DA, DA i 100 puta da ZA ODRASTANJE UZ kućne ljubimce

Neka istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju uz kućne ljubimce imaju priliku da mnogo više razviju svoju emocionalnu inteligenciju.

Emocionalna inteligencija (EQ) podrazumeva skup sposobnosti koje nam pomažu da identifikujemo svoje i tuđe emocije, i da te informacije koristimo u odnosima prema drugim ljudima. Ova vrsta inteligencije razvija empatiju, koja nam pomaže da bolje razumijemo osećanja drugih ljudi i samim tim predvidimo njihovo ponašanje.

Život sa kućnim ljubimcima deci pomaže da identifikuju, procene i regulišu emocije, što dalje pomaže u formiranju odnosa sa ljudima oko sebe i brigu o drugima. Što je emocionalna inteligencija razvijenija, lakše se formiraju čvrste veze sa drugim ljudima i bolje se tumači svet oko nas, što olakšava postizanje raznih ciljeva u životu.

Emocionalna inteligencija se razvija sa detetom kako ono raste, a kućni ljubimci, pospešuju taj razvoj na više različitih načina.

Uče decu da razmišljaju o drugima

Deca su po svojoj prirodi fokusirana na sebe i svoje potrebe, pa im briga o kućnom ljubimcu pomaže da uvide i tuđe potrebe.

Briga o drugom živom biću je velika odgovornost i deca kroz nju uče o potrebama svojih ljubimaca. Bilo da je u pitanju pas, mačka, papagaj ili hrčak, potrebno je hraniti i čistiti životinje. Čak i najmanji zadaci kao što je briga da pas ima u činiji uvek svežu vodu, razvija empatiju kod dece.

Briga o drugom živom biću ih uči da i životinje i drugi ljudi imaju svoje potrebe i uči ih da prepoznaju te potrebe kod drugih.

Uče decu komunikaciji

Komunikacija sa ljubimicima je neverbalnog tipa, ali često zaboravljamo da je komunikacija među ljudima takođe većim delom neverbalna. U međuljudskim odnosima, mi se dobrim delom oslanjamo na neverbalne znake, facijalne ekspresije, jezik tela i gestikulacije, kojim dopunjavamo ono što je verbalno izrečeno.

Kroz brigu o ljubimcima deca prepoznaju važnost ovog vida komunikacije i uče da identifikuju emocije i potrebe kroz govor tela, kao što je mahanje repom kod pasa ili spuštene uši kod mačaka.

Neverbalna komunikacija je nešto što se uči, a ne nešto sa čim se rađamo.

Uče decu odgovornosti

Koji god ljubimac da je u pitanju, on zahtijeva odgovornost. Deca od najranijeg uzrasta uče kroz brigu o ljubimcima da budu odgovorni.

Od jednostavnijih zadataka, kao što je sipanje hrane i vode u činije, do komplikovanijih kao što je održavanje higijene ljubimca, svaki zadatak zahteva, da se dete seti svaki dan da ga obavi, čak iako mu ponekad nije do toga. Kroz ovo, dete od malih nogu, od jednostavnijih do kompikovanijih zadataka, uči da brine o svom ljubimcu.

Osećaj odgovornosti im pomaže i u društvenom životu, u odnosima prema drugim ljudima i odnosu prema školi i drugim obavezama.

Uče decu kontroli sopstvenih emocija

Kada se ljubimac uznemiri ili uplaši ubog jake buke, dete mora da nauči da kontroliše svoje ponašanje kako bi mu pomoglo da nežnije mazi ljubimca ili da mu priča nežnijim tonom kako bi ga utešilo, što detetu pomaže da shvati da njegovo ili njeno ponašanje i postupci utiču na druge.

Foto: Pixabay.com

Kućni ljubimci smanjuju stres kod dece

Nekada je djeci dovoljno da ih njihovi ljubimci samo saslušaju. Ljubimci ih neće osuđivati kada sa njima podele svoje tajne.

Za decu koja razvijaju svoju emocionalnu inteligenciju, prisustvo ljubimca je i zato izvor zdrave i stabilne veze. Kako dijete raste i susreće se sa sve više faktora stresa u svom okruženju, ljubimac kao stabilni faktor u dečjem životu pomaže da ono nađe orijentir za svoje emocije. Životinje tako pružaju posebnu emotivnu podršku i pomažu u smanjenju stresa.

Pomažu da deca razviju samopouzdanje

Briga o drugom živom biću predstavlja važnu obavezu, koja deci pruža osećaj ispunjenosti i podiže nivo samopouzdanja.

Kroz brigu o ljubimcu, deca razvijaju svoje sposobnosti, koje im pomažu da više brinu i sami o sebi, što sve doprinosi razvoju samostalnosti kod dece.

Imaju ulogu u dečijem razumijevanju ciklusa života

Priča o rađanju i umiranju živih bića sa decom može biti teška za roditelje. Učenje o ovome kroz život ljubimaca može da bude lakše za obe strane.

Iako je saznanje o smrti ljubimca teško i bolno, ono je važno životno iskustvo, jer nas o uči o činjenicama života. Takođe, priča o rađanju i nastanku života može biti mnogo jednostavnija kroz primer ljubimca. Život ljubimca, njegovo rađanje, razmnožavanje i umiranje, pruža roditeljima dobru priliku da razgovaraju sa decom o ovim osetljivim temema i da im pokažu kako da se nose i sa srećnim i sa tužnim emocijama.

Činjenica je da se emocionalna inteligencija razvija tokom celog života, ali sazrevanje je najbrže u dobu adolescencije. Nije iznenađujuće da emotivne veštine i mehanizmi koje naučimo u mladosti ostaju kao fundamentalni mehanizmi ključni do kraja života.

Bilo da dete zaista brine samo o ljubimcu ili ne, ono svakako uči od njega, pa ljubimac predstavlja efikasan katalizator razvoja emocionalne inteligencije.

 

 

Ostavite komentar