ili šest godina uopšte nije radila, a to su investicije u infrastrukturu. 

- Nadam se da ćemo sa tom praksom nastaviti i u narednim godinama. Izgradnja infrastrukturnih objekata: auto-puteva i brzih pruga je veoma važna. Svako ko se imalo razume u ekonomski i društveni razvoj vrlo dobro zna, a to mi studente naučimo na prvoj godini Ekonomskog fakulteta, da infrastruktura ne donosi rezultate odmah ali postavlja temelje za dugoročan razvoj. Ako išta čovek može da istakne da je dobro u poslednjih nekoliko godina ove vlasti, to je opredeljenje da se izdvaja novac za javne investicije. U proseku u zemljama oko nas izdvajanja su bila oko 27 ili 28 odsto BDP-a, a mi smo bili na 17-18 odsto u nivou investicija. Pri tome su javne investicije bile izostale. Taj kurs koji je zauzet pre nekoliko godina je najbolja stvar kada govorimo o budžetu. Sada smo blizu tog proseka zemalja u okruženju, na oko 26 ili 27 odsto BDP-a - objasnio je Savić u „Uranku“. 

Životni standard građana i energetika

Jačanje životnog standarda građana je cilj na koji niko ništa ne može da prigovori, stava je profesor Savić.

- Taj cilj je posledica činjenice da smo prošli kroz pandemiju, a kriza se nastavila i to košta. Energetika je iznuđena kao cilj. Vlast i ova, kao i ona pre nje, na toj temi ima najmanje žuti karton. Držali smo glavu u pesku i ono što nam je omogućavalo da lagodno živimo, a ja predajem Ekonomiku industrije i vrlo dobro to znam, je što je decenijama naša godišnja prozvodnja bila oko 36,5 milijardi kilovat sati. Na godišnjem nivou smo imali deset do 15 miliona evra izvoza, i toliko uvoza i bili smo samodovoljni. Poslednji energetski kapacitet koji je napravljen u Srbiji bio je 1988. godine.

 

 

Kako naglašava profesor, od tada do danas smo sve vreme sedeli na ušima.

- Sedeli na ušima devedesetih zbog sankcija, a posle se nismo dobro snalazili. Zahvaljujući niskoj ceni električne energije i hrani koju smo imali mi smo preživeli devedesete godine. Izgleda su ljudi razumeli da to može da traje zanavek. Sada smo došli u situaciju da ne da nam to više nije prednost, nego nam je problem. Ako sam dobro razumeo, mi smo za prvih devet meseci potrošili 550 do 600 miliona evra na uvoz električne enregije. Nismo radili kako treba - smatra porfesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Istakao je i to da on nije od ljudi koji se zalaže za privatizaciju javnih preduzeća, ali je stava da kada nešto ne ide, onda je privatizacija najbolje rešenje.

Foto: eps.rs

- Kada imate majstore koji će figurativno rečeno slomiti čekić, onda je bolje rešenje da kompaniju kao što je EPS privatizujete. NIS je privatizovan i prodat Rusima. O uslovima prodaje koji su jako loši neću da govorim, ali danas je NIS jedno od najboljih preduzeća u Srbiji. Koristilo je rusku naftu i druge nafte iz sveta, to je ruska državna kompanija i tamo su stvari „zategnute“ kako treba. EPS je sve ono što ne treba da bude. Više puta se pokušavalo, više puta je menjano rukovodstvo... Uvek je bila ideja da od EPS-a napravimo profitabilnu i najbolju kompaniju, ne samo u Srbiji nego na Balkanu. Nikada to nismo uspeli za razliku od Čeza u Češkoj koji je bio privatizovan pa vraćen u državno vlasništvo. Oni su naučili - kazao je Savić. 

Struja

To što je cena struje držana kao socijalna kategorija je samo jedan od problema smatra prof. dr Ljubodrag Savić.

- Zaklanjali smo se iza te floskule da građani i privreda ne mogu da plaćaju stvarnu cenu električne energije. Činjenica je da neki ljudi ne mogu, ali zato postoji odgovorna socijalna politika. Od 100 odsto proizvedene električne energije, ti 90 odsto prodaješ na tržištu, a deset odsto ljudima koji su u teškoj socijalnoj situaciji. Ili pomaže država ili se to radi iz fondova preduzeća i tako se radi svuda u svetu. Mi smo napravili floskulu da moramo da imamo nisku cenu električne energije da bi nam preživeli građani i privreda, ali neće nam preživeti EPS. U toj prljavoj vodi se najbolje pliva. Nikad ne možete da kažete da je prethodni direktor EPS-a sa svojim rukovodstvom kriv. Zajednička je odgovornost i u onih koji su upravljali i onih koji su ga tu postavili - smatra Savić i pita se:

- Problem je u načinu upravljanja, a pre toga? Šta je zapravo država htela da napravi od EPS-a? Da li je htela da napravi češki Čez ili srpski EPS? Bojim se da je svaka vlast pala na ispitu i pravila srpski EPS, a to znači da potrošimo 600 miliona evra za devet meseci za uvoz električne energije, ali ne po ceni koja je bila pre ove krize, nego po deset puta većoj ceni. 

Inflacija

Profesor Savić veruje da je inflacija realna, ali u metodološkom smislu, onako kako se prati u Srbiji. 

- Ljudi moraju da znaju da je jedno prosečna stopa inflacije, ali da mi ne živimo od proseka. U Srbiji je prosečna plata vrlo visoka. Svi koji rade u stranim kompanijama imaju platu koja je minimalac plus 20 odsto, to je oko 600 ili 700 evra, kako kaže ministar finansija. Ako imate penzionere sa penzijama od 20.000 ili 30.000 dinara, šta oni mogu da kupe? Lekove i malo hrane, i da plate neke račune Infostana koji nisu visoki. Najstariji su u najtežoj poziciji jer oni ne mogu da zarade više, oni to što imaju, moraju da „rastegnu“ od prvog do poslednjeg u mesecu. Najviše je porasla cena hrane. Naša inflacija je za najsiromašniji deo stanovništva jako visoka i to ljudi ne mogu da podnesu. Inflaciju zato treba posmatrati slojevito, jer je ona najteži ekonomski problem. Kao temperatura kod čoveka: znate da ste od nečega bolesni, ali ne znate od čega. Inflacija je kao signal da nešto u privredi ne funkcioniše kako treba i vi ne možete da rešavate problem tako što lečite inflaciju, kao što ne lečite ni temperaturu. Lečimo pogrešnu stvar, a moramo da lečimo uzroke - smatra dr Ljubodrag Savić. 

Socijalna politika

Bogate zemlje Zapada imaju velike socijalne fondove koji mogu da dobro pomognu stanovništvu. 

- I mi imamo socijalnu pomoć, ali zato smo i došli u problem. Ne smatram da je to loše, humano je i odgovorno, i lako je posle bitke biti general. Nismo znali koliko će trajati kovid kriza, ali to naravno ima svoju ekonomsku cenu. Sada ne znamo dokle će ovo ići i koliko će trajati. Da li imamo posla, zaliha, koliko država ima mogućnosti? Veoma je teško vreme i mnogo je lakše biti na mom mestu i govoriti, jer svaka životna odluka ima najmanje jednu lošu i jednu dobru stranu, a u vremenima krize vagate šta je najmanje štetno - kazao je dr Savić u „Uranku“. 

Foto: Pixabay.com

Uvezena inflacija

Profesor Savić istakao je da u prethodnih četiri do pet godina o inflaciji u Srbiji niko nije ni  razmišljao. 

- Šta god ste hteli da kupite, niste morali da trčite istog trenutka, jer ste znate da će i za mesec dana koštati isto, a možda u međuvremenu bude i neka akcija pa prođete i jeftinije. Onda su zbog kovid i ukrajinske krize pokidani globalni lanci snabdevanja, poremetio se način funkcionisanja proizvodnje. Naročito u sferi auto-industrije: najveći deo delova se proizvodio na Dalekom Istoku, a sklapali su se u Nemačkoj. Prvo su se zemlje zatvorile zbog kovida, pa kada su se otvorile to je išlo sporo. Onda je poskupeo prevoz, nafta, električna energija... Porasli su troškovi. Nije to naša priča, to nama dolazi i to je uvezeno. Danas imamo sličnu situaciju. Mi smo zemlja koja ima dovoljno hrane ili mislimo da je imamo dovoljno, ali šta nam vredi što je domaća? Proizvodimo pšenicu i kukuruz ali nisu to jedine komponente, jer uvozimo naftu a njena cena divlja, kao i veštačko đubrivo. Cena raste i nema ga dovoljno. Šta ti vredi što imaš i traktore i ljude i zemlju? Četiri puta povećana je cena đubriva - kazao je Savić. 

Domaća inflacija

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić danas je na televiziji K1 objasnio i šta je dovelo do domaće inflacije. 

- Naša domaća priča je to što smo dugo imali negativan Euribor, ljudi su uzimali kredite, a Euribor sada raste i došao je na 2,5 odsto. Naša referentna kamatna stopa bila je godinama 1 odsto, a i ona sada stalno raste. To nam povećava cenu novca i u deviznom i u dinarskom znaku. I to je domaća inflacija koja polako uzima maha. 

Zalihe

Dr Savić kazao je da Srbija ima zaliha nafte za dva meseca. 

- Naša ministarka je rekla jutros imamo 500 hiljada tona u zalihama, a godišna potrošnja nam je tri miliona. Nema nikakve dileme da će cena nafte ići gore. Jutros sam čitao, cena nafte prešla je 82-83 dolara za jedan barel. A ruska je ograničena na 60. Saudijska Arabija i Rusija su na istoj strani i smanjili su ponudu za dva milona barela dnevno. To je prva lekcija u ekonomiji: odnos ponude i tražnje. Ako nečega nema, a tražnja raste, njena cena mora ići gore. To će nama sve zaobilazno doći. Mi smo zaštićeni mesec ili dva, ali moraćemo uvoziti iračku ili drugu naftu, jer ruske više neće biti i to po berzanskoj ceni. Ništa više ne zavisi od nas. Od tri miliona imamo milion naše domaće proizvodnje, ali NIS je ruski i ima svoje ekonomske interese. Moramo da imamo u vidu da je to tržište, i situacija se ne razvija u našu korist - upozorio je profesor u „Uranku“. 

Foto: Pixabay.com

Saveti

Dr Ljubodrag Savić da je i savete građanima. 

- Sve govori u prilog tome da će situacija u svetu da se komplikuje i zato ljudi treba da budu razumni i da razmišljaju. Ljudi će mi zameriti, ali neka će. Zamislite koliko je naših ljudi ove godine uzelo kredit sa promenljivom kamatnom stopom ili gotovinski kredit koji je najskuplji. Uzimali su kredit da odu na more. Niko ne može da bude protiv toga da odvedeš familiju i decu na more. Ali zamislite, to je prvo poluvreme. Sada ti vraćaš taj kredit sledećih šest meseci ili godinu dana. Lepo ti je bilo deset, ali 365 narednih dana ti nije lepo. Ovo je teško vreme, i treba da se troši samo na ono na šta moraš. Novac se štedi kada ga imaš, a kod nas Srba je obrnuto. Ljudi moraju da razmisle i da razumeju da je teško vreme i da moraju da se donose teške odluke, i za to se pripremamo - kazao je Savić. 

Socijalna karta 

Savić je kazao, povodom situacije sa drastičnim skokom rente stanova u Beogradu, da je država mogla poraditi na izgradnji novih domova za studente.

- Trebalo ih je tako zaštititi. Socijalnu kartu je teško napraviti i biti objektivan, ali kada biste uveli principe socijalne politike, država nema mogućnost prelivanja iz šupljeg u prazno. Ovako sve možete da zamaskirate umesto da sve nazovete svojim imenom. Ima ljudi koji mogu da plate ekonomsku cenu, i onih koji ne mogu, i to treba razdvojiti - rekao je Savić na televiziji K1.  

Ostavite komentar