BIO JE JEDINI ČOVEK KOGA SE TITO PLAŠIO Spakovali su mu aferu da unište Srbiju i razbiju Jugoslaviju

Aleksandar Leka Ranković, istaknuta ličnost socijalisticke Jugoslavije, rođen je na današnji dan 28. novembra 1909. pre 115 godina i među retkim je akterima tog perioda oko čije ličnosti i uloge i dalje postoji široko interesovanje, pa su se poslednjih godina pojavljivale knjige i razni medijski sadržaji koji su njemu posvećeni.

Nakon uklanjanja sa svih funkcija leta 1966. od njegove ličnosti vremenom je stvoren svojevrsni mit. Zavladalo je, kod mnogih, uverenje da bi sudbina Jugoslavije bila drugačija da Ranković nije razvlašćen.

Aleksandar Ranković, potpredsednik države, narodni heroj, bio je drugi ili treći čovek socijalističke Jugoslavije, posle Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja, ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik savezne vlade, čelnik službi bezbednosti i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije.

Najpoznatiji je kao osnivač i prvi čovek Odeljenja za zaštitu naroda, OZNA, osnovanog 13. maja 1944. Taj datum je potom, sve vreme postojanja socijalističke Jugoslavije, svečano obeležavan, bila je to prilika za dodelu odgovarajućih priznanja najzaslužnijima na polju bezbednosti. OZNA je 1946. preimenovana u UDBA, Uprava državne bezbednosti, i to ime je ostalo na snazi do 1966.

Foto: wikipedia.org

Aleksandar Ranković rođen je u selu Draževac, nedaleko od Obrenovca. Od 1922. u Beogradu je učio abadžiski, suknarski, zanat. Počeo je kao sindikalni aktivista. Godine 1927. postaje član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), potom relativno brzo i sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a Beograda. Već naredne 1928. postao je član KPJ. Sud za zaštitu države osudio ga je 1929. na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti. Godine 1936. postao je član Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a 1937. član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U vreme priprema za ustanak jula 1941. uhapšen je u Beogradu. Drugi svetski rat uveliko je bio u jeku, a posle napada Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine Komunistička partija Jugoslavije je u skladu sa nalozima iz Moskve počela pripreme za ustanak koji je ubrzo usledio. Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je oslobođen spektakularnom akcijom beogradskih skojevaca. Policija je važnost uhapšenog naslutila tek posle neobične akcije oslobađanja.

U vreme osnivanja OZNA, maja 1944. Ranković je bio organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba NOV i POJ. Po okončanju rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ, 1. jula 1966. na Brionima, optužen je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti, lišen svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života. Glavna optužba bila je da je prisluškivao predsednika Tita. Tehnički deo istrage vodio je general Ivan Mišković Brk, hrvatski komunista, dugogodišnji čelnik KOS, Kontraobaveštajne službe JNA, i specijalni savetnik predsednika Tita. Tehnička lica koja su navodno prikupila dokaze protiv Rankovića poslao je tada, iz Zagreba, Ivan Krajačić Stevo, moćni prvi čovek službe bezbednosti Hrvatske. Zanimljivo je da je i sam Mišković, u dubokoj starosti, izjavio da prisluškivanja nije bilo. Ranije je tvrdio suprotno.

Foto: wikipedia.org

Pozadina Rankovićevog smenjivanja nije potpuno jasna ali su posledice bile očigledne, postupno je došlo do rastakanja jedinstvenog sistema bezbednosti jugoslovenske države. Posle Brionskog plenma jula 1966. nije se više nikada pojavio u javnosti, niti oglašavao. Kolale su međutim priče, među nezadovoljnim, uglavnom bivšim partijskim kadrovima, kako bi prilike u zemlji bile bitno drugačije da Ranković nije razvlašćen. Masovno prisustvo njegovoj sahrani, avgusta 1983. nesumnjivo je pokazalo da su Rankovićevo ime i sudbina postali neka vrsta simbola nezadovoljstva pravcem kojim se kretala Jugoslavija. Prema pojedinim navodima sahrani je prisustvovalo čak 100.000 lica, što je izvesno preterano.

Upadljivo je da je Ranković, u potonjim tumačenjima, optuživan za potpuno kontradiktorne stvari. Sa jedne strane, kao čelnik službi bezbednosti, za brutalan obračun sa takozvanim informbirovcima. Sa druge strane neretko ga pominju kao prosovjetski orjentisanog, što je paradoks. Optuživan je za sklonost centralizmu, što je u Titovoj Jugoslaviji uvek tumačeno kao neka vrsta naglašeno srpskog stava, a upravo oni koji su ga za to optuživali na kraju su razorili jugoslovensku državu. Osim zvanične optužbe leta 1966. da je prisluškivao Josipa Broza Tita, naglašavane su takođe zloupotrebe službe kojom je rukovodio.

Savremena istoriografija je razjasnila da su prislušni uređaji, uz Titovu saglasnost, postavljeni u vreme održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine na svim mestima gde su boravili državnici tog Pokreta. Šta više, zna se da sa delovanjem tog segmenta službe Ranković nije imao konkretnog dodira. Naknadna tumačenja njegove smene različita su i suprotstavljena. Izvesno je da je Ranković doživljavan kao protivnik preterane decentralizacije i konfederalizacije Jugoslavije, koja je već uoči njegove smene bila vidna. Sa druge strane, po svemu sudeći, malo je verovatno da bi se on ikada zaista suprotstavio stavovima ili potezima svemoćnog Josipa Broza Tita, kojem je uvek bio samo i jedino lojalan.

Foto: Youtube PrintScreen/Tamo gde smo bili

Bilo je navoda, prethodnih decenija, najviše u hrvatskoj publicistici, da je Ranković uklonjen posle jednog izveštaja njegove službe o nesrazmernom uticaju pojedinih predstavnika starih građanskih tajnih društava, masonerije. Taj izveštaj je zaista postojao, ali samo kao još jedna u mnoštvu sličnih analiza. Realno, niti su predstavnici negdašnjih građanskih slojeva više imali ikakav uticaj, niti je ikoga tada zanimalo njihovo mišljenje. Neverovatno je da je taj dokument imao bitan uticaj na Rankovićevu sudbinu. Postoji međutim, najviše takođe u hrvatskoj istoriografiji i publicistici, mnogo ozbiljnija špekulacija da je Ranković uklonjen zbog prosovjetske orjentacije. Po tim navodima, Ranković je prilikom službenog prisustva Kongresu Komunističke partije Ukrajine izjavio da će se Jugoslavija pridružiti Varšavskom paktu. U tačnost te optužbe niko ozbiljan ne veruje. Upadljivo je međutim da je iz okrilja propagandnog aparata tadašnje sovjetske države tako nešto pušteno u opticaj.

Zna se takođe da su Rankovića izvesne sovjetske diplomate teatralno i bučno, pred svedocima, pozdravljale kao "budućeg predsednika Jugoslavije", što je, sasvim izvesno, činjeno s nedobronamernim motivima. Rankovićeva služba, valja uvek imati u vidu, efikasno je posle 1948. neutralisala prosovjetske pristalice. Najverovatnije je centralna ličnost Rankovićeve smene bio Ivan Stevo Krajačić, partijski lider, sovjetski obaveštajac još u međuratnom periodu, poznat po velikohrvatskim nacionalističkim stavovima, koji je sa jedne strane imao stare, neprekinute veze s Moskvom, a sa druge je uspostavio tesne relacije sa ekstremnom hrvatskom političkom emigracijom.

Foto: Youtube PrintScreen/Tamo gde smo bili

Upravo iz njegovog kruga izrasla je grupacija koja je predvodila separaciju Hrvatske odnosno razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih. Indikativno je takođe da je Ivan Mišković uvek osećao potrebu da Krajačićevu ulogu negira, osim što je priznavao da je ovaj poslao tehničare iz Zagreba. Rankovićev protivnik bio je takođe Edvard Kardelj. Kod njega je najverovatnije postojala neosnovana bojazan da bi ovaj mogao, eventualno, ugroziti već dostignut stepen samostalnosti federalnih jedinica. Na kraju, protiv Rankovića su bili i najistaknutiji partijski kadrovi Srbije, poput Petra Stambolića, što je bilo vidno i na samom Brionskom plenumu.

Nije poznato da je sam Ranković ikada dovodio u pitanje vernost idealima za koje se borio, odnosno Titu i partiji. Predstava koja postoji da je on imao naglašeno srpski stav, sasvim je neosnovana. Takođe, u poslednje vreme često naglašavana teza o njegovom jugoslovenstvu, vrlo je upitna. I on, i njegovi saborci bili su gotovo bespogovorno verni Titu i partiji, a ne Jugoslaviji, kako je istorijski razvoj pokazao.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar