ANALIZA BEZBEDNOSNE SITUACIJE U SRBIJI: Paralela između 1999. i 2024.

Situacija u Srbiji krajem 2024. godine pokazuje zabrinjavajuću sličnost sa spoljnim pritiscima i uticajima kojima je zemlja bila izložena tokom NATO agresije 1999. Dok je pre 25 godina međunarodna zajednica oslabila Srbiju vojnom silom, današnje metode su znatno drugačije i sofisticiranije.

Ovaj takozvani hibridni rat vodi se putem medija, informativne propagande, ekonomskih pritisaka i političkih manipulacija. Jedan od ključnih mehanizama ovog savremenog pritiska je zloupotreba studentskih protesta, koji su postali instrument destabilizacije države. Kao iu mnogim slučajevima „revolucija u boji“ širom sveta, od Ukrajine i Gruzije do Belorusije i Slovačke – studenti se koriste kao vodič za ostvarivanje političkih ciljeva koji ne dolaze iz njihovih redova, već potiču iz stranih centara moći.

Tanjug/Miloš Milivojević

Ako analiziramo događaje iz 1999. i događaje iz 2024. godine, možemo videti da iako se ovoga puta ne radi o oružanim sredstvima, ključne tačke razaranja ostaju iste:

• Napadi na državne institucije

Dok su NATO avioni bombardovali ministarstva, komunikacione centre i vojne objekte pre 25 godina da bi destabilizovali tadašnju vladu, danas se sličan cilj postiže informacionim ratom i propagandom. Vladajuće strukture su na meti optužbi za autoritarnost, a pokušavaju se podrivati institucije kroz orkestrirane proteste i dezinformacije.

• Napadi na medijske i informativne centre

Uništenje RTS-a 1999. bilo je deo strategije za eliminisanje alternativnog izveštavanja. Danas se vrši pritisak na nacionalne medije kroz zastrašivanje, blokade i negativne kampanje na društvenim mrežama. Strani i prozapadni portali, međutim, guraju određene, svoje, političke ideje.

• Blokiranje komunikacije i saobraćaja

Ako su 1999. godine bombardovani mostovi da bi se paralisalo funkcionisanje države, danas se stvara osećaj haosa i neizvesnosti kroz blokade ključnih puteva i gradskih područja, i masovne demonstracije. Isti efekat postižu i drugim metodama.

• Pritisak na vlast i politički sistem

Dok je vojna agresija 1999. imala za krajnji cilj rušenje tadašnje vlasti, danas se isti cilj ostvaruje korišćenjem nevladinih organizacija, opozicionih grupa, studentskih pokreta, koji se koriste kao sredstvo pritiska za postizanje političkih promena koje odgovaraju spoljnim akterima.

Mnogi ljudi se danas pitaju kako su učenici zlostavljani? Ovaj fenomen zloupotrebe studenata u političke svrhe nije nov. Oni su meta organizovanih kampanja uticaja, psiholoških manipulacija i ohrabreni su na radikalizaciju kroz sledeće mehanizme:

• Psihološka manipulacija i medijska propaganda

Kroz društvene mreže i nevladin sektor studentima se daje percepcija da su oni ključna snaga za promene, dok se u isto vreme dezinformacijama izaziva nezadovoljstvo, a kroz izmišljene krize stvara osećaj besa i besa.

• Finansijska i logistička podrška iz inostranstva

Pojava stranih donacija namenjenih organizovanju protesta sugeriše da su studentske demonstracije deo šire strategije spoljnog uticaja. Već smo videli takve primere u Ukrajini, Majdanu 2014. i drugim takozvanim obojenim revolucijama.

• Protesti kao paravan za širu destabilizaciju

Iako studenti mogu izgledati iskreni u borbi za svoja prava, iza njihovih pokreta često se kriju akteri čiji interes nije u korist studenata, već u potkopavanju institucija i stvaranju političke nesigurnosti.

• Veze sa stranim obaveštajnim strukturama

Istraživanja su više puta pokazala da neke opozicione grupe i nevladine organizacije u Srbiji imaju direktne veze sa stranim ambasadama i obaveštajnim strukturama koje finansiraju aktivnosti kojima nastoje da destabilizuju Srbiju.

ATA Images

Uz jasne naznake da je Srbija ponovo meta spoljnog pritiska, kao što je to bilo 1999. godine, za Srbiju je od ključnog značaja da sprovede mere zaštite od informacionog i hibridnog ratovanja kreiranjem takozvane strategije odbrane od hibridnog ratovanja. Cilj ove strategije bi bio da:

• Otkrivanje spoljnih uticaja i finansijskih tokova

Neophodno je utvrditi ko finansira proteste i koje su osobe direktno uključene u procese destabilizacije zemlje.

• Jačanje informacionog suvereniteta

Nacionalni mediji moraju aktivno raditi na razotkrivanju propagandnih kampanja koje utiču na percepciju mladih i nacije u celini. Mlade ljude treba edukovati o oblicima manipulacije i uticajima koji dolaze spolja.

• Zaštita ključnih državnih institucija i infrastrukture

Država mora da obezbedi da protesti ne prerastu u političku i društvenu sabotažu i da zaštiti kritičnu infrastrukturu zemlje.

• Angažovanje studenata na konstruktivan način

Umesto da budu deo nestabilnosti, studenti bi trebalo da budu uključeni u reformske procese koji će ponuditi konkretna rešenja za njihove probleme.

Na kraju, možemo zaključiti da je hibridni rat, kao sofisticirani oblik spoljnog pritiska, deo globalne geopolitičke igre u kojoj je Srbija ponovo meta. Upotreba studenata kao metoda destabilizacije nije nova, pokazala se kao efikasno sredstvo u mnogim zemljama koje su prošle kroz „revoluciju u boji“. Ključno pitanje je: da li će Srbija podleći tim pritiscima, ili će moći strateški da odgovori, prepozna pretnje i zaštiti stabilnost?

Suočeni sa složenim izazovima današnjice, naša sposobnost da očuvamo suverenitet zavisi od toga koliko smo spremni da prepoznamo, analiziramo i reagujemo na savremene pretnje, u kojima oružje više nisu bombe, već informacioni rat i manipulacija društvenim grupama u zemlji.

 

ORIGINALAN TEKST MOŽETE PROČITATI OVDE: https://feb.si/blog/2025/03/05/analiza-varnostnih-razmer-v-srbiji-danes-vzporednica-med-letoma-1999-in-2024/

Ostavite komentar