Šta sve može MUZIKA? Mnogo, MNOGO VIŠE nego što se obično misli

Svega nekoliko aktivnosti "angažuje" ceo mozak, a muzika, verovali ili ne, jedna od njih.

Pomoću funkcionalne magnetne rezonance, (fMRI), tim istraživača je pratio skup ljudi koji su slušali muziku. Otkriveno je da slušanje muziku aktivira slušne zone mozga, ali i velike mreže neurona u njemu.

U stvari, veruje se da muzika može da aktivira emotivne, motorne i kreativne zone mozga.

Redovno sviranje muzike će fizički izmeniti strukturu vašeg mozga

Plasticitet mozga je osobina koja predstavlja njegovu osobinu da se tokom života menja. Promene u vezi sa učenjem se javljaju uglavnom na nivou veza neurona. Dok su naučnici proučavali muzičare, otkriveno je da je zapremnina korteksa kod profesionalnih muzičara najveća, osrednja kod amatera muzičara, a najmanja kod onih koji se ne bave muzikom.

Mozak reaguje na muziku na isti način kao što reaguje na nešto što jedemo

Dopamin je jedinjenje koje oslobađa mozak. Ova supstanca se vezuje za osećanje euforije koje se javlja kod zavisnika, tokom seksa pa čak i jela. Dopamin je ono što omogućuje osobi da oseti zadovoljstvo u tim stvarima. Istraživanje u kome je korišćena samo instrumentalna muzika dokazuje da iščekivanje muzičkog poleta pokreće istu vrstu reakciju u mozgu kao i iščekivanje ukusa hrane.

Slušanje muzike dok vežbate značajno poboljšava vaše sposobnosti

Muzika umanjuje "opažanje" napora, ona skreće pažnju uma sa osećanja umora i povećava njegovo pozitivno stanje poput poleta. Slušajući muziku tokom slabijeg ili umereno napornog treninga, uvidećete da vam je vežbanje daleko prijatnije... i lakše.

Foto: Pixabay.com

Emotivna povezanost bi mogla da bude razlog za izbor omiljene pesme

Omiljene pesme su često zavisne od konteksta. Čak i pored toga što mnogi ljudi često menjaju svoju omiljenu pesmu u zavisnosti od momentalno najpopularnijih numera, dokazano je da dugoročan izbor proističe uglavnom iz emotivne povezanosti sa sećanjem koje se vezuje za pesmu.

Vaši otkucaji srca se menjaju kako bi imitirali ritam muzike koju slušate

Utvrđeno je da muzika modulira i srčane otkucaje, krvni pritisak i disanje. Kardiovaskularni sistem podražava utišavajuće dekrešende i poletne krešende (kaže istraživanje nad 24 volontera). Utvrđeno je da distinktivne promene u šablonima zvuka uzrokuju čak i pomenute promene kod fetusa u razvoju.

Slušanje radosne umesto tužne muzike može da utiče na to kako gledate svet oko sebe

Mozak uvek poredi informacije koje dobija putem očiju sa onim što očekuje od sveta, na osnovu onoga što znamo. Konačni rezultat u našem umu je da opažamo ono što je naša realnost. Zato, radosne pesme podižu naš duh i čine da svet oko nas vidimo drugačije nego neka osoba koja je tužna.

"Ušni crv"

"Ušni crv“ je ona dosadna pesma koju nikako ne možete da izbacite iz glave. Taj "svrab uma“ je potreba mozga da popuni praznine u ritmu pesme. Auditivni deo moždane kore je deo mozga koji će automatski ispuniti ritam neke pesme. Drugim rečima, Vaš mozak je nastavio da "pevuši“ još dugo pošto se pesma završila.

Muzika se često prepisuje pacijentima sa Parkinsonovom bolešću kao i onima koji su doživeli šlog

Muzikoterapija je sa nama decenijama. Muzika pokreće mreže neurona u određeni organizovan pokret. Deo mozga koji procesuira pokret se takođe preklapa i sa mrežom neurona za govor. Ta dva ključna elementa pomažu pacijentima da prebrode prepreke koje ih najviše pogađaju, kao što su poteškoće u bazičnim motornim radnjama i govoru.

Učenje nekog muzičkog instrumenta može da poboljša fine motorne radnje i rezonovanje

U istraživanju nad decom otkriveno je da ona koja su imala tri ili više godina muzičkog obrazovanja pokazuju bolje fine motoričke veštine i sposobnost auditivne diskriminacije u poređenju sa decom koja ga uopšte nemaju. Ona su se bolje pokazala čak i na testovima obima rečnika i sposobnosti mišljenja, iako su isti potpuno drugačije oblasti od muzičkog obrazovanja.

 

 

Ostavite komentar