NIJE LJUBAV što i poljem preći: ŠTA KAD HEMIJA IZBLEDI, a strast se stiša?

Opšte je poznata fraza "ljubav nije dovoljna", te iako su slični pogledi na život važni, da li kompatibilnost stvarno ima prvenstvo nad ljubavlju? 

Da li se ljudi skrase sa osobom sa kojom se više slažu, a ne sa onom koju više vole? Zapravo, ni jedno ni drugo nije ispravno

Iluzija o kompatibilnosti je izuzetno primamljiva na početku emotivne veze, što je ironično jer tad najmanje poznajemo svoje partnere.

Naše iluzije cvetaju u vakuumu ličnih informacija, što olakšava da zamišljamo partnere kao one koji odgovaraju našim potrebama ili čak kao idealne. Gotovo da deluje kao magija to koliko brzo pronađemo zajednička interesovanja i druge karakteristike koje nas povezuju kad nam je potrebno da one postoje - podvig koji se lako postiže ukoliko pokušavamo da nekoga zadovoljimo, impresioniramo ili idealizujemo.

Od bezbroj razloga za partnerstvo i brak, romansa je na vrhu liste i ističe se kao najupečatljivija.

Uzmite u obzir bezvremenost najdražih ljubavnih priča, neprekidni tok književnosti i filmskog stvaralaštva koji drži romantiku u prvom planu naše svesti poput svetlećeg neonskog bilborda.

Putem ljubavi potvrđujemo svoju vrednost i popunjavamo prazninu; slavimo našu "sličnost" sa drugom osobom, taj novootkriveni osećaj pripadnosti, svrhe i smisla. Nije ni čudo što potom pokušavamo da "ovekovečimo" ovo iskustvo tako što ćemo ga učiniti trajnim kroz obaveze koje kreiramo jedni prema drugima.

Foto: Pixabay.com

Drevna poslovica kaže "amanitas amenities" - "ljubavnici su ludi".

- Radili smo socijalni eksperiment i zaključili da je zasnivanje braka koji je zasnovan samo na romansi prolazna fantazija - isticao je slavni društveni kritičar Denis de Ružmon.

On je zaključio da je brak zasnovan isključivo na romantici recept za razvod, jer brak, zapravo, u potpunosti briše romansu.

Romantizovana kompatibilnost podrazumeva savršenu ljubav, beskrajnu strast i uzbuđenje, dok bračni život donosi zamorne odgovornosti, sukobe i nesavršenu ljubav, uz dugotrajno, ranjivo izlaganje naših mana.

Da li je važnije koga volimo ili kako volimo?

Svakako, koliko god potraga za romantičnom kompatibilnošću bila važna, način na koji generišemo ljubav prema svom partneru i sebi je  važnija.

Ono za šta se psiholozi zalažu je na koji način nekog volimo umesto koga i koliko volimo. Dok su karakterne i romantične kompatibilnosti važne, dugoročno gledano način na koji volimo je važniji, jer je onaj kog volimo podložan promenama.

U tom smislu, ljubav zasnovana na karakteru ili hemiji počiva na stalno promenjivom tlu percepcije, prenosi "PsychologyToday".

Hemija izbledi, strast se stiša, karakterne osobine mogu da se promene usled spleta životnih okolnosti, ali način na koji volimo uvek ostaje isti.

Ostavite komentar