BETI ROBINSON se "vratila iz mrtvih" da bi OSVOJILA OLIMPIJSKO ZLATO

Elizabet "Beti" Robinson imala je samo 16 godina kada je osvojila zlatnu medalju u atletici na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine, izjednačivši svetski rekord od 12,2 sekundi.

Kao prvoj ženi koja je pobedila u trci na 100 metara (1928. žene su po prvi put mogle da se takmiče u nekoliko atletskih disciplina), po povratku joj je odata počast paradom u Čikagu. Beti se radovala sledećim igrama 1932. u Los Anđelesu.

Međutim, Robinson je 1931. doživela avionsku nesreću iz koje je izašla sa slomljenom rukom, povredom kuka i slomljenom nogom zbog koje joj je bio potreban šraf za spajanje kosti. Rečeno joj je da će da hramlje do kraja života, a atletičarka praktično nije imala priliku da se adekvatno leči.

Avionom u kojem je bila Robinson upravljao je njen rođak Vilson Palmer. Posle pada, verovalo se da je atletičarka stradala.

Prema istraživanju Rozen Montilo, čovek koji ju je pronašao verovao je da je mrtva i preneo ju je u mrtvačnicu, ali je pogrebnik primetio da povređena devojka diše. Tek tada joj je pružena medicinska pomoć.

Uprkos tome što joj je rečeno da nikada više neće moći da trči, Robinson je počela da hoda a zatim i da trči tokom meseci i godina koje su usledile. Ali 1936. više nije bila u stanju da čučne i startuje kao drugi takmičari u trci na 100 metara; međutim, i dalje je imala brzinu.

Ovo joj je obezbedilo mesto u timu štafete 4X100 metara za Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine.

Amerikanke su bile iza favorizovanih Nemica, ali je nemačkoj atletičarki prilikom prijema ispala štafeta i Robinson je preuzela vođstvo i predala štafetu Helen Stivens, što joj je donelo drugu zlatnu olimpijsku medalju.

Njena ćerka Džejn Hamilton je primetila: - Prva zlatna medalja joj nije bila toliko važna kao ona iz '36. Prva je bila laka, za drugu je morala naporno da radi kako bi se oporavila od povrede.

Ostavite komentar