Deca KRIJU OD RODITELJA kad imaju problem na internetu, PREDATORIMA je otvoren put: Kako to SPREČITI?
Manipulacija, duga i uporna komunikacija i ucena neki su od načina kako predatori dolaze do dece na internetu
04.03.2023
SrbijaMajka ostavila dete u Tiršovoj da bude 21 dan na intoleranciji, a pre toga mu dala kilogram baklava!
podeli vest:
Svetska Federacija gojaznih upozorava, da će za desetak godina polovina stanovnika planete biti u kategoriji gojaznih. U Srbiji do 2035. godine preti da gojaznost kod odraslih poraste za čak 34 odsto, dok će broj obolele dece rasti do 5 odsto.
Šta bi trebalo da se uradi po pitanju gojaznosti i kako promeniti navike, u emisiji "Mi danas" na televiziji K1, govorili su dr Snežana Lešović, Mile Gvozdenović iz Udruženja borbe protiv gojaznosti i dr Tatjana Mraović.
- Rešavanje problema gojaznosti ne treba odlagati. Moramo biti svesni činjenice da je to najčešće hronično oboljenje, nažalost i kod dece. Ono što nas najviše brine je to što naša deca ostvaruju sve teži stepen gojaznosti i da 80 odsto gojaznih adolescenata, ostaje gojazno u odrasloj životnoj dobi. Komplikacije gojaznosti se javljaju u sve ranijem uzrastu. Imaćemo puno problema, čitavi timovi stručnjaka su potrebni za rešavanje ovog problema - rekla je dr Snežana Lešović.
Doktorka je dodala i da je svako gojazno dete ono čiji indeks telesne mase je iznad 97 percentila, kao i da svaki roditelj treba da pita pedijatra prilikom odlaska na kontrolu, da li je dete normalno uhranjeno, kako bi se sprečila pojava gojaznosti ili preventivno delovalo.
- Gojaznost je hronično oboljenje i zaista ne postoji deo tela ili krvni sud, koji ne može biti oštećen ukoliko imamo višak masnog tkiva. Komplikacije se javljaju sve ranije. Uspeh lečenja gojaznog deteta je motivisanost samog deteta da bude zdravo, ali i podrška sam porodice, puno istrajnosti, ali i svakodnevna edukacija - zaključila je dr Snežana Lešović.
Mile Gvozdenović i sam se borio sa gojaznošću, težio je preko 206 kg, ali je upornošću i pridržavanjem saveta lekara uspeo da se izbori sa ovim problemom. Smatra se da je u ovom slučaju, koji Srbija ima, najpotrebnija preventiva i podrška struke.
- Deca imaju ozbiljne probleme gde god se pojave. Treba da radimo na preventivi, jer bez nje, podrške struke, medija, ništa nećemo uspeti i umrećemo gojazni. Mnogi roditelji prave grešku, jer čim se dete pobuni oni odmah reaguju instiktivno da ga zaštite. Imali smo primer u Tiršovoj, gde smo smesili dete da bude 21 dan na intoleranciji, dovedu ga ujutru, dete ima šećer 21. Šta je problem? Majka je kupila kilo baklava da se oprosti od slatkog - rekao je Gvozdenović u emisiji "Mi danas".
Manipulacija, duga i uporna komunikacija i ucena neki su od načina kako predatori dolaze do dece na internetu
04.03.2023
SrbijaLekari bi trebalo procenom da utvrde da li je nekome potrebna terapija antidepresivima ili ne, ali u našoj zemlji se to retko radi
10.03.2023
SrbijaOn je napominuo i da ovde ne greše samo roditelji, već i država.
- Da li ste videli da u nekoj školi može da se kupi zdrav hrana? Da li u Kliničkom centru imate da kupite nešto zdravo? Na svakom koraku su deca izložena, dostupno im je što više slatkiša, igrice, mnogo primaju informacija i sve više gojazne dece jede uz taj kompjuter. Fizičke aktivnosti ne postoje, druženja nisu kao što su bila i roditelji imaju ozbiljan za decu, gde dolazimo u ekstremnu gojaznost, gde zdravstveni sistem neće moći da izdrži sve to, jer bolesti su znatno izraženije kada je osoba gojazna - zaključio je Mile Gvozdenović iz Udruženja za borbu protiv gojaznosti.
U proteklih pet godina, došlo je do velikog skoka gojazne dece, a doktorka Tatjana Mraović istakla je da ovakve pacijente isključivo moraju da leče doktori.
- Poslednjih pet godina je donelo sunovrat. Na prvom mestu je nesvesnost roditelja da su im deca gojazna, budite sasvim sigurno, da je mnogo dece proglašeno za krupniji su, izvući će se u pubertetu, ne znam šta im je, ne jedu puno. To je prva stvar koja treba da nam otvori oči. Ne samo za decu, već same roditelje. Trebalo bi da bude ozbiljna kampanja, u kojoj samo struka treba da se pita. Mnogo ljudi daje sebi za pravo da leči ovakve pacijente, a greške umeju da dovedu do ove bolesti. Neki imaju sreće da dođu do dijetologa, mnogi ne. Pojava bolesti je pre značajna, od toga da ta deca imaju metaboličke poremećaje sa skokom pritiska već u sedmoj ili osmoj godini, sa holesterolima, trigliceridima, povećanim šećerom, do odsustva ciklusa i neplodnosti sa 20. godina. Devojčice već uveliko gube ciklus zbog policističnih jajnika, insulinske rezistencije. Šta je razlog? Pogrešna ishrana uz minornu fizičku aktivnost i apsolutno pogrešnu - rekla je doktorka Tatjana Mraović.
Doktorka je otkrila i zbog čega nas hrana razboljeva.
- Zato što je ne koristimo kao lek. Pogrešno smo shvatili, koje količine i koju vrstu hrane treba jesti. Sve se manje kuva, u pogrešnoj ambalaži, što može da bude takođe razlog za razboljevanje. Mnogo se toga u tanjiru promenilo. Ne mislim da je i hrana kao što je nekada bila. Mnogo manje individualnih proizvođači rade, delimično je i taj kvalitet hrane doveo do ovoga, ali pre svega je to način pripremanja, količina hrane koju pojedemo i brza hrana. Brza hrana nije više samo fast fud, nego sve ono što se ne sprema, što deca usput pojedu i što je jedan neregularan broj obroka. Zaboravljena je i fizička aktivnost, imali smo koronu koja je, sigurna sam, pokvarila čitavu ovu priču.
Među decom koja se samopovređuju mnogo više je devojčica, dok dečaci destruktivnost izražavaju na drugi način
07.03.2023
SrbijaElektronske cigarete kupuju posle škole, na odmoru, puše u slobodno vreme, u kafićima, pa i u autobusima...
03.03.2023
SrbijaDr Mraović je istakla da je lečenje dugotrajan proces i da roditelji snose jedan deo krivice.
- Loše stvari se ispravljaju na terapijama. Kontrolišemo na nedelju, dve, tri. Ovo je dugoročan proces lečenja i uloga roditelja je velika. Treba meriti, spremati, kontrolisati, uticati na dete. Druga kategorija je, gde roditelji već deci od godinu dana daju čija semenke. U želji da pomognu deci, oni su otišli u drugu krajnost, smatrajući da je to zdravo. Zarad te hrane koja je takva kakava jeste, mi danas imamo popriličan broj intolerancija na hranu. Posebno to ne treba da se radi deci. Jako je bitna edukacija i razgovor, ali i redovne kontrole - zaključila je dr Tatjana Mraović u emisiji "Mi danas" na televiziji K1.
Posmatrano po svim kategorijama hrane u Srbiji, najveći skok cena zabeležen je kod svežeg mleka sa 59 odsto
09.03.2023
SrbijaVeliki broj ljudi posle pandemije više i ne odlazi na posao, već radi od kuće
07.03.2023
SrbijaJedan od najplaćenijih poslova kod nas je posao hostese, čija je dnevnica 5.000 dinara
03.03.2023
SrbijaLjudsko je pravo prema UN svakog čoveka na zdravu životnu i radnu sredinu
02.03.2023
SrbijaU incidentu su povređene četiri žene
pre 1 sat
SvetKako se navodi, ovoj građevini biće vraćen originalni izgled iz 1929. kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu.
pre 1 sat
SrbijaPojavilo se krvarenje u mozgu
pre 1 sat
SvetRusko ministarstvo već neko vreme na ovo sumnja.
pre 1 sat
SvetPrizor je zastrašujuć
pre 1 sat
SvetSva trojica negiraju optužbe
pre 2 sata
SvetSirija je istorijski bila multikulturalna i multireligijska država, u kojoj različite zajednice koegzistiraju vekovima.
pre 2 sata
SvetZelenski je odbio predlog da se uspostavi primirje oko ovog svetog dana
pre 3 sata
SvetIzgubio je bitku sa ozbiljnom bolešću
pre 1 sat
Ajfel je prihvatio sve uslove, ali...
10.12.2024
SudbineA evo šta su sa ovog radija objavili
10.12.2024
SudbineMiloš Ivković iz sela Sisevac kaže da iako ima dosta posla, ove životinje i nisu mnogo zahtevne
10.12.2024
ReportažaNakon Džonija Depa i Đokovića, paleti Jeleninih radova pridružiće se i Čarli Čaplin čiju figuru je nedavno počela da radi
10.12.2024
ReportažaNakon njegove smrti sef Josipa Broza Tita je zapečaćen i otvoren je tek posle 33 godine
10.12.2024
SudbineOko muškaraca se nije ni trudila, jednostavno joj je išlo.
09.12.2024
SudbineZatekao je verenik, a navodno, vrata njihovog doma su bila zaključana sa unutrašnje strane
09.12.2024
Sudbine
Ostavite komentar