GLOBALNO ZAGREVANJE je za 50 godina dovelo do ZAROBLJAVANJA ENERGIJE za 25 MILIJARDI atomskih bombi

Globalno zagrevanje zarobilo je eksplozivnu količinu energije u Zemljinoj atmosferi u poslednjih pola veka - ekvivalent od oko 25 milijardi atomskih bombi, otkriva nova studija.

U radu, objavljenom 17. aprila u časopisu "Earth System Science Data", međunarodna grupa istraživača procenila je da je između 1971. i 2020. godine oko 380 zetadžula, odnosno 380.000.000.000.000.000.000.000 džula energije zarobljeno globalnim zagrevanjem.

Tako veliki broj je teško percipirati. Ali dva istraživača, koji nisu bili uključeni u studiju, uporedili su ga sa energijom koju oslobađaju nuklearne bombe. Međutim, čak i tada je teško shvatiti o kojoj količini energije se radi.

Foto: Pixabay.com

U članku za "The Conversation", Edru King, klimatski naučnik sa Univerziteta u Melburnu u Australiji, i Stiven Šervud, naučnik za klimu sa Univerziteta Novi Južni Vels u Sidneju, izračunali su da je 380 zetadžula jednako 25 milijardi puta više energije od one koja se oslobodila prilikom detonacije "Malog dečaka", atomske bombe bačene na Hirošimu u Japanu 6. avgusta 1945. godine.

Ono što je još više zapanjuje je podatak da energija koju planeta aposrbuje tokom ovog vremenskog perioda verovatno iznosi samo oko 60% ukupnih emisija gasova staklene bašte, tako da je stvarni broj još veći, naveli su King i Šervud.

Ali tako velika količina energije je takođe zbunjujuća, jer na osnovu te količine toplote koja je zarobljena u atmosferi, prosečna globalna temperatura trebalo bi da poraste za desetine stepeni od preindustrijskih vremena, a ne za 1,2 stepena Celzijusa. Postavlja se pitanje gde je nestala ova količina energije?

Prema studiji, okeani su apsorbovali oko 89% energije (338,2 zetadžula), kopno je apsorbovalo 6% (22,8 zetadžula), 4% (15,2 zetadžula) je istopilo delove kriosfere - dela Zemljinog klimatskog sistema koji uključuje sneg, morski led, slatkovodni led, sante leda, glečere i ledene kape, ledene pokrivače i permafrost - a samo 1% (3,8 zetadžula) je ostalo u atmosferi.

Foto: Pixabay.com

Većina toplote koju apsorbuje voda zarobljena je u gornjim slojevima okeana (1 kilometar). Ovo je poštedelo čovečanstvo od dosadašnjeg tereta klimatskih promena, ali je takođe izazvalo ogromno povećanje temperature mora, što je ubrzalo polarno otapanje, oštetilo morske ekosisteme, povećalo jačinu tropskih oluja i počelo da ometa okeanske struje.

Međutim, okeani neće zauvek štititi našu planetu, napisali su King i Šervud, zbog čega moramo početi brzo smanjenje emisije gasova kako bismo obezbedili naš budući opstanak.

"U trci smo, a ulozi su onoliko visoki koliko bi mogli da budu - obezbeđivanje klime pogodne za život za našu decu i prirodu", napisali su oni.

Ostavite komentar