Ovo su SAVETI za RODITELJE čija DECA NE VOLE ŠKOLU: Postoji jedna ispravna reakcija kada dete neće da uči

Evo kako da privolite dete da zavoli školu

Anksioznost zbog škole kod dece je vrlo česta pojava, koja kao i stidljivost ima za posledicu gubitak samopouzdanja. Ali, kada je dete prezaštićeno, odnosno kada roditelji stvari rade umesto njega na način da ono nema iskustvo neuspeha, i to rađa strah i nesigurnost – o izazovima školskih obaveza govori porodični terapeut Jasenka Jugović.

Počinje nova školska godina i vreme je da posle letnjeg odmora i uživanja mlađe generacije ponovo sednu u školske klupe. Deca koja vole da uče jedva čekaju da uđu u učionice. Međutim, šta ako je dete nezainteresovano za školu, plaši se neuspeha, ne drži ga mesto, porodici laže o ocenama ili ne iskaže znanje koje poseduje? Kako mu pomoći?

Škola kao moranje, dete se ponaša nezainteresovano - prvi i najvažniji savet roditeljima

Porodični terapeut Jasenka Jugović objašnjava u razgovoru za eKlinika portal kako obično izgleda kada je dete jednostavno nezainteresovano za školu:

- Ujutru ga je vrlo teško naterati da ustane, pa zbog toga stalno kasni. Ni jedan predmet ga ne zanima, kritikuje nastavnike. Dakle, učenik je odsutan i lenj, u školi ništa ne zapisuje a kod kuće odbija da uči. Ako se to dešava, reagujte na vreme. Porazgovarajte sa učiteljem ili nastavnikom čim primetite da je dete nezainteresovano za školu. Ali, nemojte da se zadovoljite komentarima poput „ne radi dovoljno“, „trebalo bi malo više da se potrudi“ i slično, već zahtevajte da vam se kaže šta se tačno očekuje od vašeg deteta, šta je propustilo od gradiva, na kom predmetu treba više da radi. Zajedno definišite konkretne ciljeve i onda o tome porazgovarajte sa detetom, da bi znalo da ima vašu podršku.

„Čemu učenje?“

Kako učiti: Ukažite na prednosti koje dete poseduje

Prema rečima naše sagovornice, izuzetno je važno pomoći detetu da odgovori na pitanje: „Čemu učenje?“

- Svako dete ima neki unutrašnji „motor“ koji ga pokreće (želi da bude lekar, da se bavi poslom koji podrazumeva česta putovanja…) ili neki spoljašnji motiv (na primer, ako bude imalo dobre ocene ići će na skijanje za raspust). Treba samo da mu pomognete da otkrije svoje motive. Pomozite mu da odgovori na pitanje kako se uči. Ukažite na njegove adute (brzo pamti, inventivno je, ume da rasuđuje, voli da čita)…. Ustanovite da li bolje pamti ono što vidi ili ono što čuje – savetuje porodični terapeut i dodaje:

Šta ako se u školi desilo nešto što je dete obeshrabrilo

Evo zašto je važno planirati izvršavanje obaveza i zadataka.

- Potrudite se da otkrijete da li se u školi desilo nešto što je dete obeshrabrilo. Da li ga je neki nastavnik kaznio slabom ocenom bez razloga? Da li je propustilo previše gradiva iz nekog predmeta, pa sad ne može da uhvati korak sa ostalima? Ako je tako, pomozite detetu da nadoknadi propušteno. Najvažnije je da stalno razgovarate. Kada se vrati iz škole pitajte ga šta je radilo, kako mu je bilo… Ako kaže da mu je neki predmet dosadan, objasnite da je svaki predmet bitan za njegovu dalju budućnost. Da mu sada deluje da taj predmet nema smisla, ali da će mu možda upravo to za neku godinu biti od suštinske važnosti i značaja. Naučite ga da planira. Napravite zajedno plan rada, ali nemojte raditi domaće zadatke umesto njega. Uverite ga da pridajete veliki značaj učenju, objasnite mu šta je ono vama omogućilo da postignete i koliko je važno da se sa učenjem i usavršavanjem nastavi i kada se izađe iz školske klupe - kaže ona.

Kako pomoći detetu koje se plaši neuspeha

Anksioznost zbog škole je česta pojava i to ne treba da vas brine. Kada učitelj ili nastavnik prozove dete ili kada ono samo vidi svesku za pismene zadatke, može da se blokira, da ga uhvati panika, pa neće uspeti da pokaže koliko zaista zna. Neka deca noć uoči kontrolnog zadatka ne mogu da spavaju, a ujutru im može biti muka i neće moći ni da doručkuju.

- Anksioznost kod dece je vrlo česta pojava, koja kao i stidljivost ima za posledicu gubitak samopouzdanja. Anksiozno dete veruje da ne može da se uhvati u koštac sa zadacima koji se postavljaju pred njega. Anksioznost može da bude i posledica stresa, koji predstavlja reakciju organizma na prekomerne obaveze koje nameće okolina. Kada je dete prezaštićeno, odnosno kada roditelji stvari rade umesto deteta na način da ono nema iskustvo neuspeha, takođe se rađa strah i nesigurnost - upozorava Jugović.

Porodični terapeut takođe napominje da detetu treba pomoći da se oslobodi negativnih misli poput „Ako ne odgovorim tačno, svi će misliti da sam glup i nesposoban“. Podsetite dete da je, recimo, dok je učilo da vozi bicikl ili da skija često padalo ali da ipak nije odustalo i upitajte šta je sada drugačije, predlaže terapeut.

Značaj pozitivnog razmišljanja i efikasni načini preslišavanja

Takođe, dodaje Jasenka Jugović, dete treba naučiti da pozitivno misli. Ukoliko se više puta preslišalo lekciju zabrinutost je potpuno neosnovana i treba ga podsetiti da je već dobijalo dobre ocene:

- Ako je potrebno, pomozite mu da savlada gradivo ili ga vi preslišajte. To će ublažiti njegovu anksioznost. Podstaknite dete da ponovi situaciju u kojoj oseća zebnju. Može da ispred sebe poslaže plišane igračke i da pred njima ponovi gradivo koje će odgovarati. Ta vežba će mu pružiti osećaj sigurnosti. Druga moguća vežba jeste da zajedno pričate o tome kako će to biti kada se javi na času. Možete zajednički da vizuelizujete i zamišljate situaciju u tom scenariju - ističe ona.

Zašto deca lažu u vezi sa ocenama

- Ukoliko dete krije od vas loše ocene, nemojte da ga grdite. Ako ste mu nametnuli previsoke standarde i očekujete od njega da stalno donosi petice, to je logična posledica takve situacije. Još gore je ako pritom detetu pretite i uslovljavate ga. Objasnite mu da je najvažnije dati svoj maksimum da što više nauči i razume, a ocena je samo sporedan efekat, koji može biti manje ili više realan. Recite mu da je bitno da vam govori istinu o ocenama, jer ako vam to kaže na vreme, moći ćete da rešite taj problem zajedno – opisuje porodični terapeut još jednu čestu, a važnu situaciju - navodi Jasenka Jugović.

Hiperaktivno dete zahteva drugačiji pristup

Kada dete „ne drži mesto“, ustaje bez razloga, stalno ispušta olovku i gumicu, vrpolji se, priča na času, upada učiteljici u reč, ne može da se koncentriše, na odmoru ne uspeva da uspostavi normalnu komunikaciju sa drugom decom, začikava ih i udara, moguće je da imamo primer hiperaktivnog deteta. Zato ga deca izbegavaju, a učiteljica vas možda stalno poziva na razgovor.

U tom slučaju, sagovornica eKlinika portala savetuje da se razgovara sa učiteljicom odmah na početku školske godine i da joj se skrene pažnjana to da je dete hiperaktivno. Korisno je, savetuje Jugović, otkriti joj sitna lukavstva i trikove koje može da primenjuje: neka dete stavi u prvu klupu da bi lakše pratilo nastavu, dozvoli mu da briše tablu ili podeli sveske da bi koliko – toliko zadovoljilo potrebe za kretanjem.

Podrška, pohvala, ali i disciplina: Ne kažnjavajte dete, to je kontraproduktivno

Za kraj, još nekoliko saveta porodičnog terapeuta za umanjivanje stresa i roditeljima i deci:

- Pomozite detetu ako ne uspeva da uradi domaći ili nauči gradivo. Porazgovarajte sa njim da biste ustanovili u čemu je problem. Objasnite mu ono što mu nije jasno, preslišajte ga lekciju. Podelite vreme za učenje. Insistirajte da završi započeto da bi videlo konkretne rezultate svog rada. Uklonite sve ono što bi moglo da ga dekoncentriše (igračke, telefon , laptop…) i budite uvek u blizini kako bi mogli da pratite kako se ponaša i da li zaista uči. Pohvalite dete ako je lepo savladalo lekciju ili mu je uredna sveska. Ne kažnjavajte neuspeh – neuspeh je već kazna za dete. Grdnjom samo pojačavate negativnu predstavu, koju dete već ima o sebi. Otvorena i iskrena komunikacija pored, naravno, ljubavi i podrške, doslednost u vaspitanju i vaspitnim zahtevima, kao i zainteresovanost koja nije sporadična već stalna, konstantna, osnova je za dobar uspeh deteta i izraženiji motiv za postignućem - objasnila je za eKlinika portal Jasenka Jugović.

BONUS VIDEO: