Kako je NASTALA izreka OBRAO SI BOSTAN i šta ima loše u branju LUBENICA I DINJA?

Verovatno ste, kada ste bili mali, posle nekog nestašluka koji ste napravili čuli kako vas stariji grde: "E, sad si obrao bostan"? Što je u prevodu (pojašnjenje za pripadnke mlađe generacije) značilo - NADRLJAO SI.

Da li ste se ikada pitali zašto se baš ovako kaže, naročito što svi znamo koliko su lubnice i dinje ukusneslatke i ukusne? Objašnjenje se krije u tome što je originalna izreka - skraćena.

U drugom izdanju "Srpskog rječnika“ Vuka Stefanovića Karadžića (1852), uz reč bostan stoji ova izreka: "Kako radi, obraće zelen bostan, tj, propašće.“ 

Ta ista izreka, samo u nešto drugačijem obliku, i uz drugu odrednicu (propasti) zabeležena je još u prvom izdanju rečnika (1818), ovaj put s obrazloženjem na nemačkom i latinskom: "Obraćeš zelen bostan (du wirst nicht gut fahren, male succedet tibi)“, što opet u suštini znači: "Nećeš se dobro provesti“ ili "Nne piše ti se dobro“.

Idiom obrati zelen bostan kod nas se često upotrebljava i bez odredbe zelen, pa se govori samo: obrati bostan, u istom značenju: "zlo proći", "propasti“,"nadrljati"...

Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj govornoj praksi i u književnosti. U Rečniku SANU navodi se ova potvrda iz dela Milovana Glišića: "Pa još ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao bostan.“

I Dobrica Ćosić je u svojim delima koristio isti idiom, "obrao je zelen bostan“ u značenju da neko nije uradio posao kako treba, slično baštovanu koji rano obere bostan. Kako se navodi, otuda i za čoveka koji propada kažemo "obrao je bostan'“.

Iz ovoga moglo se lako razviti značenje: "loše se provesti“, "loše proći“, "propasti“, "stradati“.

Ostavite komentar