ISTRAŽIVANJE koje je TRAJALO čak 85 godina, ali je otkrilo - ŠTA JE KLJUČNO ZA SREĆU

Harvardska studija o razvoju odraslih, započeta 30ih godina prošlog veka, koja je veliku grupu ljudi pratila 85 godina, jedna je od najdugotrajnijih studija o životu ljudi ikad sprovedenih.

Ona je otkrila brojne važne veze između različitih aspekata života ljudi i njihove opšte dobrobiti.

Najvažnije su dobre, tople veze

Jedan od ključnih zaključaka studije je da bliski odnosi, naročito oni s romantičnim partnerom, imaju snažan uticaj na sreću i zdravlje. Ali, pokazalo se da nije nužno da su ti odnosi ljubavni. Ljudi mogu da budu usamljeni u braku, a takođe mogu biti ispunjeni kao samci. Dobre odnose možemo imati i sa članovima porodice i prijateljima, prenosi Index.hr.

Studija je takođe pokazala da ljudi koji zadrže osećaj svrhe i jaku društvenu povezanost takođe imaju veću verovatnoću da će biti srećni i zdravi u starosti.

Savremeno društvo šalje nam drugačije poruke

Vođa istraživanja, dr. Robert Valdinger, profesor psihijatrije na Harvard Medical School u Bostonu, ističe da većina ljudi nije svesna ovog pravog sastojka srećnog života jer nam savremena kultura prodaje poruke koje nisu tačne, kao šro je na primer – "kupite ovo i bićete srećniji".

Studija je uključila tri generacije ljudi i više od 1.300 potomaka 724 originalna učesnika. Oni su praćeni od tinejdžerskih godina do starosti, a istraživači su prikupili sve ključne podatke o njima – od njihovih navika vežbanja i pijenja, do zadovoljstva u braku i najvećih briga.

Naučnici su tokom istraživanja od učesnika redovno prikupljali i zdravstvene podatke radi praćenja fizičkog i mentalnog zdravlja. Takođe su se nalazili sa njima kako bi posmatrali njihovo ponašanje i životne uslove.

Učesnici su svoje živote ocenjivali kroz odgovore na pitanja kao što su: da li ste li srečni, ima li vam život smisla i imate li razloga ustati ujutro. Konačno, učesnici su takođe bili podvrgnuti skeniranjima mozga, testiranjima krvi i proverama hormona stresa.

Dobri odnosi pomažu u borbi sa stresom

Valdinger je za TODAY rekao da smatra da su dobri odnosi važni za sreću jer pomažu u upravljanju stresom.

- Prateći hiljade života tokom decenija, videli smo da u svakom životu ima poteškoća. Dakle pitanje nije: Imate li izazova? Pitanje je: Kako se možete suočiti s tim izazovima? Imate li resurse potrebne za suočavanje s tim izazovima? Smatramo da su dobri odnosi jedan od najjačih resursa za suočavanje s izazovima – rekao je doktor Valdinger.

Foto: Pixabay.com

Ključne lekcije istraživanja

Rezultate ovog velikog istraživanja Valdinger je predstavio u knjizi "The Good Life: Lessons from the World’s Longest Scientific Study of Happiness" (Dobar život: Lekcije iz najduže naučne studije o sreći na svetu).

Autor tumači da je važno imati dobre veze sa prijateljima i voljenim osobama s kojima možemo da razgovaramo i na koje možemo da se oslonimo.

- Ono što vam stvarno treba jeste neko u vašem životu koga možete da nazovete. Ustvari, pitali smo učesnike naše studije: Koga biste mogli da nazovete usred noći ako ste bolesni ili uplašeni? Neki od njih mogli su da nabroje nekoliko ljudi, a neki nisu mogli nikoga – ni žive duše na svetu – kazao je Valdinger i dodao:

- Mislimo da svako treba da ima bar jednu osobu u svom životu za koju smatra da je sigurnosna mreža za njega, koja bi mu čuvala leđa da je stvarno u nevolji. Ljudi koji nemaju tu podršku uglavnom pate od hroničnog stresa.

Čak i površne veze su korisne

Studija je pokazala da čak i površne veze i kontakti, kao što je razgovor sa strancem u avionu ili sa  konobarom u restoranu, doprinose tome da se bolje osećamo.

- Postoji nešto u pozitivnom odgovoru nekog drugog zbog čega se osećamo dobro.Nažalost, često mislimo da to nije važno i ignorišemo ono malo pozitivne energije koju dobijamo – kaže Valdinger.

Dobar život nije nužno i lagodan život

Jedna od lekcija iz studije koju je u knjizi predstavio Valdinger je da život ne mora biti lagodan da bi bio sre-an. Najsrećniji ljudi su oni koji su u životu doživeli izazove s kojima su uspeli da se suoče.

- Ako život donosi izazove koji su zanimljivi, koji nam omogućavaju da se osećamo kao da smo nešto postigli, to pruža veliko zadovoljstvo. Sreću nam ne mogu kupiti bogatstvo i privilegije – kazao je autor knjige.

Foto: Pixabay.com

Dve ključne vrste sreće

Valdinger tumači da postoje dve vrste sreće – hedonistička i eudemonistička.

Hedonizam, koji uključuje kognitivne i afektivne aspekte, podrazumeva da se najviši nivo sreće može dostići maksimiziranjem prijatnih iskustava i minimiziranjem patnje.

Eudemonizam polazi od ideje o dobrom životu koji se ne sastoji samo od zadovoljstava i užitaka već uključuje razvoj sebe, autonomiju i ostvarivanje potencijala.

Valdinger kaže da eudemonistički pristup možemo da shvatimo ako pokušamo da zamislimo da naše dete od nas traži da mu čitamo knjigu koju smo mu pročitali već sedam puta, i to uprkos umoru.

- Iscrpljeni ste, imali ste dugačak dan i tonete u san. Da li će vas zabavljati ako je čitate osmi put? Ne, dakle to nije hedonističko uživanje. Da li je to najsmislenija stvar koju možete da zamislite da radite u tom trenutku? Da - kaže Valdinger.

Mada se ovi pristupi često međusobno suprotstavljaju na teoretskoj osnovi, istraživanja pokazuju da postoji mogućnost suživota oba kao dvodimenzionalnog pogleda na lični doživljaj sreće.

Ne moramo da budemo stalno srećni

Doktor Valdinger ističe da ne treba očekivati stalnu sreću. Niko nije stalno srećan.

- Ako niste srećni svo vreme, to ne znači da nešto pogrešno radite… To je samo istina o životu. Možemo da poboljšamo živote i sigurno možemo da poboljšamo svoju sreću. Ali ne treba da očekujemo da ćemo uvek biti srećni.

On ističe i to da se svi suočavaju sa stresom i izazovima, uprkos tome što nam se često čini da su drugi stalno srećni. To je naročito aktualno danas, kada smo izloženi društvenim mrežama na kojima se većina ljudi predstavlja u najboljem svetlu.

Važno je negovati dobre odnose na poslu

Mnogim ljudima posao oduzima najveći deo dana. Harvardska studija pokazala je da je zato vrlo važno imati tople, prijateljske odnose sa ljudima sa kojima radimo.

Važno je zdravo kanalisti stres

Još jedno važno otkriće studije je da ljudi koji su u stanju da kanališu svoj stres i negativne emocije na zdrav način, na primer uz pomoć vežbanja ili drugih aktivnosti, imaju veće šanse da budu srećni i zdravi u starosti.

Nikada nije prekasno za sreću

Budući da su autori pratili učesnike i njihove potomke 85 godina, imali su prilike da vide da nikada nije prekasno za uspostavljanje dobrih odnosa i ostvarenje blagostanja.

- Videli smo da nikada nije prekasno. Ima ljudi koji su mislili da nisu dobri u vezama, koji su se uvek osećali usamljeno. Ali onda bi, kada bi to najmanje očekivali, pronašli novu grupu prijatelja koje pre nisu imali ili bi pronašli ljubav. Ponekad bi ljudi prvi put u svojim 60-im, 70-im, 80-im... otkrili te stvari. Pa je poruka koja proizlazi iz našeg istraživanja: Ako mislite da je prekasno da imate bolje odnose, razmislite još jednom – poručio je Valdinger.

 

 

Ostavite komentar