Protesti koji se širom naše zemlje odvijaju poslednjih nedelja, ne ostavljaju me ravnodušnim. Zamišljen sam gledajući reke ljudi — naših sugrađana koji političku stvarnost vide drugačije od mene i mnogih od nas, na ulicama naših gradova i varošica. Nisu šačice, niti smo mi koji ne protestujemo zaslužili salve uvreda koje podnosimo — pokušajmo da se učimo makar i sada međusobnom poštovanju.
Sa jedne strane - dobro mi je poznata energija koju vidim na ulici, pre 15-20 godina još sam bio student, pre 25 kao srednjoškolac učestvovao sam u uličnoj revoluciji. Mogao bih mnogo da ponovim, što zaista i mislim o isluženim opozicionim liderima, o ekstremnim anarholiberalnim grupama, i o javnim ličnostima željnim da se dodvore sledećem trendu na mrežama. Mogao bih da romane napišem i o verbalnom nasilju, zlostavljanju, i uvredama koje delom trpim, zajedno sa nekim od kolega i prijatelja.
Sve to na stranu, prepoznajem kod dela učesnika iskrenu (cinik bi odmah dodao naivnu, ja neću iz poštovanja) nameru da se stvari menjaju na bolje. Istu energiju koju i sam posedujem i koju sam, naučivši na teži način posle 2000. godine - da nema prečica do uređenog, pravednog i prosperitetnog društva, uložio u skoro dve decenije institucionalnog i stranačkog delovanja.
Sa druge strane upravo zbog te energije i volje za pozitivnim promenama - snažno baš i danas podržavam politiku Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Foto: Ministarstvo spoljnih poslova
Kada kao učesnici protesta (vi koji to jeste) gledate šta sve ne valja, fer je da pogledate semafor i priznate makar sami sebi, da uz brojne nedostatke sistema, ovo danas jeste zemlja sa pola miliona više zaposlenih nego pre 10 godina, sa stotinama kilometara novih puteva, i sa rastom kome ne aplaudiram samo ja, već i EU, MMF i Svetska banka.
To nisu male stvari. Ali jesu stvari koje se lako mogu izgubiti.
Žao mi je što moram da podsetim na tešku istinu, ma kako to nepopularno bilo - najveći deo brojnih problema u našem društvu nije vezan za konkretnu ličnost ili instituciju. Bilo bi lako da jeste. Reč je o složenom zbiru decenijama, ponekad čak i vekovima gomilanih problema i izazova. Promena političkog sistema i oblika državnog uređenja, generacijska promena sistema vrednosti, raspad zemlje i njeno smanjenje sa 252.000km2 i 23 miliona stanovnika na (pod de fakto kontrolom) 6.5 miliona i 77.000km2 stvaraju društvene posledice koje još uvek stižu na naplatu - i ni u kom slučaju nisu nešto za šta možete da krivite aktuelnu vlast, a jesu nešto što je najvećim delom u korenu naših problema.
Naše društvo se preoblikuje i pod uticajem globalnih istorijskih i tehnoloških gibanja, pa i demografskih promena. I nije, primera radi, predsednik Vučić kriv kada i u novom, svemirski opremljenom zdravstvenom centru ili bolnici, nesavesni lekar traži kovertu, niti za svakog opštinara sa besnim kolima i manjkom vremena za građane, niti za svakog ministra ili zvaničnika koji nedovoljno gleda javni interes. Nije predsednik izmislio ni rijaliti šou, niti uključio milione vaših tv prijemnika na te bastione neukusa (svi smo valjda za pristojnost u javnoj komunikaciji). Nemojte u jednom čoveku ili nekolicini tražiti krivce za bolesti čitavog društva. Koje smo ponekad stvarali zajedno i koje samo zajedno možemo da izlečimo. Nije objektivno, a nije ni korisno. Ako nas ičemu celokupna naša istorija uči onda je to da je cena podela previsoka.
I baš kada smo kod toga, i baš zbog toga, snažno sam protiv protesta, i navešću vam deset dobrih razloga zašto nisu dobri za Srbiju i zbog kojih jasno i javno pozivam na prekid protesta i početak dijaloga:
1. Politička instrumentalizacija:
Već se ostvaruje nažalost scenario da se opravdana tuga i bes zbog nesreće u Novom Sadu i širih društvenih problema zloupotrebljava za političke ciljeve određenih interesnih grupa, što već dovodi i do destabilizacije naše političke scene, u osetljivom međunarodnom trenutku.
2. Ekonomska šteta:
Privrednici domaći i strani koji gledaju dešavanja u Srbiji, povlače ručnu kočnicu na ulaganja. Kapitalni projekti dalje izgradnje puteva i drugih saobraćajnica usporavaju se i koče. Blokade ključnih saobraćajnica, poput mostova u Novom Sadu, ometaju svakodnevni život i poslovanje, što negativno utiče na ekonomiju i građane koji nisu uključeni u proteste.
3. Opasnost od nasilja:
Masovna okupljanja u atmosferi polarizacije i mržnje pumpane preko društvenih mreža mogu eskalirati u sukobe, što kao što smo videli prethodnih nedelja u nekoliko za malo tragičnih prilika, predstavlja rizik po bezbednost učesnika i drugih građana.
4. Podsticanje podela i polarizacija:
Protesti produbljuju postojeće društvene podele i mogu stvoriti trajno neprijateljstvo među različitim grupama stanovništva. Sve ovo otežaće stvaranje konsenzusa o ključnim pitanjima i zbog toga nemam sumnje da bez obzira na sudbinu vlasti, iz protesta izlazimo slabiji.
5. Slabljenje međunarodnog ugleda:
Nestabilnost i unutrašnji sukobi i previranja narušavaju ugled Srbije na međunarodnoj sceni, što već utiče na strane investicije i diplomatske odnose. Ovo jednako pogađa sve građane bez obzira na političko opredeljenje. U eri Trampove administracije i nove političke stvarnosti u Evropi koja postaje stvarnost u 2025. propuštamo istorijsku šansu da budemo fokusirani na rešavanje srpskog nacionalnog pitanja na Balkanu. Umesto da lobiramo za srpske interese na KiM i drugde, deo ljudi iz dijaspore počinje u svojim zemljama da Srbiju blati pred njihovim političkim klasama, verujući da je rušenje vlasti najpreči nacionalni prioritet, a zapravo dovodeći čitavu Srbiju u opasnost (npr. jedan srpski milioner iz Kalifornije za koga znam da nije zlonameran - počinje da vođen političkim strastima vladu svoje otadžbine američkom kongresu predstavlja kao narkokartel, tražeći čak i podršku porodice Klinton - a do pre samo neki mesec on i drugi Srbi su ujedinjeno lobirali protiv represije Kurtijevog režima).
6. Podrivanje institucija:
Nepoverenje u državne institucije protestima se produbljuje, sopstvena država se počinje doživljavati kao neprijateljski entitet, što otežava i onemogućava svaki mukotrpan rad na kvalitetu institucija sprovođenje reformi i funkcionisanje pravne države - za šta je sve poverenje nužan preduslov.
7. Negativan uticaj na obrazovanje:
Učešće studenata i đaka u protestima može i hoće da omete njihov akademski napredak i dovesti do kašnjenja u obrazovnom procesu, gubitka vremena i novca.
8.Uticaj na mentalno zdravlje građana:
Produžena atmosfera napetosti i neizvesnosti može negativno uticati na mentalno zdravlje stanovništva, povećavajući nivo stresa i anksioznosti.
9. Jačanje spoljnog uticaja:
Postoji realna opasnost da strane sile iskoriste unutrašnju nestabilnost za ostvarivanje svojih interesa na štetu Srbije. To se na neki način već počinje da dešava. Oslabljeni politički i ekonomski, bez jedinstva, rizikujemo da ogromnom brzinom ponovo skliznemo u zavistan položaj, naročito fatalno u aktuelnom geopolitičkom trenutku - i direktno znači da će budućnost da nam oblikuju drugi, po svojim potrebama.
10. Opterećenje za javne službe:
Kontinuirani protesti zahtevaju dodatne resurse od strane policije, hitnih službi i drugih javnih institucija, što može dovesti do njihovog preopterećenja i smanjenja efikasnosti u obavljanju redovnih dužnosti. Protesti advokata mogu na primer dovesti i do kršenja Ustavom zagarantovanih prava građana, podrivanje vladavine prava, kao i teške ekonomske posledice za privredu i pojedince - veliku ličnu štetu za one koji ne nose bilo kakvu odgovornost za situaciju.
Ovo nisu svi razlozi, ali bi trebalo da budu dovoljni i za one koji su ljuti oponenti stranke kojoj pripadam. Odgovorno tvrdim i spreman sam da ponovim pred bilo kim - predsednik Vučić i tim koji predvodi proizveli su više pozitivnih promena u protekloj deceniji nego svi političari koji o promenama danas govore zajedno. Poštujem pravo na drugačiji stav onih koji misle drugačije. Molim ipak i njih za manje strasti i više objektivnosti.
Zbog svega navedenog i mnogo toga što nije navedeno - pozivam sve sugrađane da se uzdrže od daljih protesta i da zajedno i kroz dijalog rešavamo probleme, radimo na izgradnji stabilne i prosperitetne Srbije.
Živi, srećni i zdravi bili i oni što protestuju i oni koji znaju da je to rasipanje narodne snage kojem se drugi raduju. I živela naša zajednička otadžbina Srbija.
Ostavite komentar