Priče > Reportaža

MESI ČESNICU U SRCU KOLUMBIJE Filmska priča Srpkinje koja sarmama, ćevapima i rakijom oduševljava Bogotu

Katarina Marković već 20 godina u srcu Kolumbije vodi restoran "Beograd"

Izvor: K1info

Autor: Mina Duduković

07/01/2025 > 09:00

podeli vest:

MESI ČESNICU U SRCU KOLUMBIJE Filmska priča Srpkinje koja sarmama, ćevapima i rakijom oduševljava Bogotu
Foto: K1info


Beograđanka Katarina Marković punih 20 godina vodi restoran srpske kuhinje u srcu kolumbijske prestonice Bogote, a njen “Beograd” postao je kultno mesto u ovoj latinoameričkoj zemlji.

Zahvaljujući Katarini, Kolumbijci obožavaju sarme, ćevape, turšiju, gulaš, punjenu papriku, Karađorđevu šniclu i autentičnu srpsku šljivovicu. U njenom lokalu svira samo srpska muzika, pa često sa svojim gostima oplete i kolo. 

Gledajući sa kakvim samopouzdanjem ona upravlja svojim srpskim restoranom u La Makareni, teško može da se zamisli da pre dve decenije nije imala nikakve veze sa ugostiteljstvom, da je krenula od "gole" nule i da je igrom sudbine i svojom velikom borbom uspela u dalekoj Kolumbiji. 

Katarinina životna prekretnica počela je kada je u svom rodnom Beogradu upoznala Kolumbijca u koga se zaljubila, a kasnije i dobila ćerku Jovanu. Živeli su jedno vreme u Srbiji, a zatim su otišli u Kolumbiju, ali nije mogla da se uklopi i bilo joj je teško u dalekoj zemlji, pa se sa ćerkom vratila u Beograd. 

Život joj je u Srbiji bio mirniji dok nije počelo bombardovanje. Tada je dobila poziv iz kolumbijske ambasade, koja je ponudila pomoć da njenu ćerku, kolumbijsku državljanku, prebaci u Bogotu kod oca.

- Pristala sam i jedno kratko vreme smo živele odvojeno, ja u Srbiji, a ona u Kolumbiji. Međutim, nismo mogle jedna bez druge. Zato posle mesec dana i ja ponovo odem za Kolumbiju. Nije sve teklo glatko. Mučila sam se, menjala poslove, selila se i jedva sastavljala kraj sa krajem, sve dok mi jednog dana nije sinula ideja - priča Katarina svoju filmsku priču.  

Kako joj se kolumbijska hrana, poput pohovanih banana sa začinima, nije dopala,  uzela je stvar u svoje ruke i poželela da Kolimbijcima ponudi naša jela, ali i sav merak.

 

 

- Kolumbijcima se najviše dopada Karađorđeva šnicla, ali oduševljeni su i ćevapima, sarmama, pečenjem i domaćim hlebom - priča Katarina. 

Ispred restorana "Beograd" vijori se zastava. Ceo ambijent je ukrašen slikama manastira i simbolima Srbije, a tu su i predmeti narodne radinosti i tradicionalne srpske nošnje. Kao veliki patriota, Katarina poštuje sve srpske običaje.

- Obavezno za Vaskrs farbam jaja, a za Božić spremam česnicu. U mom restoranu uvek svira naša muzika. Često znam da napravim ludu atmosferu i da povedem kolo, što sa se strancima mnogo dopada i brzo nauče korake. Moj restoran posećuju i ljudi iz Srbije i regiona, koje put nanese. Tada priči nema kraja. Svi budu oduševljeni što je parče Srbije u dalekoj Kolumbiji. Tako su moju hranu jeli i naši ambasadori od kojih sam dobijala nezaboravne reči pohvale i čestitke - priča ponosno Katarina. 

U moru zanimljivih anegdota iz restorana "Beograd", Katarina izdvaja posetu jednog našeg zemljaka, koji je rešio da se oženi Kolumbijkom. 

- Momak je bio kod mene u restoranu na ručku i lepo smo se ispričali, a bio je i prezadovoljan hranom, koja ga je podsetila na dom. Posle tri meseca došao je ponovo i zamolio me je da mu spremim kompletan meni za svadbu, jer je želeo isključivo srpske specijalitete za taj dan. Bila sam iznenađena, ali nisam mogla da ga odbijem. Zadatak je bio da  spremim hranu za svadbu koja broji 70 ljudi. Pošto sam imala volju da mu ispunim želju, upustila sam se u avanturu i za tu priliku spremila sam 100 ćufti, obaveznu sarmu, Karađorđeve šnicle i sve naše specijalitete. To je bio pravi spektakl za goste - priseća se Katarina i dodaje:

- Taj naš zemljak uspeo je na svojoj svadbi u sred Kolumbije da jede domaću sarmu, ali i da ubedi mladu Kolumbijku da uzme njegovo prezime, jer je takav red kod Srba. Još jednom se pokazalo da u ljubavi ne postoje granice i neizmerno mi je drago što sam svedočila jednoj takvoj priči.

Katarina se za kraj ponovo osvrnula na svoj život i prisetila se da nije bilo lako da započne posao, nauči jezik i upozna drugačiji mentalitet.

- Bila sam uporna i vredna i uspela sam da ostvarim svoj san. Danas je moj restoran jedan od najboljih u ovoj nama dalekoj zemlji - iskrena je Katarina.

BONUS VIDEO: 

 

 

 

 

Ostavite komentar