Srbiji stend baj aranžman vrednosti 2,4 milijarde evra - deo će biti iskorišćen za UBLAŽAVANJE posledica KRIZE

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je Srbiji stendbaj aranžman u iznosu od 290 odsto kvote naše zemlje u MMF-u, što je oko 1,89 milijardi specijalnih prava vučenja, odnosno oko 2,4 milijarde evra, saopštila je Narodna banka Srbije.

Novi stendbaj aranžman predstavlja podršku dogovorenom ekonomskom programu Srbije u naredne dve godine a deo od ukupnog iznosa sredstava biće povučen tokom 2022. i 2023. godine, dok će se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostrožnosti. 

Istovremeno, Odbor izvršnih direktora MMF je ocenio dosadašnje reakcije politike u Srbiji i očekivanja u pogledu aranžmana. Nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, novi aranžman sa MMF je zamenio postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou. 

Ciljevi ekonomskog programa Srbije za period 2023-2024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom odnose na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, dodatnu podršku finansiranju aktuelnih i potencijalnih platnobilansnih i fiskalnih potreba u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, nastavak jačanja domaće privrede i njene otpornosti sprovođenjem strukturnih reformi, posebno u energetskom sektoru.  

Prilikom donošenja odluke o odobravanju aranžmana, izvršni direktori MMF-a su ocenili da se Srbija u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makro-ekonomskih performansi, podržanih MMF-ovim Instrumentom za koordinaciju politike, stoji u saopštenju Narodne banke. 

Takodje su ocenili da se privreda Srbije brzo oporavila od pandemije virusa korona, a da su nosioci politika pravovremeno započeli konsolidaciju u cilju ponovne izgradnje odbrambenih mehanizama. 

U Srbiji već sprovedene mere kako bi se što manje oseto rast cena energenata i inflatorni pritisci spolja

Istakli su globalne inflatorne pritiske, slabe izglede rasta naših ključnih trgovinskih partnera, kao i visoke svetske cene energenata, kao ključne rizike, ali i naveli da Srbija i dalje ima snažne makroekonomske politike. 

Predstavnici MMF su istakli i da su u Srbiji već sprovedene mere kako bi se ovi rizici ublažili, ali da aktuelni uslovi zahtevaju dodatne odbrambene mehanizme, na čemu nosioci politika i rade, a što će i aranžman podržati. 

Foto: Tanjug/Rade Prelić

MMF ocenjuje da je zatezanje monetarne politike Narodne banke Srbije u uslovima prenosa globalnih inflatornih pritisaka bilo pravovremeno i adekvatno, kao i da su restriktivna monetarna i fiskalna politika neophodne radi držanja inflacije pod kontrolom i očuvanja relativne stabilnosti deviznog kursa dinara.

Prema makroekonomskom okviru Srbije za 2022–2024. godinu, Odbor izvršnih direktora projektuje popravljanje u svim oblastima, što se vidi kroz postepeno vraćanje na pretpandemijsku putanju rasta, dalje jačanje fiskalnih pokazatelja, uz zadržavanje visokih kapitalnih investicija, očekivano suzbijanje inflatornih pritisaka i jačanje eksterne pozicije zemlje.  

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je istakla da je obuzdavanje inflacije prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. 

- U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine, čime uvažavamo činjenicu da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti - navela je ona.

Dodala je da i ovog puta MMF ističe značaj relativne stabilnosti kursa dinara za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje, a rekordne devizne rezerve, uz punu koordinaciju pravih politika i proaktivno delovanje, koje i MMF prepoznaje, ostaće jedan od stubova sprovođenja naše ekonomije i kroz ovu krizu.

Ministar finansija Siniša Mali je podsetio da je tokom Misije MMF u oktobru dogovoreno da se aktuelni Instrument za koordinaciju politike zameni dvogodišnjim stend baj aranžmanom ukupne vrednosti oko 2,4 milijarde evra, od čega će deo sredstava biti usmeren za ublažavanje posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar