LJILJANA, ZORICA I PETAR SU TIHI HEROJI SRBIJE Možete i vi kao oni, nije teško, a mnogima ćete ulepšati život!

Versko dobrotvorno starajteljstvo je humanitarna organizacija Srpske Pravoslavne Crkve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija, koja zahvaljujući velikom broju volontera koji dobrovoljno dolaze, pruža pomoć onima kojima je to najpotrebnije.

Osim 2000 obroka koje svakog dana posluže korisnicima, po čemu su najprepoznatljiviji u javnosti, VDS korisnicima obezbeđuje i zdravstvenu pomoć, pravno savetovanje, potrebnu odeću, obuću i hranu, mogućnost da se okupaju, ošišaju i obuku u prostorijama organizacije, kao i mnoge druge vrste pomoći o kojima se možete informisati na ovom linku.

U okviru ovog teksta, možete se upoznati sa teškim sudbinama korisnika koji pomoć i utehu danas pronalaze u VDS-a, kao i dirljivim životnim okolnostima koje su volontere dovele do ove organizacije.

Slaviša Stefanović

K1info

Slaviša Stefanović, čija dobrota i zahvalnost organizaciji se može osetiti iz njegovog pogleda, penzioner je i korisnik VDS-a već 8 godina.Uslugu koju dobija u VDS-u opisuje sledećim rečima:

“U Verskom dobrotvornom starateljstvu niko nije ostao gladan, uvek ima repete, to je izuzetna stvar. Kada pojedem griz, moram da sačekam dva minuta da doživim to božanstvo, tada nemam nikakvih problema”.

Korisnik je postao nakon što je u Vojsci Srbije, gde je bio zaposlen kao vozač, proglašen za tehnološki višak. Na penziju je čekao 5 godina, a s obzirom da je u međuvremenu pao i povredio se, nakon čega su usledili ozbiljni zdravstveni problemi, Slaviša nije mogao da radi. S obzirom da nikada nije dobio jednokratnu pomoć države, morao je da prosi. Ipak, Slaviša od sebe nikada nije pravio žrtvu. Prosio je samo 2 sata dnevno, kako bi zaradio onoliko koliko mu treba za hranu. 

“Svima bi preporučio da prose, to je početak počeka. Za hranu je to dozvoljeno” rekao je korisnik VDS-a Slaviša Stefanović.

Policija ga je više puta zbog toga privodila, ali ga nikada nisu kaznili, govolili bi mu "Korektan si prema nama, bićemo i mi prema tebi". To potvrđuje i činjenica da su ga više puta upozorili da se skloni sa nekog mesta, kako ga neka druga patrola ne bi privela. Slaviša danas više ne prosi, sada je penzioner i redovan korisnik VDS-a, ponekad i u ulozi volontera koji svima preporučuje da dođu u Versko dobrotvorno starateljstvo, zato što se tu oseća kao kod kuće.

“Volontiranje je za mene nešto posebno, tada se osećam veliko i dobijem želju da ponovo pomognem" objasnio je Stefanović.

Primarius doktor Ljiljana Bajić Bibić - lekar volonter 

K1 info/ Katarina Petrović

Dr Ljiljana Bajić Bibić, specijalista interne medicine i diplomirani homeopata, sa 37 godina radnog iskustva u KBC Bežanijska kosa, pre godinu dana postala je volonter u okviru Crkvenog Doma zdravlja Verskog dobrotvornog starateljstva. 

U razgovoru sa doktorkom, K1 ekipa je saznala da u Crkveni Dom zdravlja dolaze različite patologije, a u većini slučajeva to su pacijenti koji nemaju nikakvo zdravstveno osiguranje, žive na ulici i po prihvatilištima. 

„Problem je u nabavljanju lekova, čak i ako pacijenti imaju primanja, ona su vrlo mala, pa na primer uz prepisani antibiotik ne mogu da kupe probiotik, jer se probiotik ne dobija na recept. Zbog niskih primanja, oni nemaju mogućnost da priušte sebi osnovne lekove koji su im potrebni" -  objašnjava dr Ljiljana Bajić Bibić.

S obzirom da nije velika gužva u čekaonici ispred njene ordinacije u VDS-u, doktorka ima prilike da popriča sa svojim pacijentima, što zahvaljujući svojoj empatiji i želji da se svakome posveti često i čini. Obično ih pita gde žive, kako se snalaze, šta im nedostaje... Iako je tu relativno kratak period, doktorka je za ekipu K1 portala otkrila da jednog pacijenta posebno pamti.

U pitanju je čovek koji vikendom prosi ispred Crkve Svetog Aleksandra Nevskog, dok radnim danima prosi u Knez Mihajlovoj ulici, kada zaradi između 2000 i 3000 dinara. Doktorku je kod ovog pacijenta emotivno pogodilo njegovo objašnjenje kako taj novac potroši. Naime, prilikom tog razgovora, sagovornik je rekao da od tog novca ponekad kupi nešto što mu duša traži da pojede, misleći na hranu i piće koje većina ljudi svakodnevno konzumira, ne razmišljajući koliko je to veliko nekim drugim ljudima, koji su nam veoma blizu zato što ih svakodnevno možemo sresti, a u isto vreme veoma daleki, zato što živimo potpuno različite živote.

"Moja želja je odavno bila da pomognem VDS-u , čak sam mislila da pomažem u kuhinji, makar krompir da ljuštim. Nisam znala da postoji Crkveni Dom zdravlja u VDS-u. Međutim, slučajno mi je na Fejsbuku iskočio kolega koji ovde volontira, pa sam videla da postoji mesto gde bih mogla ljudima da pomognem u okviru moje struke." – ispričala je doktorka Bajić Bibić.

Zorica Vidaković - knjigovođa, frizer i volonter u VDS-u.

K1 info/ Katarina Petrović

Zorica, čiju smirenost i vedrinu je nemoguće ne primetiti već u prvoj sekundi po susretu sa njom, radila je 30 godina kao knjigovođa, ali i kao frizerka za šta se školovala.

Do VDS-a došla je pre 19 godina, preko prijateljice iz crkvenog hora. U početku radila je kao frizerka, sređivala je frizure i lečila probleme korisnika sa kožom i kosom. Danas, Zorica pomaže u kuhinji i uslužuje korisnike. U razgovoru nam je otkrila da je posebno slaba na stare i bolesne korisnike, kojima pruža posebnu pažnju.

Kako kaže, želju za humanitarnim radom dobila je na drugoj godini stručne škole, kada ih je profesorka odvela u Dom slepih, što je na nju ostavilo snažan utisak. Nakon toga poželela je da se jednog dana bavi humanitarnim radom. 

"Ja sam oduvek mislila da volim ljude, međutim  ljude sam zavolela tek kada sam počela da se bavim humanitarnim radom. Zahvalna sam Gospodu što mi je dao tu blagodat da se kada ovde dođem osećam veselo i radosno" - priznala nam je Zorica.

Na samom kraju, otkrila nam je da čak i kada dođe umorna i bolesna, odavde uvek izađe vesela, raspoložena i odmorna, što se na njoj i primeti.

Petar Kovačević - student i volonter VDS-a

K1 info/ Katarina Petrović

Petar Kovačević student je treće godine Elektritehničkog fakulteta, jednog od najtežih fakulteta u Beogradu, ali pored učenja nalazi vreme i za volontiranje u Verskom dobrotvornom starateljstvu. Volontira već 4 godine, a njegova zaduženja su različita, od utovara i istovara, do sipanja i serviranja hrane, posluženja korisnika i potrebne pomoći u kuhinji.

Petar, veoma skroman i staložen mladić, u početku je dolazio sa drugaricom, sa kojom je delio želju da doprinese organizaciji i pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija, ali je s vremenom ljubav prema volonterskom radu preneo i na ostale članove porodice i prijatelje, tako da skoro uvek sa sobom dovede još nekog.

Versko dobrotvorno starateljstvo nalazi se na adresi Francuska 31, u centru Beograda, a svako koželi da doprinese volonterskim radom ili doniranjem polovne ili nove odeće i obuće, kao i hrane i hemije, može doći svakog radnog dana do 15h. Više o VDS možete pročitati na njihovom sajtu starateljstvo.info kao i na instagram profilu vds_beograd

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar