Neprijatno vam je zbog BUBULJICA NA LEĐIMA? Evo kako da ih se trajno REŠITE i ZAŠTO nastaju

Bubuljice na leđima, iako možda nisu uvek vidljive kao na licu, mogu biti podjednako deprimirajuće, uporne i izazovne za lečenje. Razumevanjem uzroka, istraživanjem mogućnosti lečenja i usvajanjem preventivnih mera, možemo doprineti efikasnom smanjenju pojave bubuljica na leđima i ramenima i poboljšati zdravlje naše kože, piše Marko Živić, specijalista dermatovenerologije. 

Ukoliko ste i vi umorni od konstantnog skrivanja tih, kako estetski neugodnih, tako i zdravstveno neprihvatljivih nepravilnosti na vašoj koži, u nastavku teksta, koji je zasnovan na najnovijim svetskim dermatološkim preporukama, možete saznati sve o uzroku nastanka, vrstama, kao i o mogućnostima za rešavanje ovog vrlo rasprostranjenog zdravstvenog, psihološkog i emocionalnog problema.

Foto: Shutterstock

Zašto nastaju bubuljice na leđima?

Kao i na licu i grudnom košu, i koža leđa sadrži veliku količinu sebacealnih (lojnih) žlezda. U periodu puberteta, a pod uticajem polnih hormona, sebacealne žlezde započinju produkciju sebuma, uljane tečnosti koja ima mnogobrojne funkcije među kojima su najvažnije formiranje zaštitnog filma i lučenje feromona.

Osim u nekim izuzetnim slučajevima, izvodni kanali lojnih žlezda se nalaze u okviru izvodnog kanala dlake, tako da zajedno sačinjavaju pilosebacealnu jedinicu. U toku procesa stvaranja i izlučivanja sebuma može doći do različitih poremećaja, kao što su: zadebljanje i suženje izvodnog kanala, prekomerno lučenje istog, kao i povećana i patološka aktivnost bakterija koje su normalni stanovnici pilosebacealne jedinice.

Svi ovi procesi, pojedinačno ili udruženo, mogu dovesti do zapaljenja (inflamacije), koje se na koži manifestuje pojavom bubuljica.

Brojni su faktori koji utiču na poremećaj rada lojnih žlezda. Hormonski disbalans, fiziološki, kao u slučaju puberteta, menstrualnog ciklusa i trudnoće, ili patološki, u slučaju npr. oboljenja jajnika, igra važnu ulogu u ovom procesu.

Foto: Shutterstock

Genetski faktori utiču na to kako vaša koža reaguje na hormone, bakterije i upalne procese. Ukoliko su vaši roditelji imali akne, veća je verovatnoća da će u nekom trenutku i kod vas doći do njihovog nastajanja.

Propionibacterium acnes (P. acnes), bakterija koja se u normalnim uslovima nalazi na koži, igra važnu ulogu u razvoju bubuljica. U začepljenim folikulima dlake proizvode se supstance koje doprinose zapaljenju i stvaranju inflamatornih lezija kao što su papule, pustule i nodusi.

Pored osnovnih mehanizama koji dovode do nastanka akni, postoje i određeni faktori koji mogu doprineti povećanom afinitetu za razvoj bubuljica na leđima, kao što su mehanički faktori – pritisak i trenje.

Foto: Shutterstock

Koža leđa, iako „deblja” od većine drugih delova tela, u značajno većoj meri je izložena mehaničkim stimulusima koji nastaju tokom sedenja na stolici, npr. na radnom mestu, ležanja tokom spavanja, kao i tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su nošenje ranca, torbe, sportske opreme i sl. Ponavljani mehanički stres dovodi do slabljenja barijerne funkcije kože i povećanja osetljivosti kože na različite stimuluse. Može doći do nastanka mikrotraumatskih oštećenja koja predstavljaju pogodno tlo za prodor različitih mikroorganizama.

Nošenje uske garderobe može usporiti eliminaciju znoja i sebuma sa kože, stvarajući okruženje u kojem bakterije koje dovode do stvaranja bubuljica na leđima mogu ispoljiti svoje patogene osobine. 

Što se vrste materijala od kojeg je odeća sačinjena tiče, sintetički materijali kao što su poliester i najlon zadržavaju vlagu i toplotu, poboljšavajući uslove za razvoj upalnih procesa. Ponovna upotreba već nošene, neoprane garderobe, naročito nakon znojenja, povećava dopremanje sebuma i znoja nazad na kožu.

Pored bakterija, i neke vrste gljivica, kao što je Malassezia, mogu dovesti do pojave lezija koje liče na akne. Gljivice imaju tendenciju da rastu u vlažnoj sredini, a takva koža, potpomognuta pogrešnim odabirom garderobe i neadekvatnim sprovođenjem higijenskih mera, predstavlja pogodno mesto za prekomerni rast ovih mikroorganizama.

 

Ukoliko gljivica nastani folikul dlake, može izazvati stanje poznato kao pitirosporum folikulitis. U slučaju da antibakterijski tretmani nisu doveli do povoljnog odgovora u lečenju bubuljica na leđima, trebalo bi i ovo oboljenje imati u vidu.

I neki lekovi mogu izazvati bubuljice na leđima ili ih pogoršati. Prednizon i drugi oralni ili ubrizgani kortikosteroidi mogu dovesti do akni izazvanih steroidima. U današnje vreme, nažalost, svedoci smo da zloupotreba lekova, anaboličkih steroida, radi ostvarivanja sportskih ili estetskih rezultata kao što je slučaj u bodi-bildingu, naročito kod muškaraca, dovodi kako do većih zdravstvenih problema tako i do pojave akni.

Foto: Shutterstock

Drugi lekovi koji se dovode u vezu sa nastajanjem ili pogoršanjem akni na leđima su antiepileptici, antipsihotici, litijum, neki antibiotici, imunosupresivi. Ukoliko posumnjate da je vaš problem sa aknama uzrokovan upotrebom lekova, vrlo je važno da se konsultujete sa vašim lekarom pre nego što promenite režim uzimanja lekova ili sam lek.

Koje vrste bubuljica na leđima postoje?

Iako su bubuljice na leđima uglavnom mešavina više različitih tipova akni, identifikovanje dominante populacije je vrlo važno radi odabira odgovarajućih terapijskih opcija, sve u cilju postizanja zadovoljavajućeg terapijskog efekta.

Komedogene akne ili mitiseri na leđima

Komedogene akne ili mitiseri su primarna manifestacija akni, spadaju u grupu neupalnih akni i mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

Otvoreni komedoni (blackheads) – nastaju kada dođe do formiranja komedogenog čepa koga grade sebum, keratin, mrtve i odstranjene ćelije kože. Formirani čep ostaje u pilosebacealnom kanalu, blokira ga i pokreće dalje eventualne zapaljenske procese. Vrh izvodnog kanala ostaje otvoren, što omogućava da materijal u kanalu bude izložen vazduhu.

To dovodi do oksidacije keratinskog čepa koji poprima crnu ili tamnobraon boju. Mogu varirati u veličini od malih i srednjih, pa do veoma velikih i jasno uočljivih. Obično su blago izdignuti iznad površine kože i mogu imati grublju teksturu. Koža oko njih može biti normalne ili blago crvene boje ukoliko je došlo do iritacije ili započinjanja upalnog procesa.

Zatvoreni komedoni (whiteheads) – još jedan tip lezija koje nastaju kada su folikuli dlake začepljeni sebumom, mrtvim ćelijama

kože i bakterijama. Za razliku od otvorenih komedona, zatvoreni komedoni imaju sloj kože preko začepljenih pora, koji sprečava da sadržaj bude izložen vazduhu, a samim tim i oksidaciji. Uglavnom su mali, prečnika od 1 do 3 mm, beličaste ili boje kože, blago izdignuti i čvrsti na dodir. Postaju vidljiviji kada se koža blago razvuče.

Inflamatorne akne na leđima

Ovu vrstu akni karakteriše prisustvo upaljenih, crvenih, a ponekad i bolnih lezija na koži koje nastaju kada dođe do začepljenja izvodnog kanala dlake sebumom, mrtvim ćelijama kože i bakterijama, što dovodi do upale. Inflamatorne akne mogu biti različite po vrsti i težini. Neki od glavnih oblika su:

Papule

Paule su male, crvene, izdignute kvržice koje su nežne na dodir. Ne sadrže gnoj i uzrokovane su upalom oko začepljenih folikula dlake.

Pustule

Pustule su bele ili žute papule ispunjene gnojem sa upaljenom, crvenom bazom. Ove lezije su takođe rezultat upale u začepljenom folikulu dlake. Imunološki odgovor organizma dovodi do nakupljanja belih krvnih zrnaca što rezultira akumulacijom gnoja.

Nodusi

Nodusi su velike, bolne, čvrste kvržice koje se nalaze duboko u koži. Čvorovi se formiraju kada su začepljeni i upaljeni folikuli izloženi jačoj iritaciji. Čvršći su, težeg kliničkog toka i otporniji na lečenje od papula i pustula.

Ciste

Ciste su velike bubuljice na leđima u vidu lezija ispunjenih gnojem, bolne su i mogu izazvati intenzivne ožiljke. Nalaze se duboko u koži i predstavljaju najteži oblik inflamatornih akni. Često zahtevaju intenzivno, dugotrajno, sistemsko lečenje kako bi se sprečilo nastajanje ožiljaka.

Ukoliko se na vašim leđima nalaze pretežno komedoni, uz mali broj papula ili pustula, verovatno spadate u grupu pacijenata sa blagim aknama.

Veći broj papula i pustula, uz malo komedona, gde je zahvaćena veća površina kože, svrstava vas u grupu pacijenata sa umerenim aknama.

Pacijenti sa brojnim i rasprostranjenim papulama, pustulama, nodusima i cistama, i velikim potencijalom za ožiljavanje ili (uglavnom) već postojećim ožiljcima, spadaju u grupu pacijenata sa teškim aknama.

Foto: Pixabay.com

Pojedini teški oblici akni mogu se javiti izolovano ili progresijom blažih oblika akni. Acne conglobata predstavljaju težak oblik akni sa nodusima i apscesima međusobno povezanim pod kožom, što dovodi do stvaranja ozbiljnih ožiljaka. Acne fulminans su retka i teška forma akni koja može dovesti do pojave sistemskih manifestacija kao što su povišena telesna temperatura i bol u zglobovima i mišićima.

Sve do sada rečeno može nam poslužiti za bolje razumevanje nastanka bubuljica, dijagnostikovanje tačnog oblika i težine oboljenja, a sve u cilju odabira odgovarajućih terapijskih opcija.

Akne je najbolje lečiti odmah, kako bismo na samom početku zaustavili napredovanje bolesti, sprečili nastajanje komplikacija kao što su intenzivni ožiljci, postigli trajne zadovoljavajuće terapijske efekte i samim tim poboljšali kvalitet života i zdravlje samog pacijenta.

Kako se boriti protiv bubuljica na leđima?

Za razliku od akni na licu, o kojima se često govori u diskusijama o nezi kože, akne na leđima neretko ostaju nedovoljno poznata tema za mnoge pacijente, što dovodi do odloženog lečenja, produženog emocionalnog stresa i narušavanja kvaliteta života pacijenta.

Efikasna terapija bubuljica na leđima zahteva multidisciplinarni pristup koji uzima u obzir jedinstvenu prirodu kože leđa, kao i različite faktore koji doprinose njihovom razvoju. Svakako treba koristiti nekomedogena sredstva, po mogućstvu sa salicilnom kiselinom i sebum regulatornom tehnologijom.

Sigurno se pitate koji losion ili krema za bubuljice na leđima su najefikasniji. Neki od preparata za lokalnu primenu, koji su se pokazali kao najefikasniji za lečenje problema sa bubuljicama na leđima su:

Benzoil-peroksid

Široko preporučen i efikasan tretman za različite oblike akni, uključujući i akne na leđima. Deluje tako što ubija bakterije, smanjuje upalu i pomaže u otčepljivanju pora.

Dostupan je u okviru sredstava za čišćenje kože za koje nije potreban lekarski recept, u obliku suspenzije, gelova i krema. Koristite proizvode sa 2,5% do 10% benzoil-peroksida tako što ćete preparat ujutru, prilikom tuširanja, naneti u tankom sloju na vlažnu i prethodno očišćenu kožu, ostaviti da deluje nekoliko (4–8) minuta, potom temeljno isprati. Isti postupak možete ponoviti i uveče, ukoliko je to potrebno.

Nanesite laganu, nekomedogenu hidratantnu kremu kako biste smanjili suvoću i iritaciju uzrokovanu benzoil-peroksidom. Ako su vaša leđa izložena suncu, obavezno je nanošenje kreme za sunčanje (UVA + UVB) sa SPF od najmanje 30. Benzoil-peroksid može povećati osetljivost na sunce. Koristite benzoil-peroksid istrajno, minimum nekoliko nedelja, da biste videli primetna poboljšanja. Lečenje akni zahteva strpljenje i redovnu primenu.

Klindamicin
Dostupan u obliku gela, losiona, pene ili rastvora i eritromicin, dostupan kao gel, mast ili rastvor, su antibiotici za lokalnu upotrebu koji deluju tako što smanjuju/ubijaju bakterije koje dovode do nastanka akni i smanjuju upalu. Nanose se jednom ili dvaput dnevno, uglavnom u kombinaciji sa benzoil-peroksidom, zbog smanjenja mogućnosti za nastanak bakterijske rezistencije.

Salicilna kiselina

Vrši eksfolijaciju (ljuštenje) kože, pomaže u otčepljivanju pora i smanjuje upalu. Potražite sredstva za pranje tela ili sprejove koji sadrže salicilnu kiselinu. Nakon čišćenja kože nežnim sredstvom, nanesite sredstvo za pranje (sa najčešće 2% koncentracije salicilne kiseline), ostavite da deluje par minuta, potom isperite. Uveče ponovo operite leđa blagim sredstvom za čišćenje, kako biste uklonili sebum, znoj i nečistoče nakupljene tokom dana. Nanesite preparat, u obliku koji će moći da ostane na koži – gel ili losion, obično 2% koncentracije.

Nanesite tanak sloj proizvoda salicilne kiseline na zahvaćena područja na leđima. Ostavite da se potpuno osuši pre nanošenja bilo kog drugog proizvoda ili odeće. Kao i kod benzoil-peroksida, hidratacija blagim, nekomedogenim sredstvima, kao i korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, neophodni su radi postizanja željenog cilja terapije.

Retinoidi

Ovo su derivati vitamina A i poznati su po svojoj snažnoj sposobnosti da podstiču obnavljanje ćelija kože, otčepe pore i smanje upalu. Obično se koriste u lečenju različitih vrsta akni i dostupni su u različitim oblicima, uključujući kreme, gelove i oralne lekove.

Retinoidi ubrzavaju uklanjanje mrtvih ćelija kože i rast novih ćelija, sprečavajući nakupljanje koje može začepiti pore i dovesti do akni. Održavajući pore čistima, retinoidi smanjuju formiranje komedona i sprečavaju razvoj težih lezija akni. Takođe, retinoidi poseduju antiinflamatorna svojstva koja pomažu u smanjenju crvenila i otoka povezanih sa aknama. Neki od najčešće korišćenih retinoida su:

tretinoin – lokalni retinoid dostupan u različitim jačinama, često se koristi za umerene do teške akne;
adapalen – blaži retinoid pogodan za osetljivu kožu i bezbedan za dugotrajnu upotrebu;
izotretinoin – oralni retinoid indikovan za teške, nodulo-cistične akne koje nisu reagovale na prethodne linije terapije.
S obzirom da retinoidi vrlo često dovode do prolaznih i lako rešivih neželjenih efekata kao što su isušivanje kože, peckanje, iritacija i crvenilo, vrlo je važno postepeno navikavati kožu na prisustvo preparata koji sadrže retinoide.

Uglavnom se nanose jednom uveče, na suvu i očišćenu kožu, ali ukoliko su neželjeni efekti intenzivni, preporučljivo je prorediti upotrebu na početku, dok se koža ne „navikne” na retinoide.

Takođe, pre nanošenja retinoida, možete prvo naneti umirujuću kremu, pa tek onda nakon nekog vremena preparat sa retinoidom. Kao i sa ostalim lekovima, i retinoidima je potrebno vreme i strpljenje da bi iskazali svoje nemalo zavidne efekte.

Koja god da je terapijska opcija u pitanju, nikako ne bi trebalo sami da određujete vrstu, režim i trajanje terapije, već je uvek terapiju potrebno sprovoditi po nalogu dermatologa.

Sistemska terapija

Ne tako retko, bubuljice na leđima neće povoljno reagovati na primenu lokalne terapije, kako zbog vrste akni, tako i zbog težine bolesti. U takvim slučajevima, neophodno je uvesti sistemsku terapiju koja se često može istovremeno koristiti i sa lokalnom. Neke od najčešće korišćenih vrsta sistemske terapije su:

Sistemski (oralni) antibiotici, kao što su doksiciklin, minociklin i tetraciklin, koji utiču na borbu protiv inflamacije i bakterija koje dovode do nastanka akni. Oni se, uz primenu odgovarajućih probiotika, pod uslovom nepostojanja alergije na navedene antibiotike, mogu primenjivati čak i do nekoliko meseci, vodeći računa kako o opravdanosti dugotrajne terapije tako i o potencijalnom nastanku bakterijske rezistencije.
Za akne čiji je uzrok nastajanja hormonalnog porekla, vaš lekar vam može propisati oralne kontraceptive ili antiandrogene lekove kao što je spironolakton.

Foto: Pixabay.com

Sistemski retinoidi – danas predstavljaju zlatni standard za lečenje umereno teških do teških oblika akni koje nisu reagovale na prethodne linije terapije. Izotretinoin smanjuje veličinu lojnih žlezda, smanjuje proizvodnju sebuma i sprečava začepljenje pora. Upotrebljava se svakodnevno, u proseku tokom 5-6 meseci, u dozi koja zavisi od telesne težine i reagovanja na terapiju.
Nakon završetka jednog terapijskog ciklusa, izotretinoin omogućava dugotrajnu i, u 80% slučajeva, trajnu remisiju bolesti. Da bi upotreba leka bila bezbedna, neophodno je terapiju sprovoditi ISKLJUČIVO pod strogim nadzorom dermatologa koji će redovno kontrolisati vaše laboratorijske analize i znati da reši neželjene efekte koji su česti kod upotrebe sistemskih retinoida.

Ti neželjeni efekti prevashodno se odnose na suvoću kože i sluzokoža koji, eventualno, retko mogu dovesti do blagog krvarenja iz nosa, nastanka ranica na spoju nokta i kože prsta (paronihija) ili vrlo retko do nekih težih sistemskih komplikacija. Najvažnija kontraindikacija za upotrebu leka je trudnoća.

Foto: Shutterstock/screenshot

Lek se zbog teratogenog efekta ne sme koristiti tokom trudnoće tako da je u toku trajanja terapije preporučljivo sprovoditi mere kontracepcije. Takođe, mere kontracepcije je potrebno sprovoditi i dva meseca nakon završetka terapije.

Tokom sprovođenja terapije ne smeju se konzumirati alkoholna pića i nije preporučljivo izlaganje suncu.

Iako sve ove mere mogu delovati zbunjujuće po pacijenta, a potencijalni neželjeni efekti stvoriti otpor prema leku, u rukama dermatologa koji je pravilno edukovan po ovom pitanju, možete biti potpuno rasterećeni i bezbedni jer je izotretinoin, bez obzira na sve, zlatni standard u lečenju težih oblika akni i dokazano najdelotvorniji lek koji pacijenta približava trajnom rešenju problema sa bubuljicama.

BONUS VIDEO: 

 

 

Ostavite komentar