Prava priča o "OPERACIJI VILENJAK": Ko je čovek koji je potopio NEMAČKE BRODOVE u Dunavu?

Vađenje 21 potopljenog nemačkog ratnog broda, koji od 1944. godine leže na dnu Dunava kod Prahova, trajaće više od godinu i po dana, izjavio je u ponedeljak u Prahovu ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Nakon obilaska tog dela Dunava u društvu ambasadora EU u Beogradu Emanuela Žiofrea i šefa Regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) Aleksandra Bragoncija, Momirović je istakao da je posao vađenja brodova vrlo delikatan, zbog velike količine vrlo osetljivih ubojitih sredstava koji se nalaze u olupinama i da će "apsolutni prioritet biti bezbednost građana i okoline".

Vađenje 21 potopljenog nemačkog ratnog broda, koji od 1944. godine leži na dnu Dunava kod Prahova, trajaće više od godinu i po dana, izjavio je u Prahovu ministar građevinarstva, saobraćaja i infsrasturkture Tomislav Momirović.

Međutim, ono što je najzanimljivije je način na koji su nemački ratni brodovi dospeli na dno Dunava.

Šta je operacija Dunavski vilenjak?

Meštani Prahova, luke nadomak Negodina, navikli su na prizor koji ih dočeka svakog leta kada vodostaj Dunava opadne. A šta je to što lokalci svake godine ugledaju i kako je tu dospelo?

Naime, septembra 1944. godine, nacisti su sproveli operaciju potapanja više od sto sopstvenih brodova u Đerdapskoj klisuri, prenosi BBC. Procenjuje se da je tokom operacije "Dunavski vilenjak" potopljeno između 160 i 220 nemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Prahovo.

Foto: Tanjug/Zoran Milič

Potopljeni brodovi pripadali su nacističkoj dunavskoj i crnomorskoj flotili. Većina je doplovila Dunavom iz Nemačke, dok je jedan broj napravljen u rumunskom brodogradilištu Konstanca na obali Crnog mora.

Nakon nemačkog poraza na Istočnom frontu, saveznički avioni započeli su napade na nacističke brodove u podmornice u Crnom moru.

Zbog toga, početkom avgusta 1944. godine, direktor brodogradilišta i luke u Konstanci, admiral Paul Zib, organizuje sve raspoložive brodove u jednu formaciju i počinje operaciju povlačenja Dunavom do Nemačke pod nazivom Dunavski vilenjak.

Dunav je bio prohodan za brodove, ali ne i za podmornice. Zato su nacisti, kako ne bi pale u ruke neprijatelja, potopili preostale tri podmornice nedaleko od turske obale.

Admiral Zib, svestan da do Đerdapske klisure mora da stigne pre Crvene armije, započeo je povlačenje.

Dva dana nakon kapitulacije i objavljivanja rata Nemačkoj, Rumunija, u blizini grada Černa voda napada nemačku vojsku i tom prilikom gine više od 600 ljudi, dok je 12 brodova potopljeno. Nekoliko dana kasnije, kod bugarskog grada Vidina, ponovo dolazi do napada i Nemačka gubi nekoliko stotina vojnika i 22 broda.

Foto: Tanjug/Zoran Milič

Prvog  dana septembra, nemačka flotila, u lošem stanju, stiže u luku Prahovo u blizini. Na brodu-bolnici se nalazilo 1.600 ranjenika, na ostalim brodovima oko 2.000 civila, neka plovila su bila teško oštećena, a posadi je falilo svega - municije, hrane i lekova.

Civili i deo vojnika iskrcali su se na kopno i vozom krenuli ka Nemačkoj. Admiral Zib, ostao je na Dunavu i naredio kapetanu Selteru da sa najspremnijim brodovima proba da prođe kroz gvozdenu kapiju. Međutim, Seltera dočekuju žestoki napadi i gubitak značajnog broja brodova.

Zib menja strategiju i od nadređenih u Beogradu traži dozvolu za potapanje flotile. 4. septembra, ne dobivši odgovor pretpostavljenih, naređuje potapanje.

Brodovi su planski navlačeni jedan preko drugog u dužini od pet kilometara, onemogućivši dalji proboj ruske flotile.

Već pred sam kraj sprovođenja operacije potapanja, Zibu iz Beograda stiže naređenje da obustavi akciju, ali admiral odlučuje da potopi četiri preostala broda - brod-bolnicu Bamberg, brod Uskok i dva ratna lovca na podmornice.

Nasuprot svedočenju očevidaca, koji tvrde da je  brod-bolnica potopljen zajedno sa ranjenicima, nemački istoričar Bendžamin Has, govoreći u filmu "Tajna Dunavskog vilenjaka", kaže da zvanični dokumenti ukazuju da je naređena evakuacija 1600 ranjenika, ali da ne postoje dokazi da je ona izvršena. Ipak, Has dodaje da je malo verovatno da je toliki broj ljudi potopljen bez ikakvog razloga.

Foto: YouTube screenshot

Po završetku Drugog svetskog rata, admiral Paul Zib je zbog potapanja brodova izveden pred vojni sud u Berlinu. Postupak je kasnije obustavljen, a Zib je odlikovan.

Kako kaže Has, počasti koje su Zibu dodeljene, upućuju na to da je delovao dobro, u datim okolnostima.

Po završetku Drugog svetskog rata, ruska vojska je izvadila oko 15, a jugoslovenska armija 30 brodova. Pod vodom ostala su oko 183 broda.

Šta se nalazi u olupinama nemačke flotile?

Meštanima Prahova priča o potopljenim brodovima je dobro poznata, ali nikada nisu znali šta se na njima nalazi. Godinama se među lokalcima širila teorija da se na dnu Dunava nalazi ratni plen.

Međutim, snimajući dokumentarac "Tajna Dunavskog vilenjaka", novinar Dušan Vojvodić otkrio je da se na potopljenim brodovima nalazi i dosta eksplozivnih sredstava.

Tragajući za brod-bolnicom, njegova ekipa i on otkrili su i dva ratna minolovca, UJ 109 i UJ 110, na kojima se nalazi velika količina neeksplodiranih dubinskih mina.

Foto: YouTube screenshot

Skeniranjem je utvrđeno da 23 broda ugrožavaju bezbednost plovidbe i životnu sredinu i da je to razlog za vađenje olupina.

Nemačka delegacija ronilaca prilikom posete Dunava kod Prahova potvrdila je da ne može garantovati kako će se podvodne mine ponašati kada posle 75 godina dođu u kontakt sa vazduhom.

Zbog toga je neophodno razraditi posebnu metodologiju odstranjivanja tih mina.

Istoričari smatraju da su Nemci pre potapanja pokupili sve što je imalo veću vrednost, pa potraga za nacističkim blagom može delovati uzaludno.

Šta će biti sa olupinama nakon vađenja iz Dunava?

Koliko je opasano odstranjivati mine iz olupina ove flotile, svedoči i to da je osamdesetih godina Jugoslavija, u saradnji sa Rumunijom, bez prethodne pripreme započela vađenje brodova. Tada je došlo do eksplozije usled koje je poginulo deset ljudi.

Kako je kaže ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, u prethodnih godinu dana brodovi su snimljeni kamerom i utvrđen je način na koji će biti izvađeni, jer se ne mogu fizički vaditi u komadu. Nakon sečenja olupine, deminiranja, planirano je uništavanje mina.

Foto: YouTube screenshot

- Imajte na umu da je to 21 brod sa različitim ubojnim sredstvima, od kojih su najosetljivije i najopsanije protivpodmorničke mine koje su teže do 100 kilograma i nismo sigurni kako će reagovati kada dođu u kontakt sa vazduhom. Svega smo toga svesni i zato će projekat trajati sigurno više od godinu i po dana, ali ćemo to uspešno realizovati u saradnji sa našim prijateljima iz EU i EIB - rekao je Momirović.

Odluka o tome da li će olupine, nakon vađenja, stajati kao eksponat ili će biti vraćene Nemačkoj biće naknadno doneta, navode iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ostavite komentar

Предраг Тепавчевић

Напокон се неко сетио да Дунав очисти до краја.Зар не би требало да тај процес чишћења обави Немачка Влада,то би било поштеније.

11.03.2023 18:39

0 0 Odgovori