Zastrašujuće upozorenje NAUČNIKA! Zagrevanje planete SKRAĆUJE ŽIVOT za POLA GODINE

Međunarodna analiza istraživača Amita Roja, pokazala je da bi klimatske promene mogle da skrate očekivani životni vek za oko pola godine. Studija je objavljena sredinom januara u naučnom časopisu PLOS Climate. Ovo je samo jedno u nizu upozorenja o tome koliko duboko u naše živote prodire globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva.

Živimo na planeti koja je za 1,2 °C toplija nego što je bila u predindustrijsko doba. Pored porasta temperature, još jedan jasan pokazatelj klimatskih promena jeste i poremećaj obrasca padavina.

Na svojoj koži osetimo posledice ovih promena klime - od onih akutnih i direktnih poput učestalijih i surovijih prirodnih katastrofa (npr. toplotni talasi i poplave) do onih manje očiglednih i posrednijih, ali jednako uznemiravajućih, poput narušenog respiratornog ili mentalnog zdravlja.

Iako su svi pobrojani uticaji zabeleženi i izučavani u naučnim radovima, do sada se nije tačno znalo, koliko nam to klimatske promene zapravo skraćuju očekivani životni vek?

Autor nove studije stoga je ustanovio direktnu vezu između promena klime i naše dužine života, navodi se u saopštenju. Rezultati pokazuju da bi porast prosečne godišnje temperature od 1 °C mogao da izazove skraćenje očekivanog životnog veka za 0,44 godine, odnosno pet meseci i nedelju dana.

Analiza Amita Roja pruža samo širu sliku sveta, i to na osnovu temperature i padavina. Stoga naučnik sugeriše da bi trebalo da se sprovode istraživanja sa osvrtom na specifične vremenske ekstreme na nižem, lokalnom nivou, kao što su, primera radi, šumski požari i cunamiji.

Foto: Tanjug/AP Photo/Thibault Camus

- Kako otkriva ova studija, globalna pretnja klimatskih promena koja narušava blagostanje milijardi ljudi potcrtava hitnu potrebu da bude adresirana kao kriza javnog zdravlja - rekao je Roj i dodao da su smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i proaktivne inicijative ključne za zaštitu dužine života i zdravlja stanovnika širom sveta.

Povrh toga, klimatske promene se negativnije odražavaju na očekivani životni vek žena. Shodno tome, njima se treba posvetiti veća pažnja kao osobama na prvom liniji klimatskih promena, navodi se.

Kako bi došao do svojih nalaza, Amit Roj je analizirao podatke o prosečnoj temperaturi, količini padavina i očekivanom životnom veku iz 191 zemlje u periodu od 1940. do 2020. U postojećoj empirijskoj literaturi, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika predstavlja najvažniju determinantu dužine života, i upravo ti proračuni korišćeni su kao kontrolna varijabla za drastične razlike između zemalja.

Još jedan bitan ishod Rojevog istraživanja jeste i prvi kompozitni indeks klimatskih promena, koji razotrkiva njihovu brutalnost kombinujući porast temperature i padavine.

U budućnosti, ovaj alat može da posluži kako bi se procenila efikasnost napora čovečanstva na polju smanjenja gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena. Samim tim, upotreba inovativnog kompozitnog indeksa bila bi od suštinske važnosti za ocenjivanje uspeha različitih politika i aktivnosti.

S obzirom na to da pruža jasne i lako razumljive brojke, indeks bi mogao da doprinese podizanju svesti opšte populacije (kao i donosilaca odluka i biznisa) o tome koliko su klimatske promene uzele maha, te da ih, posledično, podstakne na delanje.

 

 

 

Ostavite komentar