Moć je oduvek bila reč koja stoji uz muškarce, ili se samo tako veruje. Međutim, postojale su žene koje su dale snažan pečat vremenu i ostavile jak trag u istoriji, i to ne samo svojim uticajem...
Istorija je zabeležila njihove domete, učeni ljudi su do detalja istraživali njihova porekla, naravi i značaj koji su imale na svojim muževima, dok je "običan" narod pripovedao o njihovim sudbinama i zanimljivostima iz bračnog života. One su bile - prve dame Srbije.
U serijalu "Prve dame Srbije" prisećamo se žena koje su, pri samom vrhu vlasti u 20. i 21. veku, kao supruge kraljeva, predsednika ili premijera, imale značajan uticaj na sudbinu Srbije
Srpske poslovice "Dobar glas daleko ide, a zao još dalje", kao i "Muškarac je glava, ali žena je vrat", možda bi najbolje opisale sudbinu kraljice Drage Obrenović. Navodno, bludnica koja je zaludela znatno mlađeg kralja Aleksandra i “iskvarena žena” bila je glavni krivac što je ugašena dinastija Obrenovića.
Draga je rođena 23. septembra 1866. godine. Otac joj je bio Panta Lunjevica, a njen deda je bio vojvoda u Drugom srpskom ustanku, kao i dobar prijatelj Miloša Obrenovića. Bogata porodica Lunjevica, bila je poreklom iz Hercegovine. Panta Lunjevica je iz braka sa domaćicom Anđom Koljević dimao šestoro dece, a jedno od njih je Draginja, odnosno Draga. Pored nje, Anđelija i Panta su imali još i sinove Nikodija i Nikolu, kao i ćerke Hristinu, Vojku i Anu.
Osnovnu školu završila je u Gornjem Milanovcu, a pohađala je i Viši ženski zavod u Beogradu, poznatiji kao Cermanki zavod. Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački. Za vreme boravka u Beogradu, Draga se bavila pisanjem romana i pripovedaka, kao i prevođenjem knjiga. I pored toga što je otac vodio dosta računa o njoj, kao vrlo mlada devojka sana je zarađivala za život i u to vreme objavila je nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Volela je da čita i piše.
Zabranjene i nesrećne ljubavi pratile su je čitav život. U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. Često su se sastajali u klubu književnika. Međutim, želje i pritisci Draginih roditelja odvele su je potpuno daleko od Popovića.
Foto: wikipedia.org
Čim je Draga napunila šesnaestu godinu, roditelji su počeli da je spremaju za udaju. Rudarski inženjer Svetozar Mašin učionio im se kao dobra prilika, uprkos činjenici da je bio petnaest godina stariji od njihove ćerke. Ono što im je davalo "sigurnost" jeste činjenica da je poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo.
Mašinov otac bio je ugledni lekar i služio je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića. Svetozar i Draga su se venčali u avgustu 1883. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Tri godine kasnije, 1886. godine Mašin je umiro tokom epiletičnog napada, a Draga se vratila u Beograd. Usled teškog materijalnog stanja, pokušala je da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.
Zatim, 1891. godine ona stupa u službu kraljice Natalije i zajedno sa njom putuje u Moldaviju, na Krim, kao i u Bijaric u Francuskoj, gde je zapravo i otpočela njena veza sa Aleksandrom Obrenovićem. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na svečanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, šminku i kozmetiku. Međutim, morala je da da ostavku na mesto dvorske dame, nakon što je kraljica Natalija posumnjala u tajnu vezu njenog maloletnog sina Aleksandra i deset godina starije Drage.
Budućeg kralja Aleksandra, Draga je upoznala 1895. godine. U početku niko nije imao protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura. Kralj je nagovarao Dragu da napusti službu kod njegove majke i da će se on novčano starati o njoj i celoj njenoj familiji.
Vest da je kralj Aleksandar 8. jula 1900. isprosio ruku Drage Lunjevice -Mašin, unuke Nikole Lunjevice, borca u ratovima za oslobođenje Srbije šokiralo je čitavu Srbiju. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu ženu koja je dvanaest godina starija od kralja, uz to i udovica.
Pričalo se...
Za vreme svog boravka u Beogradu, dok je još stanovala u predgrađu Zemuna, mladoj Dragi Mašin dogodila se teška nesreća. Jednom se vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek za to. Jedino je to rekla kraljici Nataliji Obrenović za vreme svog boravka u Bijaricu, a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipošto ne sme da uzme ženu koja je nerotkinja.
Nije prošlo ni godinu dana od venčanja kraljevskog para, a već 8. maja 1901. Kralj Aleksandar je saopštio da je kraljica Draga trudna i da će Srbija da dobije potomka Obrenovića. Draga je baš tada započela da piše svoje autobiografsko delo "Ja Draga", koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom. Međutim, sve snove o nasledniku je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je u Srbiju poslao Nikolaj Romanov na nagovor kraljice Natalije.
Foto: wikipedia.org
Naime, doktor je u Smederevo i pregledao Dragu, ali je nalaz bio da trudnoće nema, niti je ikada i bilo. Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudnoću. Otada je ličnost kraljice Drage bila nepopravljivo srozana u narodu.
Zajedno sa svojim mužem je ubijena u Majskom prevratu 1903. godine. Narodno nezadovoljstvo je iskoristila zaverenička organizacija koja je do detalja isplanirala izvođenje atentata. Kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, Aleksandar Mašin, koji je bio Dragin bivši dever i Đorđe Genčić, nekadašnji Dragin obožavalac bili su jedni od glavnih organizatora atentata. Majski prevrat je bio udar na državu i njenu vlast i tim činom se prekinula loza dinastije Obrenović.
Kralj planirao razvod?
Kralju Aleksandru je bilo jasno da mora da se obračuna se zaverenicima kao i da brak sa Dragom neće moći da potraje, pa je rešio samo nekoliko meseci pred atentat - da se razvede. Ovo govore brojna svedočanstva, a posebno je naglašavano da je njegov odnos prema njoj, posebno tokom 1902. godine zahladneo i da je on počeo da na dvoru opet okuplja ljude koje je sa proterao kao Dragine ljute neprijatelje. Pored toga, obnovio je i kontakte sa majkom, ljutom protivnicom njegovog braka.
Navodni povod za završetak odlaganja zločina bilo je ubistvo u Smederevu jednog srpskog žandarma od strane Draginog rođenog brata Nikole Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Ubistvo kraljevkog para se dogodilo u noći između 29. i 30. maja 1903. godine. Nišlija, kapetan Mihailo Ristić bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu. Čak i danas, više od veka nakon njihovog ubistva ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći. Ono što se pominje jeste da se na prvi pucanj Draga bacila da svojim telom pokuša da zaštiti svog supruga. Ali nije uspela...
Trag istorije
U gornjomilanovačkom Muzeju rusničko-takovskog kraja, kao deo stalne postavke "Pokloni i otkupi – vreme dinastije Obrenović" mogu se pogledati zavesa i tepih koji su se nalazili u Starom dvoru u trenutku ubistava. Tela kralja i kraljice, inače, bila su umotana u zavese i bačena sa dvorske terase.
Foto: wikipedia.org
Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Košutnjaku 29. maja 1868.
Kroz istoriju, Draga Mašin ostala je zapamćena kao "najomraženija kraljica“, a njen život su pratili brojni skandali. Ono što malo ljudi zna jeste koliko je ona zapravo bila obrazovana, kao i to da je volela da čita i piše pripovetke i romane. Bila je član novinarskog društva i urednica jednog časopisa. Sama je zarađivala za život još od rane mladosti, koja je bila veoma burna.
Činjenice
Draga Mašin bila je veliki humanista i pokrovitelj kulture, prosvete, naučnika i umetnika. Profesoru Miloju Vasiću dala je novac za arheološko istraživanje Viminacijuma, Branislava Nušića dovela je na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala studije u Ženevi, finansirala list "Neven" Jove Jovanovića Zmaja, stipendirala je književnike, pomagala dečjem sirotištu i uvela velike štednje na dvoru.
Ostavite komentar
Ковина
Стигло их проклетство, лозу Обреновића, због гнусног убиства кума..... Карма је кучка.