Da KOPREDSEDNIK SONIJA nije voleo operu - VOKMEN nikada ne bi bio NAPRAVLJEN

Vokmen nije nastao iz želje za zaradom i nekakvom idejom da se pokrene muzička revolucija (što se ubrzo zaista i dogodilo), već pre, moglo bi se reći – iz dosade.

Naime, kako bi skratio vreme tokom dosadnih poslovnih putovanja i avionskih letova preko Pacifika, kopredsednik kompanije Soni Akio Morita zatražio je 1978. godine od inženjera Nobutošija Kihara sa odeljenja audio-tehnike da osmisli i napravi uređaj zahvaljujući kom bi mogao da sluša opere na bilo kom mestu.

Portabl kasetofoni u to vreme već su postojali, ali nisu bili ni mali ni praktični, a nisu imali ni slušalice, već bi operu zajedno sa Moritom morali da slušaju baš svi putnici na letu Tokio–Njujork.

Inženjeri u Soniju su posao obavili prilično brzo i ispostavilo se – veoma uspešno. Već sledeće godine vokmen se našao u prodaji, prvo u Japanu, a onda i u Americi i Evropi, i momentalno je proglašen za neophodnu spravu svake mlade osobe u trendu i tehnološko čudo.

U Soniju se narednih godina i decenija pojavilo mnogo uređaja koji su "varijacija na temu“ – presmen, diskmen, tokmen, vočmen… ali samo je vokmen zaista ušao u legendu.

Od 1979. do danas prodato je više od 380 miliona vokmena. Iz masovne proizvodnje Soni je počeo da izlazi 2010. godine, najpre sa japanskog tržišta, jer su sve manje upotrebljavane kasete.

Foto: Pixabay.com

Iz današnje perspektive vokmeni su bili užasno nepraktični – trošili su mnogo baterija, zvuk je često bio loš, ponekad su žvakali kasete… Bilo kako bilo, vokmen se svakako smatrao i pomalo luksuznom robom.

U to vreme ovaj uređaj doveo je do ogromne revolucije u svakodnevnom životu malih ljudi jer muzika više nije bila samo za klubove i dnevne sobe, već i "za poneti“.

Postala je i nešto intimno jer su uz svaki vokmen stizale slušalice koje su zahvaljujući vokmenu doživele ogromnu popularnost i dostigle neviđenu proizvodnju.

Ostavite komentar