HUMOR IZ DOMA ZA STARE Godine im nisu prepreka! Medicinska sestra nam otkriva anegdote koje će vas nasmejati do suza

Kada se pominje zdravstvo, jedno je sigurno: razgovor teče veoma ozbiljno. Bolesni i nepokretni ljudi, koji se bore za svaki novi dan u jednom staračkom domu, ostavili su, ovoga puta, malo drugačiji utisak. 

Naša sugrađanka, mlada medicinska sestra, bila je zaposlena u jednom privatnom staračkom domu u Beogradu. Dozu humora koju je osetila tamo, među bakama i dekama, nikada neće zaboraviti.

- To je humor koji leči, daje ljudima snage da se izbore sa bolešću, a i sa druge strane, pomaže medicinskom osoblju da, makar na trenutak, odahnu od svog stresnog posla - počela je svoju interesantnu priču mlada medicinska sestra.

Anegdote o pacijentima i njihovom upornošću da se izražavaju medicinskom terminologijom, događale su se svakodnevno. Tako bake i deke često pitaju zaposlene kada će im se, na primer, skinuti  "kateta" ili kada se zakazuje "rengelele", ili da li mogu da dobiju "kokošku", "onu životinju", "šeširić za ispod", "guske i patke"... naravno, misleći medicinska pomagala, na kateter i rendgen.

Deka jede viljuške, iako mu roditelji brane?

Pored toga, hranjenje pacijenata je uobičajena procedura, ali donosi mnogo smešnih doživljaja kada je osoblje prijatno sa pacijentima, pa je mlada medicinska sestra podelila to sa nama:

- Radila sam dnevnu smenu. U vreme večere otišla sam da nahranim pacijenta, koji je osoblju bio veoma poznat po svojim "ispadima". Počela sam da ga hranim plastičnim priborom za jelo. Samo sam se na trenutak okrenula, dok je viljuška bila u njegovim ustima, i kada sam je izvukla videla sam da pola fali. Tog trenutka sam se uspaničila, ali kada je, s uživanjem, viljušku sažvakao i progutao, rekao mi je da je posebno ukusna i da on to odmalena radi iako mu roditelji ne daju - prasnula sam u smeh.

Naša sugrađanka nastavila je da priča sa osmehom o tom gospodinu, koji bi je ponekad, nehotice, ujeo: “svaki put kada ga brišem oko usta, pomisli da mu dajem užinu i krene da me gricka za prst”, naravno to nije nimalo prijatno, ali se pacijentima mora obraćati sa poštovanjem i uvažavanjem, i kako kaže naša sagovornica: "sutra ćemo tu sedeti možda baš mi".

A sad malo baka mene da hrani...

Ovaj pacijent, omiljen među gospodom u staračkom domu, imao je najbolju prijateljicu sa kojom je, ponekad, i teško izlazio na kraj. To je bila dama u kasnim godinama koja je volela da brine o svima. 

Njih dvoje su bili u "ljubavnoj vezi", ali to su uspešno krili od svojih unuka koji su im dolazili u posetu. 

Baka je imala samo jednu pokretnu ruku kojom se teško koristila. Međutim, izgleda da je ponekad volja nadjačavala to.

- Radila sam na ortopediji i krenula da hranim pacijente po sobama. Dok sam hranila tu gospođu, ona je uspela svojom jednom zdravom rukom da oljušti mandarinu, jer je imala jarku želju da i ona mene nahrani. U preteranoj svojoj dobroti, gurala mi je celu mandarinu u usta govoreći mi da sigurno ništa nisam jela. Kada sam joj rekla da nema potrebe to da radi, da sam ja tu za nju, rekla je da će mi zvati roditelje ako ne budem jela i da tako mršava nikada neću naći muža. Naravno, imala jeć nekog "dasu" za mene, pa sam ipak sažvakala te mandarine - nastavila je naša sagovornica.

Čekala je autobus u hodniku, pa oduševljena stigla na more

Pored njih je u staračkom domu boravila još jedna baka koja je imala šizofreniju. Nije bilo moguće da se bar malo ne nasmejete, iako je to teška i ozbiljna bolest, ali kako kaže, ona ju je "nosila na svoj način". Žena je bila sasvim u redu, samo bi ponekad imala napade šizofrenije, objašnjavala je.  

- Sećam se jedne noći... bila sam sama u noćnoj smeni na celo odeljenje. Svetla su bila ugašena, samo bi po koja sijalica radila u hodniku. Baka je ustala iz kreveta i nečujno spakovala sve svoje stvari... izašla je iz sobe i sela na klupu u hodniku čekajući autobus. Malo kasnije, šetala se po hodniku bolnice misleći da je stigla na more. Toliko se divila "lepom vremenu", "talasima" i "njenoj vikendici" da nisam htela da joj kvarim doživljaj. 

- Izgledalo je kao da uživa, a ja se nisam suzdržala da se ne nasmejem. Da nisam imala mnogo posla, verovatno bih joj se pridružila - pričala je kroz osmeh medicinska sestra.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar