STOP lovu i krijumčarenju ZAŠTIĆENIH DIVLJIH VRSTA u Srbiji, DOK IH JOŠ IMA

Izveštaj WWF o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji ukazuje na učestalost i štetne posledice po lokalni biodiverzitet

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Republici Srbiji periodu od 2016. do 2020. godine.

Izveštaj pruža nov uvid u to koje vrste su najčešće žrtve zločina, koja kažnjiva dela su najučestalija, ali i koje su mere potrebne na zakonodavnom i institucionalnom niovu kako bi se uspešno poboljšao broj procesuiranih dela u budućnosti.

Od sakupljenih slučajeva, najveći broj se odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, dok su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe učestali.

Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, dok su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja.

Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija.

- Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal - poručila je Iva Svilar iz WWF Adrije.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela. U 75% pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka –.oko 57% ih se završilo osuđujućom presudom.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45 000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u 5 slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora.

Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine. Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi.

Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost.

- Kako bi se situacija popravila, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti - zaključila je Iva Svilar.

Izvještaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta "Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi", čiji je glavni cilj da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.