Ne padajte na TRGOVAČKI TRIK: Dobro obratite pažnju na CENE sa brojem 9 NA KRAJU

Čini se da danas maltene nema cene koja se ne završava sa 99. Trgovci to, naravno, rade vrlo namerno, znajući kakav psihološki efekat ima, recimo, cena od 299,99 dinara u odnosu na 300 dinara. Suštinske razlike, međutim, nema, jer vam ta jedna para koju ste uštedeli neće sačuvati kućni budžet.

Problem nije toliko u tome što, zapravo, niste uštedeli, već u tome što ste preplatili robu, prateći ove cene.

Istraživanje iz SAD, urađeno na osnovu višegodišnjih podataka prikupljenih iz prodavnica, pokazuje da potrošači kupujući artikle čija se cena završava brojem 9 u stvari preplate te proizvode za 18 odsto u odnosu na slične artikle sa "klasičnim cenama".

Profesori Danijel Livaj i Avičaj Snir su analizirali cene svih proizvoda od sireva, grickalica i sokova, preko konzervisane hrane, pa do deterdženata, toalet papira i šampona.

Zaključili su da kada se cena završava brojem 9, ta roba je po pravilu skuplja od one koja nema 9 na kraju.

Razlike su najočiglednije kod proizvoda kao što su sokovi, jer su oni koje prati cena sa devetkom na kraju u proseku skuplji 43 odsto od ostalih. Kod toalet papira, razlika u ceni je 35 odsto, kod bombona 28 procenata, a kod ubrusa i sapuna 23, odnosno 22,6 odsto.

Foto: Unsplash.com

Ono što ostaje nepoznanica jeste ko je i kada uveo ovu "praksu" u maloprodaju, premda se zna da je slična strategija otkrivena još u reklamama za Macy iz 1880. godine. Tada su pojedini artikli koštali 1,99 dolara i bili su reklamirani kao "izvrsna prilika".

Iako većina potrošača ne zna da je ovde reč o plaćanju po višoj ceni umesto o uštedi, dobar deo kupaca zasigurno ne misli da će uštedeti mnogo kupujući po ovim cenama. A zašto to, ipak, čini?

Jedno od obrazloženja je da potrošači cene čitaju s leva na desno, te kada je cena izražena kao 9,99 USD umesto 10 USD, imaju utisak da, u stvari, štede čitav dolar, a ne tek jedan cent.

Neke druge studije sugerišu kako trgovci cene zaokružuju na 99 u situacijama kada nešto poskupljuju, kako bi umanjili "udarac" na potrošače, dok kod pojeftinjenja proizvoda biraju neke druge brojke.

Sve u svemu, dokazano je i da su cene koje se završavaju na 99, uglavnom, naduvane od najpristupačnijeg iznosa na tržištu, pa bi potrošači, razmišljajući o kupovini novog televizora, trebalo da se zapitaju da li je tih 5.699 zaista najpovoljnija opcija koju mogu da pronađem?

 

 

 

Ostavite komentar