ČUDESNA SRBIJA: Vodenica potočara u kojoj NEMA VAMPIRA, ali od njene vode, kažu, DECA PROGOVORE

Vodenice potočare nekada su hranile na hiljade gladnih usta i bile jedini spas u teškim, gladnim vremenima kada se živelo na hlebu i vodi.

Na levoj obali Zapadne Morave nekada je bilo 16 vodenica, a od toga čak pet na reci Ostrovci. Sada melje samo jedna i to ona koju Milivoje Anđelić Tomišinac (66) iz sela Ostra nije želeo da prepusti zubu vremena.

Pre 300 godina sagradio ju je njegov čukun deda, a on nastavio porodičnu tradiciju i peta je generacija pomeljara. Skoro ceo objekat sačuvan je u autentičnom stanju.

Milivoje kaže da kada je njegov deda umro mlad brigu o vodenici preuzela je njegova baba Dobrila, a zatim je on nasledio od svog oca Tomiše. 

Način mlevenja i naplata brašna je ostala ista kao i pre tri veka. Brašno se ne plaća novcem već se uzima ušur, tačnije pet procenata od samlevenog mutvena tj. belog samlevenog brašna. Vodenici nije potrebna struja, jer točak pokreće voda.

Za potočare su vezana mnoga narodna verovanja, a neizostavna su ona o vampirima. Na njihov pomen Tomišinac kroz smeh odmahuje rukom i kaže da su u potočari mnogi njegovi preci, pa i on, silne noći prespavali, a da vampire niko nije sreo. Kako kaže važno je se ušur naplatiti pošteno i tada nema utvara. 

Milivoje kaže da se u ovom kraju zadržao običaj  da mu roditelji dovode decu koja neće da progovore. Kako u narodu postoji izreka "bije kao čeketalo" ili "melje ko vodenica", a opisuje onog koji mnogo i brzo govori, veruje se da će deca koja popiju vodu nad žrvnjem iz medenice dok čeketalo udara u vodenički kamen, ubrzo progovoriti.

Foto: RINA

Iako vodenica porodici Anđelić nije glavni izvor primanja Milivoje tvrdi da je nikad neće prodati. Pored činjenice da za pomeljarski zanat niko od njegovih najmlađih ukućana ne pokazuje interesovanje, on ne brine za opstanak potočare. Od malih nogu im je usadio činjenicu koliko je vodenica bila važna za opstanak njihove porodice i kako ih je prehranila u najtežim vremenima.

U vodenici, koja je stešnjena između reke i brda koje se nad nju nadvilo, sve vreme odzvanjju ritmični zvuci čeketala koje udara u vodenički kamen. Za ovaj dragulj ruralne arhitekture u centru Ostre malo ko zna. Posećuju je meštani koji donose žito, đaci, izletnici obližnje škole i retki planinari koji osvajaju vrhove Vujna, Sokolice i Ostrice.

Foto: RINA

 

Ostavite komentar