Njena baka Katarina je bila dvorska dama kraljice Natalije, a Mira je SVETSKA DAMA koja je u Beograd donela OVO

Šta znači M-I-R-A? Kada su novinari pitali ovu devojčicu da se predstavi, svoje ime je izgovorila uakronimu: „M – kao marljiva, I – kao iracionalna, R – kao radosna, A – kao ako, baš me briga.“

Ova žena stena bila bila je mnogima inspiracija, tako je Borislav Mihajlović Mihiz je za Miru govorio da ima autentični šarm svetske dame, radni kapacitet jednog amalina, komunikacionu frekvenciju moćne radio - stanica, informisanost jedne enciklopedije i prirodnu upornost jednog kompresora. Govori sve važnije evropske jezike, čak i one koje ne zna. Ima kockarski smisao za rizik, veoma diskretno korigovan domaćinskom opreznošću.

Ova genijalna žena bila je inspiracija za crtanje i ispisivanje reči timu Froncla.rs. Oni su nam otkrili nevoravtne detalje iz njene neverovatne biografije.

Rođena je u Kraljevu, u porodici u kojoj se cenilo obrazovovanje i negovala kultura. Studirala je na tri fakulteta, da bi 1956. diplomirala režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Karijeru započinje na Radio Beogradu kao spikerka. „Jesen je te godine bila lepa, ali je zima bila vrlo oštra i počela rano. Već u novembru je padao sneg. Prvi moj zimski kaput bio je sašiven od ćebeta, koje sam dobila u radiju.“

Ovim rečima će se prisećati svojih početaka. Ubrzo će potreba za inoviranjem institucionalnih formata doći do izražaja, po prvi put u Jugoslaviji će osmisliti javno snimanje radio-drama pred publikom. Publika je jako volela da dolazi u studio i da gleda glumce kako čitaju.

 

Tri godine kasnije u dvorani tadašnje novinske kuće Borba, sa 212 stolica, počeće da živi jedan novi svet.

Sa prijateljima će stvoriti avangardno pozorište Atelje 212 i režiraće prvu predstavu koja je u njemu odigrana. U početku će biti pomoćnica Radoša Novakovića i Bojana Stupice, a potom upravnica. Samo godinu dana nakon premijere na Brodveju, prva u Evropi na daske Ateljea 212 postaviće „Kosu“. Na tim istim daskama igraće se tada zabranjeni komad Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“.

Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovaće Bitef teatar. Opisivali su je kao „buldožera u bundi čijem osmehu je teško odoleti“ – jer je svojom energijom rušila sve prepreke, a uz sve to je bila dama – uvek sa crvenim karminom na usnama i sređenom frizurom.

Mira Trailović je volela je nakit, ali i da uživa u kupovini po pariskim buvljacima i antikvarnicama.

Preminula je 1989. godine i sahranjena na Novom groblju, po sopstvenoj želji u prisustvu porodice i najbližih prijatelja. Nije volela da govori o smrti i ostale su dobro upamćene njene reči upozorenja:

„Nemoj da mi neko govori na grobu. Ustaću!“

Ona je Mira Trailović. Inspiracija.

Na vest o njenoj smrti Danilo Kiš je napisao stihove. Dva meseca kasnije, smrt je ukrala i Danila Kiša.

"Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!
Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju
za tako kratko vreme.
Potrošiti toliku energiju,
brzo, kao kad se ispuši cigareta.
Kakav je to bio posao, Smrti,
kakva demonstracija sile.
(Kao da ti ne bismo
verovali na reč.)".

Ostavite komentar