CELA STARTNA POSTAVA NEMAČKOG KLUBA PREZIVA SE KURTANOVIĆ Fudbalska priča čiji je glavni akter familija iz Srbije (FOTO)

Da li znate za onu staru izreku na Balkanu za porodice sa mnogo dece - "Biće ih uskoro za fudbalski tim"?

Izreka se obistinila više od 1.000 kilometara daleko, u Florshajmu na Majni, gradiću sa oko 20.000 stanovnika nedaleko od Frankfurta, zahvaljujući jednoj balkanskoj familiji.

DJK Florshajm, amaterski klub koji se takmiči u 10. rangu nemačkog fudbala, izveo je na teren 11 igrača, a na poleđini dresa svima je pisalo „Kurtanović".

Na golu tima je bio 26-godišnji Haris Kurtanović, građevinski inženjer i trener ekipe, koji će utakmicu pamtiti kao „ostvarenje dugogodišnje želje da zaigra u timu sačinjenom od rođaka".

- Imali smo čak i jednog Kurtanovića na klupi. Na poluvremenu mi prilazi protivnički igrač i kaže da je mislio da je 'Kurtanović' ime sponzora, ali je tek kad smo napravili prvu izmenu i kada je ušao naš saigrač koji nije iz familije shvatio je da smo svi na terenu bili rođaci - priča Haris sa osmehom za BBC na srpskom.

Florshajm je tog 28. jula 2024. u meču protiv amaterskog Rumpenhajma iz Ofenbaha odigrao bez golova, ali su o meču ubrzo počeli da izveštavaju lokalni i nacionalni mediji u Nemačkoj.

Iako je i ranije bilo slučajeva da većina igrača u startnoj postavi nosi isto prezime, osećaj je tog jula bio „potpuno drugačiji", kaže Semir Kurtanović, Harisov dve godine stariji rođeni brat, za BBC na srpskom.

- Uvek smo želeli da odigramo utakmicu kao Kurtanovići i tada se sve sklopilo. Na terenu svi Kurtanovići, navijači na tribinama isto skoro svi Kurtanovići, Haris je inače trener, ali ga je naš stric pitao da na tom meču vodi ekipu, pa smo eto dobili još jednog Kurtanovića za trenera - priseća se Semir, po zanimanju advokat, koji igra u veznom redu.

Kako je nastao porodični klub

Foto: Haris Kurtanović/Privatna arhiva

Familija Kurtanović se sa rodne Pešterske visoravni u blizini Sjenice na jugozapadu Srbije pre više decenija preselila u Frankfurt, a Haris procenjuje da ih u gradu i okolini danas ima „oko 200".

Pre 13 godina njegova uža porodica, kao i porodice dvojice stričeva, doselili su se u Florshajm, na oko 20 minuta vožnje od Frankfurta.

Kupili su tri susedne kuće, koje danas njihovom fudbalskom klubu daju šest igrača, kaže Semir.

On i Haris su u detinjstvu i ranoj mladosti nastupali za taj klub, koji se takmičio u petoj ligi Nemačke, koja je po kvalitetu bila „slična drugoj ligi Srbije", dodaje.

Prestali su kada su krenuli na fakultet, kasnije se zaposlili i vremena za fudbal bilo je sve manje, sve do prethodnog leta.

Harisa su pozvali da preuzme vođenje nekadašnjeg kluba, koji je u međuvremenu pao pet rangova niže i ophrvan finansijskim problemima bio je na rubu gašenja, pa su svi prvotimci otišli.

Kroz glavu mu je tada prošao san iz detinstva da igra u istom klubu sa rođacima i najboljim prijateljima, trenutak da ga ostvari bio je savršen, jer nije se imalo šta izgubiti.

- Zapitao sam se tada: 'Kome mogu najviše da verujem da će uvek biti tu, da će biti dobri momci?' Tako sam došao na ideju da zovem braću, rođake i amidžu (strica) da igramo zajedno - prepričava Haris Kurtanović.

Njegov 50-godišnji stric Ibrahim Kurtanović je danas najstariji igrač tima, od nekih rođaka i saigrača stariji je i više od 30 godina i jedini je član ekipe koji nije rođen u Nemačkoj, već na Pešteru, kao i Harisov i Semirov otac.

Njegov dolazak bio je i prvi pravi transfer „Fudbalskog kluba Kurtanovići".

- Od kada je došao u Nemačku igrao je za jedan klub u Frankfurtu, već 30 godina, ali kad sam mu rekao da smo preuzeli klub i pitao da dođe kod nas, odmah je rekao njegovom klubu da odlazi i da mora nama da pomogne - kaže Haris.

Foto: Haris Kurtanović/Privatna arhiva

Danas za Florshajm nastupa 12 Kurtanovića, a jedina dva sponzora tima su lokalne firme iz okoline Frankfurta, čiji su vlasnici, pogađate, takođe Kurtanovići.

Gotovo i svi drugi igrači ekipe potiču sa Balkana.

- Imamo predstavnike iz svake zemlje bivše Jugoslavije i Balkana i na utamicama pričamo našim jezikom, što je nekad i prednost, jer protivnik ne razume - dodaje Haris, trener-igrač Florshajma.

Foto: Haris Kurtanović/Privatna arhiva

'Ne možeš strica da psuješ ako izgubi loptu'

Do leta 2024. igranje fudbala je za braću rodom iz Sandžaka bio drugačije iskustvo.

- Sada se svako za svakog bori, ne može da se desi da neko ne igra, jer smo svi porodica i ne radi se samo o utakmici, moraš da razmišljaš i odonosu posle toga - priča Semir.

Zbog rodbinskih veza „svako je spreman da trči metar više za saigrača", dodaje dve godine mlađi brat Haris.

- Dok sam ranije igrao fudbal, ljudi bi se naljutili nekad ili psovali ako nešto ne ide dobro. Kako ja sada da psujem strica što je izgubio loptu? Em mi je stric, em je stariji od mene - kaže Haris Kurtanović.

Tako se oseća kao golman, a kao treneru mu nekad nije lako.

- Kada ne bismo bili rodbina, mogao bih da kažem da slabiji igrači neće igrati, jer nisu dovoljno dobri. Sada moram svakog da ispoštujem i da mu nađem mesto, ako vodimo dva ili tri nula da ubacim i one koji nisu tako dobri, iako se niko ni ne ljuti ako ne igra neki meč - dodaje 26-godišnji inženjer.

Foto: Haris Kurtanović/Privatna arhiva

Ne samo da su drugačiji odnosi u svlačionici, već i drugi timovi drugačije gledaju na Florshajm od kada je ekipa na teren istrčala sa 11 igrača istog prezimena.

- Počeli su poznati mediji da pišu o nama, sve ekipe sada hoće da pobede 'te Kurtanoviće', klubovi nas zovu da organizujemo prijateljske utamice - nabraja Semir.

Treće poluvreme

Od kada fudbal igraju u krugu porodice, igrači Florshajma više uživaju i u druženju posle mečeva.

- Važno nam je da se družimo, ne mislimo da ćemo postati profesionalci - kroz smeh kaže Haris i dodaje:

- Atmosfera je skroz drugačija nego u drugim klubovima, a prisutna je i naša kultura - rekao je on.

Atmosferu dodatno podgreva njihov rođak, naravno Kurtanović, ugostitelj iz okoline Frankfurta.

- Kad su utakmice dođe malim kamionom, koji je kao restoran na točkovima, pa posle meča redovno roštiljamo - priča 28-godišnji Semir Kurtanović.

Iako ambicije nisu previsoke, Florshajm je završio jesenju polusezonu kao drugoplasirani tim 10. lige Nemačke u svom regionu, sa samo dva boda manje od lidera.

- Naravno da ćemo biti prvi - samouveren je Haris.

- Ako bude tako, igraćemo dve lige iznad, što nam je garantovao lokalni sportski savez - dodaje on.

Ali, ni ozbiljniji nivo takmičenja neće promeniti glavno obeležje Florshajma, tvrdi 26-godišnji golman i trener ekipe.

- U ovom zimskom prelaznom roku dovodimo još trojicu Kurtanovića, tako da nas sada ima 15 u ekipi. Imamo i dosta dece u familiji, pa će biti dovoljno Kurtanovića da se ova tradicija nastavi i u budućnosti, kada ja dođem u godine mog amidže - zaključuje Haris Kurtanović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar