Da li BITANGA I PRINCEZA mogu da budu SAVRŠEN PAR? Evo da li se suprotnosti privlače vu ljubavnim vezma

Partnerske veze: Da li se suprotnosti privlače?

Da li se ljudi, u praksi, sparuju sa onima koji su njihova sušta suprotnost ili sa onima koji su poput njih? I koja je vrsta veze trajnija i uspešnija ili rezultuje većom satisfakcijom? Sve je to provereno naučnim metodama, a deo tih rezultata iznosimo u ovom tekstu. Rezultati istraživanja govore u prilog principu sličnosti odnosno da ljudi traže slične sebi.

Koje su osobine poželjne kad je reč o sličnosti?

U knjizi Nauka ljubavi (The Science of Love), Glena Vilsona i Krisa Maklohlina, njihov kritički prikaz pokazuje da osobe afirmisane kao životni partneri imaju tendenciju da budu: sličnih godina, rase, vere, inteligencije, obrazovanja, telesnih mera (težina i visina), društvenog statusa, karaktera, seksualnog nagona, stavova, navika i sklonosti koje se tiču načina na koji će provesti slobodno vreme.

Što je još važnije, istraživanja nam govore da kod partnera koji su najsličniji postoji i najveća verovatnoća da će ostati zajedno na duge staze, kao i tendencija da budu zadovoljniji svojom vezom. Prateći u studiji iste parove kroz vreme, potvrđuje se da parovi koji su sličniji i srećniji, ostaju duže zajedno.

Očigledno, pored toga što lete svom jatu, ptice iz istog jata nastoje i da se gnezde zajedno. Nije sasvim jasno zbog čega je tako.

Neki se zalažu za to da u brak vanbračnu vezu stupamo sa osobama koje su nam slične zbog blizine i dostupnosti (kolege sa posla, komšije…). Polazeći od ovog argumenta, s njima se dobro slažemo zato što ih razumemo i saosećamo sa njima bolje nego ljudi drugačijeg porekla. Mnoštvo zajedničkog s partnerom dovodi do toga da zajedno učestvujemo u više aktivnosti, pa nam je i njegovo društvo, čini se, milije.

Drugi psiholozi smatraju da je stvar komplikovanija. Ako smo heteroseksualni, zaljubljujemo se (narcisoidno) u svoju sliku i priliku suprotnog pola, ili u sliku i priliku svog roditelja suprotnog pola, onakvog kakav je bio kada smo bili mali (hipoteza o Edipovom otisku).

Postoje u istraživanjima izvesni dokazi za te ideje, na primer tendencija ljudi da izaberu partnera čija boja očiju odgovara boji očiju roditelja suprotnog pola.

Bez obzira na tačan razlog za to, pozitivni efekti sličnosti partnera na perspektivu veze su neosporni.

„Mit” o nadopunjavanju

Ako su rezultati istraživanja jasni, zašto ideja o nadopunjavanju („suprotnosti se privlače”) uporno ostaje u umu i argumentima tolikih ljudi? Zašto vive la difference snažno odzvanja u našoj glavi?

Verovatan razlog je to što, posmatrana iz određenih uglova, ta teorija sadrži zrnce istine. Naime, u partnerstvu se katkad dešavaju razmene, od kojih je najupadljivija kombinovanje statusa muškarca sa ženskom mladošću i lepotom.

Prizor bogatog i slavnog muškarca, koliko god ružnjikavog i postarijeg, koji se ženi „mlađanom lepoticom”, lako je prepoznatljiv. Manje uobičajen, ali jednako prepoznatljiv jeste i obrnut slučaj – sredovečna dama iz visokog društva koja naokolo voda „dečka za zabavu”.

U svojim brojnim brakovima, Elizabet Tejlor i Džoan Kolins su eksperimentisale s mlađim zgodnim muškarcima čiji društveni status nije bio ni blizu njihovom. U ovakvim aranžmanima, uprkos tome što obe strane dobiju ono što žele, veza ima lošu prognozu i retko kada potraje

Uzmimo, na primer, visinu. Muškarci su, u proseku, od 12 do 15 cm viši od žena, pa ipak par sa ovakvom razlikom najbolje funkcioniše. Primećujete i da se visoke žene sparuju sa visokim muškarcima, a niske žene sa niskim muškarcima, tako da je princp SLIČNOSTI relativan, ali „glavno pravilo” zabavljanja je da on bude viši od nje. Odnos netipičnih parova, kao što su Tom Kruz (170 cm) i Nikol Kidman (180 cm), naginje nestabilnosti.

Isto važi i za karakterne crte po kojima se muškarci i žene tipično razlikuju. Istraživanja pokazuju da su muškarci, u proseku, hladnokrvniji i više takmičarski nastrojeni, dok su žene relativno emotivne i saosećajne. Neki ovu razliku opisuju kao „produktivnu” naspram „izražajne”. Muškarci su tipično aktivni i vole da završavaju stvari, dok su žene sklonije da budu komunikativne. Istraživanja su pokazala da su ovakve veze obično srećnije i stabilnije.

Iako postoje određeni momenti kada nadopunjavanje funkcioniše, njihov značaj ipak bledi pred SLIČNOŠĆU koja donosi neizostavan uspeh i sreću u nekoj vezi.

U kojim oblastima života je sličnost najupadljivija?
Možda su najočigledniji stavovi o seksualnim slobodama, neverstvu…

Za neke ljude, seks je dragocen i intiman dar koji mora da ostane u potpunosti ekskluzivan unutar veze. Za druge, on je „zabava”, neka vrsta rekreacije u kojoj je moguće uživati u raznim oblicima i sa raznim osobama. Oni smatraju da to ne mora obavezno da utiče na ljubav prema partneru. Jasno, dve osobe čiji se stavovi ne podudaraju, neizbežno će doći u sukob.

Isto važi za stavove o pitanjima iz drugih osetljivih oblasti kao što su religija i politika.

Inteligencija i kulturne sklonosti su ostale oblasti koje su važne za dugoročnu kompatibilnost. Ukoliko ljudi ne mogu da se povežu na intelektualnom planu, njihovi razgovori će biti prazni i nezadovoljavajući. Možda je to doprinelo raspadu braka princa Čarlsa i princeze Dajane. Njegova interesovanja obuhvataju nauku, poljoprivredu, ekologiju, slikarstvo i muziku, dok je ona više bila preokupirana saosećanjem prema drugima, modom, zabavama i intrigama. Čarls i Dijana su možda imali i drugih problema, ali im ove razlike svakako nisu bile od pomoći.

Koeficijent inteligencije se povezuje sa nivoom obrazovanja, pripadnošću određenim društvenim klasama i umetničkim sklonostima, ali nije sinonim ni za jedan od navedenih pojmova.

Neizostavna su i pitanja o načinu života. Jasno je da se osoba koja ne podnosi dim neće slagati s nekim ko pali jednu cigaretu za drugom, niti će se alkoholičar slagati sa trezvenjakom. Osoba koja je alergična na kućne ljubimce imaće teškoće u zajedničkom stanovanju sa ljubiteljem životinja. Žena koja voli egzotičnu hranu i izlaske u restorane nije odgovarajući partner muškarcu koji voli domaću hranu itd.

Klinička iskustva na ovu temu navode da postoji verovatnoća da će ovakve razlike praviti velike probleme u dugotrajnoj vezi.

Pitanja za razmišljanje

Neko će reći da možda jeste tako, ali zar ne uživamo otkrivajući kako naš partner sagledava stvari drugačije od nas, kao i otkrivajući njegovu sposobnost da nas uključi u svoja interesovanja i aktivnosti u kojima se nismo ranije okušali?

Zar ne možemo da poštujemo svoje razlike kao nešto što život čini lepšim?

Umesto da uništavaju našu vezu, razlike mogu da budu protivotrov za dosadu.

Neke razlike su pozitivne i čine zajednički život živopisnijim, ali nam je potrebna i određena količina podudarnih interesovanja, što često prestavlja problem.

BONUS VIDEO: