KATARINA IMA SAMO JEDNU ŽELJU Njene reči slamaju i najtvrđa srca (FOTO)

Katarina Kostadinović Pršo (37) iz Niša tokom novogodišnjih praznika nijednog trenutka neće poželeti uspeh u karijeri, odlazak na daleku egzotičnu destinaciju ili nov auto. Ona ima samo jednu želju - da dobije novu jetru.

Kako je ispričala u svojoj ispovesti za K1info portal, strašno je kada svaki dan živite na granici života i smrti, a sve što imate zavisi od nečije dobre volje.

- Već četiri godine čekam novu jetru. Kada sam imala samo 21 godinu susrela sam se sa teškom specifičnom  bolešću - holecistitisom, što je dovelo do ozbiljnih oštećenja jetre. Bolest mi je otkrivena prilikom rutinske kontrole, na sistematskom pregledu. Uradila sam analize krvi i sve je ukazivalo na problem sa jetrom. Od tada se moj život okrenuo naglavačke  - ispričala nam je Katarina.

Foto: Privatna arhiva

Ona je danas na listi među 2.000 pacijenata koji takođe čekaju neki organ. Snagu i volju joj daje sin jedinac Vuk, koji ima 11 godina. On joj je, kako kaže, motiv za život.

-  Ovu godinu pamtiću po velikoj boli. Moj muže je iznenada preminuo od kancera, a bio je jak i snažan. Moj sin i ja smo sada sami i želim da pobedim u ovoj borbi, kako bih bila tu za njega. Kad sasvim potonem, najviše me vrati zagrljaj i poljubac moga sina. On je vrlo svestan svega i daje mi podršku - kaže odlučna Katarina i nastavlja da govori o svojoj velikoj borbi:

- Došla sam do tog stadijuma bolesti, da samo novi organ, odnosno nova jetra može da mi spasi život. Ne mogu ništa da promenim dok se ne pojavi odgovarajući donor. Svaki dan je borba, a moje tegobe se pogoršavaju i smiriju, sve ide u krug. Ima dana kada strepim da li ću se sutra probuditi. Preostaje mi samo da želim i čekam taj jedan poziv - dodaje ona. 

Prema njenim rečima kada se pojavi organ, lekari pozovu još jednog do dva kandidata.

- Pre nekoliko dana su me pozvali i rekli da postoji mogućnost da se pojavio donor. U meni se tada probudila velika nada i sreća, ali i strah... U isto sam vreme sam želela da uspem, ali i da se vratim kući svom sinu. Na pregledu bude nekoliko ljudi koji čekaju organ i tada nam ponovo rade sve analize da vide ko je u tom trenutku najugroženiji. I njemu ide organ. A nas koji ostanemo vraćaju kući i čekamo sledeći poziv. Nakon svih provera utvrdilo se da nisam kandidat. Vratila sam se kući da nastavim da se borim i nadam se da će se pojaviti neka porodica koja će reći "da" i biti moj donor - kroz suze nam otvara dušu ova hrabra žena, i dodaje: 

- Mnogo je teško biti na listi čekanja, jer ste tada nemoćni i nemate nikakav izbor, osim da verujete! Na kraju, želim samo da poručim da je doniranje organa humano, jer nama sa druge strane znači spas, znači život!

Podsetimo, na novi organ u Srbiji čeka više od 2.000 ljudi, među kojima je 40 dece. Ako pogledamo podatke iz ove godine, od 28 porodica preminulih samo devet njih je dalo saglasnost za doniranje organa, što je najmanji procenat saglasnosti za 10 godina.

Ostavite komentar