Znate li šta je KINTSUGI? I zašto Japanci SLOMLJENE predmete LEPE ZLATOM?
Ne treba da bacamo polomljene predmete, jer to ne znači da je on uništen već da može postati veoma vredan uz dosta truda
Autor: K1info/nationalgeographic.rs
05/12/2022 > 23:24
podeli vest:
Foto: Youtube PrintScreen
Ukoliko neki keramički predmet ili posuda padne i razbije se na hiljadu komada, većina bi ih uz osećaj žaljenja ili besa bacila u đubre.
Ipak, u Japanu postoji praksa koja datira od 15. veka i koja se smatra umetničkim pravcem koji podrazumeva isticanje pukotina i lomova na keramici. Zove se kintsugi ili kincukuroi i u prevodu znači "spajanje zlatom".
Ova tradicionalna japanska umetnost koristi poseban prah plemenitih metala zlata, srebra ili platine kako bi se pukotine popunile, a slomljeni delovi grnačrskog predmeta ponovo sastavili. Jednom kada se spoje, pukotine blistaju novim sjajem koji daje unikatnost.
Međutim, filozofija koja stoji iza ove tehnike je mnogo dublja i inspirativnija nego što se to na prvi pogled čini. Jer ona slavi i veliča jedinstvenu istoriju koja se krije iza svakog pojedinačnog predmeta, naglašavajući njegove nesavršenosti umesto da ih sakrije.
Lepak koji se tradicionalno koristi za spajanje se naziva uruši lak i on se dobija iz biljke Rhus verniciflua. Kinezi i Japanci ga koriste hiljadama godina unazad, prevashodno za pravljenje oružja.
Ali kada je tokom 15. veka Ašikaga Jošimasa polomio svoju omiljenu šolju čaja, bio je toliko očajan da ju je poslao u Kinu da je poprave. Nezadovoljan rezultatom, vlasnik je potražio pomoć lokalnih zanatlija.
Kada su videli koliko je Ašikaga uporan u svojoj želji da "popravi" svoju šolju, majstori su rešili da je preobraze i pretvore u dragulj ispunjen lakiranom smolom i zlatom u prahu.
Istraživači tvrde da se možda i nije sve odigralo tako kako nam narodno predanje danas govori, ali da to jeste veoma plodonosan period u Japanu kada je umetnost u pitanju. Stoga, je najverovatnije da je priča malo preuveličana, ali ona i dalje ima dosta elemenata koji su istiniti.
Kintsugi tehnika sugeriše mnogo stvari - ne treba da bacamo polomljene predmete, jer to ne znači da je on uništen već da može postati veoma vredan uz dosta truda.
Suština je da svako od nas treba da uči iz negativnih iskustava i uzme ono najbolje iz njih što nas na kraju čini jedinstvenim i vrednim.
Ostavite komentar