Showbizz > Celebrity

MILENA RADULOVIĆ I JELISAVETA ORAŠANIN POSLALE SNAŽNU PORUKU: "Stvaramo svet u kome je ovo neprihvatljivo"

Ove glumice su u prvim borbenim redovima za ženska prava

Izvor: K1info

Autor: Simona Stanković

26/11/2024 > 17:18

podeli vest:

MILENA RADULOVIĆ I JELISAVETA ORAŠANIN POSLALE SNAŽNU PORUKU: "Stvaramo svet u kome je ovo neprihvatljivo"
Foto: ATA Images/Tanjug/Marko Đoković


Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, počinje globalna kampanja protiv rodno zasnovanog nasilja sa ciljem ukazivanja na značaj i veličinu ovog problema, a prijava nasilja je prvi i najvažniji korak u sprečavanju dalje izloženosti nasilju i sprečavanju fatalnih ishoda.

Od 25. novebra se ujedno obeležava i početak kampanje "16 dana aktivizma" koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

Ovom prilikom oglasila se glumica Milena Radulović poslala je snažnu poruku preko svog Instagram profila. Ona je poznata kao neko ko se bori za prava žena, prva je izašla javno i prijavila svog profesora Miroslava Miku Aleksić . optuživši ga za krivično delo silovanja i nedozvoljene polne radnje, a Milenina borba, kao i suđenje i dalje traje. 
 

Foto: Instagram Printscreen

 

 

 

Milena Radulović je svim ženama dala snažan vetar u leđa da se bore i zauzmu za sebe. 

Foto: Tanju

 

Pored nje, oglasila se i glumica Jelisaveta Orašanin.

- Zajedno smo jače. Ohrabrujemo jedna drugu da govorimo, da se borimo i da stvaramo svet u kojem je nasilje neprihvatljivo - napisala je ona.

Ne postoji zemlja na svijetu koja je u potpunosti iskorjenila nasilje nad ženama. Stručnjaci ističu da se žene i devojčice suočavaju se sa nasiljem zbog jakih rodnih neravnoteža moći. 

Foto: Instagram Printscreen

 
Zašto je važno obeležiti?

Dan 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje su brutalno ubijene u Dominikanskoj republici 1960. godine.One su pod nadimkom Las Mariposas (Leptiri) delovale kao političke aktivistkinje koje su postale vidljivi simbol otpora protiv diktature. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju hapšene su više puta, zajedno sa svojim muževima.

Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je tajna policija 25. novembra 1960. dok su išle u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu.

Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju.

Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv diktatorskog režima, a nedugo zatim dolazi i do njegovog pada.

Tako su sestre Mirabel postale simbom nacionalnog i feminističkog otpora u svetu.

Pravo na život bez straha

Ministarstvo poručuje da svaka žena ima pravo na život bez straha, diskriminacije i zlostavljanja, a država, institucije, civilno društvo i građani imaju zajedničku obavezu da pruže sigurnost i osiguraju zaštitu ljudskih prava svake žene.

Odlukom Generalne skupštine UN 1999. godine, 25. novembar proglašen je za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve silovanja, porodičnog nasilja, zlostavljanja i drugih oblika nasilja.

Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja značajan problem sa dubokim socijalnim, zdravstvenim i ekonomskim posledicama za pojedinca, porodicu i društvo.

Osim toga, to je jedno od najrasprostranjenijih oblika kršenja ljudskih prava, a proističe iz stavova da žene ne trebaju da imaju ravnopravan status sa muškarcima. Obaveza svakog društva je da javno zagovara politiku suzbijanja diskriminacije i da promoviše kulturu tolerancije.

Kako se navodi na sajtu Ujedinjenih nacija (UN), nasilje nad ženama i devojčicama ostaje jedno od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu.

- Globalno, skoro svaka treća žena je barem jednom u životu bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju, ili i jednom i drugom. Za najmanje 51.100 žena 2023. godine, ciklus rodno zasnovanog nasilja završio se jednim konačnim i brutalnim činom - njihovim ubistvom, koje je počinio partner ili neko od članova porodice. To znači da je jedna žena u svetu ubijena svakih 10 minuta - navodi UN.

U Srbiji je 2017. donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su, kao posebna krivična dela, proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a izvršene su i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije.

- Neke žene godinama u tišini trpe razne oblike nasilja, što se neretko završi femicidom. Zato je važno ohrabriti žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zabranjen i kažnjiv -  navodi se u saopštenju Ministarstva.

Foto: Shutterstock

 
Nebezbedne u sopstvenom domu

U Srbiji je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica, podaci su „Femicid memorijala“, koji je u maju ove godine predstavio Autonomni ženski centar.

U porodičnom i partnerskom nasilju ove godine ubijeno je 17 žena.

Kada je reč o starosti žena, najveći broj žrtava imao je između 46 i 55 godina, njih 88, odnosno 21,67 odsto. Najviše femicida zabeleženo je u Beogradu – 80, odnosno 19,7 odsto, a zatim u Južnobačkom okrugu – 35, odnosno 8,62 odsto.

U partnerskom nasilju ubijeno je više od polovine žena, od čega 34,24 u braku i 17,73 odsto u parnerskoj vezi. U drugom porodičnom odnosu ubijeno je 39,8 odsto žena, od čega je u najvećem broju slučajeva ubica bio sin. Bivši partneri ubice su u 15,76 odsto slučajeva.

Natpisi - prijavio da je ubio suprugu, izrešetao ljubavnicu, pijan pretio i maltretirao majku, tukao devojku rukama i nogama - čini se, postali su naša svakodnevica. Neretko, žrtve su nasilnike prijavljivale i ranije.

Resorna ministarka Tatjana Macura navela je u julu ove godine da je najvažniji korak u borbi protiv nasilja ekonomsko osnaživanje žena - žrtava porodičnog nasilja.

Prijavite nasilje!
  • Policija: 192
  • Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
  • Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, svakog dana od 00 do 24h
  • Novi Sad "Iz kruga Vojvodina": 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 - 16h
  • Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
  • Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
  • Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
  • SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h
  • SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)

 

BONUS VIDEO: 

 

 

Ostavite komentar