Srbija na NOGAMA: Da li je PSIHIJATAR u Beogradu pacijentima upisivao LAŽNE DIJAGNOZE?

Zbog slučaja psihijatra Doma zdravlja Palilula, koji je pacijentima upisivao šifre bolesti od kojih nisu bolovali, javnost je zabrinuta. Još veći šok je što je to otkriveno kada je mladić odbijen za posao, jer je poslodavac kod kojeg je konkurisao znao šta piše u njegovom kartonu.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović napominje da izveštaj o dijagnozi i šifri bolesti ne sme da bude deo izveštaja o sprečenosti za rad. Ukazuje da će sutra inspektori poverenika krenuti u nadzor Doma zdravlja Palilula.

Po nalogu tužilaštva, policijska uprava prikuplja podatke o potencijalnim zloupotrebama psihijatra, koji je pacijentima upisivao šifre bolesti od kojih nisu bolovali. Izmišljene dijagnoze lekar je upisivao, kako se pretpostavlja, da bi farmaceutska kuća pokrenula kliničko ispitivanje jednog leka.

Zastrašujuće je i to da je slučaj otkriven kada je mladić odbijen za posao, jer je poslodavac kod kojeg je konkurisao znao da u njegovom kartonu piše da ima teška psihička oboljenja.

- Prvo, poslodavci po zakonu ne treba da znaju, drugo, doneta je izmena pravilnika prošle godine da izveštaj o dijagnozi i šifri bolesti više ne bude deo izveštaja o sprečenosti za rad - rekao je Marinović.

Foto: Medija centar Beograd

Na pitanje da li će proveravati te poslodavce, budući da se pominju bar dva kandidata sa Palilule koja su odbijena za posao, Marinović kaže da čim su saznali za slučaj iz medija odlučili su da krenu u inspekcijski nadzor.

- U medijima nisu pomenuti nazivi poslodavaca, mi ne znamo u ovom trenutku o kojim se poslodavcima radi, tako da ćemo krenuti od izvora podatka. Najavili smo u petak, kako to zakon o inspekcijskom nadzoru nalaže, inspekcijski nadzor Doma zdravlja Palilula i sutra inspektori poverenika idu u nadzor u Dom zdravlja Palilula da vidimo na izvoru koji su to podaci, da li je Dom zdravlja službenim putem slao te podatke nekim poslodavcima, na koji način su oni eventualno mogli doći do tih podataka - naglasio je Marinović.

Ističe da ako saznaju o kojim poslodavcima se radi, onda će moći da obave nadzor i kod poslodavaca.

Foto: Pixabay.com

Marinović ističe da poslodavac nema pravo da zahteva dijagnozu koju ima potencijalni radnik, da je nekad u staroj Jugoslaviji, a posle u Srbiji bila obaveza da kada zasnivate radni odnos, dostavite uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, a danas je to ukinuto.

Jedino kada su u pitanju rizični poslovi i rad sa decomali i u posebnim uslovima rada, gde su neka zračenja, gde se radi sa nekim metalima, gde su hemijske ili biološke supstance, ali i ono osnovno što se tiče naših čula gde morate da imate dobar vid, sluh, osećaj za ravnotežu.

Kandidati za budući posao najčešće razgovaraju sa psihologom. Marinović kaže da i za te izveštaje važi zaštita podataka o ličnosti i ističe da ovlašćena lica smeju da ih obrađuju, ali moraju posebno da ih čuvaju i ne smeju nikom da ih daju. 

- Ono što je najvažnije, ukoliko sumnjate da bilo ko kod koga ste otišli, obrađuje vaše podatke, ko ima saznanja o vašem zdravstvenom stanju, psihičkom stanju ili u bilo kojoj situaciji i da to ne radi na pravilan, pošten i zakonit način, tražite najpre da imate uvid u te podatke, da znate koje podatke o vama obrađuju i u koju svrhu. Najvažniji je zakonski osnov, jer bez zakonskog osnova to ne može da se radi - dodaje Marinović.

-  Ako ste nezadovoljni odgovorom, ili odgovor izostane, bilo da je od Doma zdravlja ili neke zdravstvene ustanove, bilo od poslodavca, imate pravo da pišete pritužbu povereniku i onda mi ulazimo u priču - navodi on.

- Ova priča ima više slojeva, jedno je potencijalno krivično-pravni i o tome će odlučiti tužilaštvo. Postoji i disciplinska odgovornost, a tu je i naša nadležnost, čuvanje podataka o ličnosti. Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, zakon sankcioniše rukovaoca, a to je pravno lice, u ovom slučaju Dom zdravlja, ukoliko dođe do prekršaja, novčano kaznom od 50.000 do dva miliona dinara, kao i odgovorno lice u tom Domu zdravlja kaznom od 5.000 do 150.000 dinara - dodaje Marinović.

Ostavite komentar