Na terapiju dolaze oni koji "ZNAJU" ŠTA IM JE, a ima i onih koji "HEJTUJU" LEKOVE

Procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je porast anksioznih i depresivnih poremećaja iznosio više od 25 odsto tokom prve godine pandemije. Istraživanja pokazuju i to da je u poslednje dve godine mentalno zdravlje najviše ugroženo lekarima, medicinskom osoblju i socijalnim radnicima. 

Kakve posledice je na našu psihu ostavila korona, a kakve će ostaviti rat i nadolazeća ekomomska kriza? Kako da izbegnemo svakodnevni stres koji nas vodi u "ludilo"? To su ovog jutra u „Uranku“ na K1 televiziji bila pitanja za psihoterapeuta Kristinu Brajović Car i psihijatra Irenu Filipović. 

Foto: Youtube PrintScreen

- Zadatak psihologa i psihoterapeuta je da se bave prevencijom. Kolege psihijatri rade sa pacijentima koji nisu uspeli da se sami suoče sa svojom psihopatologijom. Pandemija nas je dosta otuđila, i mislim tu i na našu struku. Kapaciteti koji su generalno ograničeni, u pandemiji su bili dodatno na udaru, jer su se lekari suočavali i sa samim virusom i bavili se poslom koji nije primarno njihov. Svi smo pod izazovom - istakla je na K1 televiziji psihoterapeut Kristina Brajović Car.

- Neretko se suočavamo sa tim da pacijenti sami sebe leče i sebi daju dijagnoze. Oni i mistifikuju našu struku i očekuju da smo mi neki uzori i modeli, da nemamo krize, da ne patimo. Neki se i obeshrabre kada upoznaju našu ljudskost. A mi smo zajedno prošli kroz sva stradanja, zajedno sve proživljavamo i anksioznost je svuda oko nas. Samo se protiv nje borimo različitim mehanizmima. 

Pandemija depresije

Podaci pokazuju da 800 miliona ljudi širom sveta živi sa nekim mentalnim poremećajem. Dr Irena Filipović danas je u „Uranku“ kazala da se posle pandemije korone najviše govori o pandemiji depresije. 

Foto: Youtube PrintScreen

- Ako se setimo Frojda, on nijednu emociju nije doživljavao kao autentičnu osim anksioznosti. Danas mnogo volimo da govorimo o anksioznosti, depresivnosti i stresnim poremećajima, veliki je broj i poremećaja spavanja kao prvi sindrom koji se javlja. Moguće je da depresija uključuje čitav niz simptoma. Veoma često nam ljudi dolaze sa već određenim dijagnozama, sa već određenom predstavom o dijagnozi i svojim zaključkom. Oni sve čitaju i „znaju“ šta im je. Postoje i mnogi koji su u velikom otporu prema lekovima. Ogroman je jaz među generacijama i postoje ljudi koji jako teško prepoznaju tegobe i teško pristaju da dođu, a postoje i oni kojima ne možemo da „oduzmemo“ dijagnozu - objasnila je dr Filipović. 

 

 

Ukazala je i na problem da pacijenti dolaze na terapiju i očekuju savete i „know how“.

- To je nešto što se ne koristi u psihoterapiji. Proces ulaženja u psihoterapiju zahteva istraživanje, a ljudi ne vole promene i bolje se snalaze u rutini, jer je rutina nešto što nas štedi. Očekuju nas razni stresori u narednom periodu, ali moramo da pronađemo načine da se sa stresovima izborimo. Ljudi su danas skloniji da više razmišljaju o mogućnosti da nam asteroid udari u planetu ili o večnom životu nego da se fokusiraju na svoj, mikroplan. Pasivna nada nije dobra, razmišljati: Neće valjda baciti bombu. Mnogo je teže napraviti promene na mikroplanu. Pandemija je donela telesnu, ali ne i socijalnu distancu, a nakon nje usledio je apokaliptični hedonizam - da se što više izlazi. Sada ćemo valjda naći neku meru - kazala je dr Irena Filipović danas u „Uranku“. 

Generacija Z

Ljudi rođeni između sredine devedesetih i ranih 2010-ih, pripadnici generacije Z, često se javljaju stručnjacima. 

Nema prečica - terapija je proces

Psihoterapeut Kristina Brajović Car kazala je da mnogi pacijenti previše očekuju od lekara.

- Ako ne dobiju u dva do tri razgovora direkciju ili savet šta tačno treba da promene, nemaju dovoljno tolerancije na frustraciju da prođu kroz ceo proces i nauče kako da sami sebe analiziraju i ne ponavljaju iste greške. To je proces, a mnogi lako odustaju. Mnogi se plaše i stigmatizacije. Mlađa populacija se lakše otvara, zainteresovani su i psihoterapija im je svojevrsno istraživanje. S jedne strane ne govorimo dovoljno o mentalnom zdravlju, a s druge imamo banalizaciju i davanje brzih rešenja. Koučing i slične stvari samo zbunjuju ljude - kazala je u „Uranku“. 

Kako je objasnila, pričamo o svemu ali ne činimo dovoljno. 

- Previše smo informisani i ne možemo da selektujemo kome da se obratimo i šta treba da uradimo. Važne su stručne i građanske inicijative, ne treba se oslanjati samo na sistem. Usmerite se na sport, na film, umetnost. Na dobre vesti kojih, nažalost, uvek fali.

 

Ostavite komentar