Od promene vere, do hitova narodne muzike koji su obeležili Jugu! Prerana smrt pevača koji poroku nije mogao da kaže NE

Pevač Nino Rešić preminuo je na današnji dan, 17. oktobra 2007. u 43. godini života, od perforacije pankreasa

Ne tako lep kraj, mnogi kažu... Verovatno zbog toga što se u ovoj priči govori upravo o pevaču koga je još tada sedma sila oslovljavala i prečesto predstavljala kao osobu koja je obeležila značajan period narodne muzičke scene krajem devedesetih na tada još uvek zvanično zajedničkoj teritoriji Jugoslavije.

Raspad velike države, brojni poroci, izolacija sa muzičke scene i preprana smrt još 2007. godine. Ovo je ukratko priča o pevaču čije se "Usne vrele kao žar..." pevaju i dan danas!

POČETAK - Promena vere

Nino je rođen u Bosanskoj Dubici, kao Amir Rešić, a kada je iz islama prešao u pravoslavlje promenio je ime u Nikola, dok je pod umetničkim imenom bio poznat po nadimku Nino, ali je 2004. godine ponovo je vratio svoje ime Amir.

Rešić je muzičku karijeru započeo početkom devedesetih, a njegovi hitovi obeležili su taj period na prostoru bivše Jugoslavije i nijedno slavlje nije mogao da prođe bez njegovih pesama. Nino iz tri braka ima tri ćerke Amelu, Sandru i Tamaru.

Pevač je sve do smrti vodio dnevnike koji sadrže sve detalje iz njegovog privatnog života, a njegov nekadašnji menadžer i veliki prijatelj Nermin Ademović pričao je tome.

- U svoj dnevnik je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj naslednici Ameli koja je živela u Americi, ali ona nije htela doći po njega - rekao je svojevremeno Ademović i dodao:

- Posle sam hteo da objavim CD sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda, ali sam odustao od toga, jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati, a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari.

"NINO JE NOĆAS LOŠE, IŠLI SMO KOD DOKTORA..."

Nermin je bio sa Ninom u njegovim poslednjim trenucima.

- Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bjeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove, a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba - rekao je Neriman jendom prilikom.

- Sećam se kao sad, 18. oktobra primam SMS poruku sa sadržajem: "Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici, ali Nino nije hteo, molim te, dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza" - ispričao je on tada.

- Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bjeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao, a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor, jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha - rekao je Ademović tada.

POSLEDNJI MINUTI ŽIVOTA

- Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22h mu je već bilo jako loše i ja sam rekao: "Nino, idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju". Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje - ispričao je on i dodao:

- Tamo nas je sačekao doktor i pitao: "Da li je pacijent alkoholičar?". Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu, a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo: "Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju, ali nije reagovao", i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto.

Nino Rešić sahranjen je u rodnoj Bosanskoj Dubici.

BONUS VIDEO:

Tagovi: