Rekli su nam da u KLINIČKOM CENTRU nema gde da se kupi voda i hrana - OTIŠLI SMO DA PROVERIMO

Redakciji K1 info javili su se građani sa pritužbama da u okviru Kliničkog centra u Beogradu nema dovoljno prodajnih mesta gde pacijenti mogu da kupe vodu i hranu.

Prema njihovim rečima, problem je što ukoliko bi nekome od pacijenata pozlilo dok čeka u redu na pregled, on ne bi imao gde da kupi flašicu vode ili nešto slatko kako bi podigao šećer.

- Odvela sam majku kod lekara na kontrolu zbog opekotine u Klinički centar Srbije. Ovo odeljenje nalazi se u starom delu. Dok smo čekale da nas doktor pozove, majka mi je tražila vodu, ali sam ja shvatila da nemamo kod sebe ni kap. Pokušala sam da pronađem neki aparat, kiosk, prodavnicu, ali nismo mogle da nađemo ništa. U inostranstvu, u svakoj bolnici ima minimum dve ovakve radnje ili coffee shop, restoran i mislim da je to odlična stvar - ispričala nam je naša čitateljka. 

Foto: K1info

Tragom ove priče obišli smo ceo krug oko Kliničkog centra,kako stari tako i renovirani deo. Međutim, tamo smo zatekli potpuno drugačiju sliku. 

Naime u blizini svake čekaonice nalaze se samouslužni automati sa vodom, sokom i grickalicama. Ono što nas je iznendilo jesu cene. Voda od 0,5 litara košta 70 dinaram dok sokoci koštaju 90. Najskuplja čokoladica staje oko 80 dinara, a u ponudi ima i onih koje koštaju svega 60 dinara, dok je cena slanih grickalica od 50 do 70 dinara. Iz priloženog možemo da zaključimo da su cene kao u bilo kom drugom marketu. 

Međutim, iako pacijenti imaju mogućnost da se osveže, zaslade ili razbude kafom izgleda da im treba vremena da se naviknu na ovakve usluge, jer za dvadesetak minuta, koliko smo se zadržali tamo gotovo niko nije prišao da ništa da kupi.

Oni koji ogladne u dvorištu Kliničkog centra po povoljnim cenama mogu da kupe i sendviče i pekarske proizvode, takođe po povoljnim cenama.

- Ovde možete da pojedete najukusniju pitu, verovali ili ne. Često jedem i sendvič sa pohovanim mesom, ali i tunjevinu u kifli ili lepinji. Cene su pristupačne. Recimo, sendviči koštaju oko 200 dinara, najskuplji a pite 100, 150 dinara. Često ljudi svraćaju ovde da jedu, kako pacijenti, tako i zaposleni i mnogo nam znači da što imamo ovakve kioske sa hranom i što nam je sve blizu - rekao nam je jedan mladi medicinski radnik, ispred kioska kod bivše upravne zgrade Kliničkog centra. 

Foto: K1info

Od starog dela Kliničkog krenuli smo u novu zgradu. Ona se vidi  sa velike udaljenosti i čini se da joj je lako prići, ipak doći do ulaza nije tako jednostavno, a primetili smo da posebno imaju problem oni koji nisu iz Beograda i da se teško snalaze kada krenu u potragu za ulazom u ovu ustanovu.

Uglavnom, svi koji dolaze iz pravca Ulice Kneza Miloša, odnosno Resavske, gde je stari objekat moguće je peške da dođu do nove zgrade.  Udaljenost od stare do nove zgrade Urgentnog centra je nekoliko minuta hoda. Do nove zgrade prolazi se kroz “tunel” Prve hirurške klinike, koji vodi do garaže, iza koje je ulaz u novu zgradu UKCS. I baš tu, kod tunela smešten je još jedan automat sa vodom i kafom, sa identučnim cenama kao i unutar ustanove. Međutim, ni tu nismo sreli nikoga ko je zastao da se okrepi.

S druge strane u novoj zgradi Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS) ne postoji ni jedan sličan automat, rpodavnica niti kiosk. Dok u ovoj ustanovi čekate svoj red, ne možete kupiti apsolutno ništa od namirnica, iako je postavljen prostor za kafeteriju, ali koji ne radi. Usput, pitali smo i jednu medicinsku sestru gde možemo da kupimo vodu.

I zaista, odmah preko puta velelepnog parkinga Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS) naišli smo na tri kioska sa hranom i pićem.

Zaključili smo da se u Srbiji građani teško navikavaju na automate i da obožavaju da kritikuju sve, pa čak i ono što ne istraže dovoljno, ali da s druge strane obožavaju da  isporbavaju hranu na svim mestima, najviše na kiosku. To je valjda neka stara navika. 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar