Počinje izgradnja NAJVEĆEG TELESKOPA IKADA: Koštaće oko 2 MILIJARDE EVRA

SKA će postati najveći teleskop na svetu kada bude završen 2028. godine. Njegov zadatak biće da izvodi najpreciznije testove teorija Alberta Ajnštajna i da traga za vanzemaljcima.

Delegacije osam zemalja koje vode projekte učestvuju na ceremonijama u udaljenom okrugu Murčison u Zapadnoj Australiji i Karou u južnoafričkom Severnom Kejpu, a po njihovom završetku bageri kreću na posao.

- U ovom trenutku kreće realizacija. Bilo je ovo putovanje od 30 godina. U prvih 10 godina smo razvijali koncepte i ideje, tokom narednih 10 radili smo na razvoju tehnologije, a u posljednjoj deceniji fokus je bio na dizajnu, osiguranju terena, dogovore sa vladom i osnivanje organizacije Square Kilometre Array Organisation (SKAO) koja će osigurati sredstva za početak - rekao je profesor Fil Dajmond, generalni direktor SKAO sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Početna arhitektura teleskopa sadržavaće nešto manje od 200 paraboličnih antena ili "tanjira", kao i 131.000 dipolnih antena. Cilj je konstruisati efikasnu sabirnu površinu koja se meri u stotinama hiljada kvadratnih metara. SKA će tako dobiti neuporedivu osetljivost i rezoluciju za ispitivanje "meta" na nebu.

Sistem će funkcionisati u frekventnom opsegu od otprilike 50 MHz do 25 GHz, a teleskop bi zahvaljujući tome trebao da bude u mogućnosti da otkrije vrlo slabe radio signale koji dolaze od kosmičkih izvora udaljenih milijardama svetlosnih godina od Zemlje, uključujući signale emitovane u prvih nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska.

Jedna od misija teleskopa SKA biće analiza potpune istorije vodonika, najzastupljenijeg elementa u Univerzumu. Teleskop bi trebao biti u stanju da otkrije prisustvo vodonika čak i pre nego što su se njegovi veliki oblaci "srušili" i formirali prve zvezde.

Teleskop se gradi na lokacijama koje se već koriste za radioastronomiju u manjem obimu. Međutim, širenje ovih lokacija je zahtevalo mnoštvo dogovora, uključujući one sa farmerima u Karou i sa aboridžanskom zajednicom.

Teleskop će koštati 2 milijarde evra, a prva četiri tanjira u Australiji i šest stanica s antenama u Južnoj Africi počeće sa radom 2024. godine. Oni će funkcionisati zajedno kao "obični" teleskop. Do 2028. godine SKA će imati efektivnu sabirnu površinu nešto manju od 500.000 kvadratnih kilometara. Međutim, postoji mogućnost rasta do milion kvadratnih kilometara, a to će se realizovati pod uslovom da se veći broj zemalja pridruži organizaciji i osigura potrebna sredstva.

Članstvo trenutno čine Južna Afrika, Australija, Velika Britanija, Kina, Italija, Holandija, Portugal i Švajcarska, zemlje koje su potpisale sporazum, a na putu ka tome su Nemačka, Španija i Francuska. Kanada, Indija, Švedska, Južna Koreja i Japan su zainteresovani i imaju nameru da se pridruže.

Ostavite komentar