16 GODINA BILA JE UZ ZDRAVKA ČOLIĆA: Otkrila kakav je pevač zaista, ovo je njegovo pravo lice

Kaže da je upoznala dva Zdravka Čolića, jednog na sceni, drugog privatno.

Nekadašnji prateći vokal u bendu Zdravka Čolića Tamara Marković radila je sa balkanskom muzičkom zvezdom čak 16 godina. Provodila je sa njim dane i noći i zna njegovo pravo lice.

Čoli je trebalo pojačanje u timu, pa Tamara je došla na kasting.

- Tada sam pevala u ženskom vokalnom kvartetu koji je nastao na Trećem kanalu od devojaka izabranih na audiciji. Zvale smo se prvo „Trik“, a zatim „The Dive“. Neša Petrović, tadašnji saksofonista Zdravkovog benda, dosetio se da nas pozove na audiciju…i eto mene! Mislim da su me izabrali ne samo zbog toga što dobro pevam, već zato što su odmah prepoznali da sam „ortak“, vesela i harizmatična, jer, sve je bilo bitno“ - ispričala je ona.

Prvi anstup sa Čolom i bendom imala je u Bijeljini.

- Prvi koncert, 5. jun 1998. Bijeljina. Napolju +40 stepeni, u dvorani +50. Dvorana dupke puna. Od silne vrućine i uzbuđenja nisam stigla ni tremu da imam. Iako sam posle koncerta doslovce iscedila malu crnu haljinu, taj koncert će mi ipak ostati u sećanju zbog iznenađenja koje mi je priredila mama, kada se pojavila sa drugaricom u publici. Ugledala sam je baš na delu „Pjevam danju, pjevam noću“…koju mi je pevala kad sam bila mala. Takve stvari su dragocene, naročito kada sa nama više nisu oni koje volimo - pričala je Tamara.

Na pitanje kakav je Čolić privatno odgovorila je da ih ona poznaje "obojicu".

- Ja poznajem dva Zdravka. I jedan i drugi su sjajni, i dok svi najviše vole onog na sceni, meni je draži onaj koji se sa nama smeje, vozi, šeta, peva, priča, slika, šali. Postoji razlika i u koncertima. Na velikim kao što je Marakana ili Arena, gotovo da se i ne vidimo, daleko smo, ima energije i moćno je, ali su manji koncerti intimniji, više se družimo i van scene. Emotivni su jer vidite izraz lica svake osobe, kada uživa, kada plače, kada igra u zanosu…Nekoliko puta mi se desilo da zaplačem gledajući tuđe emocije, naročito kada otputujemo daleko - objašnjava Tamara, koja priznaje da je oduvek bio veliki šmeker i da su žene ludovale za njima u velikom broju.

- Ih, Čola je to…Kažem ja na jednom od prvih koncerata te ’98, Kristini koja je pevala prateće sa mnom: ‘Šta im je, zašto plaču, vrište…’, jer ja vidim Čolu samo od pozadi… A on, k’o da je čuo, pevajući se okrene i kaže: ‘O neeee, ne mogu više…ne mogu da te volim…’ (deo iz „Sinoć nisi bila tu“, prim. aut.)…a ja op’ zamalo u nesvest. Harizma i energija je to. Tada mi je sve bilo jasno - priseća se Tamara kroz smeh.

Sa Čolom kada radiš smeh i zabava su zagarantovani.

- Meni jedan od najdražih trenutaka…U Las Vegasu Čola i nas nekoliko, na šou predstavi jedne kanadske cirkuske trupe a la Cirque du Soleil. Predstava samo što nije počela, mi ispod šatre, prave one cirkuske. Muzika vanvremenska, atmosfera čarobna. Kad skoči Zdravko i kaže: „Odmah se vraćam“…Izleti on napolje i nema ga neko vreme, mi ozbiljno zabrinuti, a on, ušunjava se ispod šatre sa rukama punim kokica, deli ih svima srećan kao dete. Kao u nekom Tornatoreovom filmu - prisetila se ona.

BONUS VIDEO:

Tagovi: