Danas je DAN LEVORUKIH: Na planeti ih ima oko 15 posto - evo zašto su POSEBNI

Na planeti postoji oko 15 posto levorukih, ali levorukost nije oduvek bila prihvaćena u društvu

Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Albert Ajnštajn, Nikola Tesla, Anđelina Džoli pa čak i Stiv Džobs dele jednu zajedničku osobinu - levorukost!

Procenjuje se da na planeti ima 15 odsto levorukih  a danas je njihov dan - Međunarodni dan levorukih.

Iako se levorukost smatra normalnom danas, nije oduvek tako bilo.  Tako se do pre nekoliko decenija u Srbiji smatralo da deca treba da pišu desnom rukom, pa su levoruku decu u školama učili da to i rade. Ponekad i metodama poput vezivanja desne ruke za stolicu... 

Srećom, shvatilo se da levorukost ne samo da nije mana već da među levorukima ima mnogo genijalnih ljudi. Levorukima ne samo da je priznata njihova posebnost, već se naučnici sada bave time da saznaju zbog čega se ovi ljudi razlikuju od većine drugih.

Tako se ova ljudska osobina ponekad upoređuje sa osobinama životinja. Pa se tako došlo do zaključka da čak 40 odsto papagaja stoji na levoj nozi kada drugom prinosi hranu u kljun. Neke slične rezultate dobili smo praćenjem ponašanja miševa i kokošaka. 

Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle i imaju potrebu za smenjivanjem aktivnosti, jer teško izdržavaju prisilu.

Levoruki ljudi u stanju su da razmišljaju brže kada, na primer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza između leve i desne moždane hemisfere brže je kod levorukih, utvrdili su australijski naučnici.

Nasuprot tome, testovi sprovedeni na 80 dešnjaka pokazali su da postoji snažna korelacija između brzine prenosa informacija sa leve na desnu moždanu hemisferu i obrnuto i brzine prepoznavanja odgovarajućih slova.

Međutim, kada je u test uključeno 20 levorukih dobrovoljaca ustanovljeno je da su oni bili brži u procesuiranju informacija u obema moždanim hemisferama.

Osobe koje su u svemu koristile isključivo levu ruku bile su za 43 milisekunde brže u prepoznavanju slova u levom i desnom vidnom polju od dešnjaka.

Naučnici su konstatovali da ljudi koriste obe moždane hemisfere za vrlo brze ili vrlo teške zadatke koji zahtevaju interpretaciju brojnih istovremenih informacija, poput naprimer kompjuterskih igara, vožnje automobila kada je saobraćaj izuzetno gust ili tokom igranja nekog sporta.

Foto: Freepik.com

Nauka istražuje uzrok levorukosti

Ipak, naučnici nisu baš sigurni šta je uzrok levorukosti jer se dešava da u porodicama gde u oba roditelja desnoruka, dete bude levoruko. Naravno, to nije pravilo pa je, ipak, činjenica da u porodicama sa jednim levorukim roditeljom više od 10 puta se češće rađaju levoruka deca.

Poslednje zanimljive zaključke izneli su britanski naučnici koji su desetine gena pronašli samo kod levorukih!

Naime, naučnici sa Oksforda su 2019. otkrili nekoliko gena koje desnoruki nisu imali da bi pre tri godine australijski naučnici sa Instituta za medicinska istraživanja QIMR Berghofer u Brizbejnu pronašli su čak 41 jedinstveni gen "levih" genetskih razlika.

Britanci su analizirali genome oko pola miliona ljudi, Australijanci - 1.766.671 osoba.  Zanimljivo je, takođe, da je pronađeno još sedam karakterističnih gena kod ambidekstera, odnosno ljudi koji podjednako dobro koriste obe ruke.

Inače, postoje razne teorije o levorukima od toga da su stidljiviji od desnorukih i da više oklevaju, ali i da piju više i češće jer desna strana mozga, koju koriste više od leve, ima manju toleranciju na alkohol. Zato se, uglavnom, brže i napiju.

Imaju veće šanse da razviju alergije, skloniji su migrenama od desnorukih, a imaju i veće šanse da pate od nesanice. Prema podacima MENSA, više levorukih ljudi je klasifikovano kao genije od desnorukih.

Inače, levorukost se u nekim civilizacijama smatrala kao znak đavola, neuroze, kriminala pa čak i homoseksualnosti.

 

Ostavite komentar