Slobodno vreme > Tehnologija

Šta će raditi ČIP U LJUDSKOM MOZGU i kome je NAMENJEN? Specijalista neurologije za K1 otkriva BAŠ SVE DETALJE

Američki biznismen Ilon Mask saopštio je da se prvi pacijent kome je u mozak implantiran čip dobro oporavlja

Izvor: K1info

Autor: Mina Duduković

31/01/2024 > 15:53

podeli vest:

Šta će raditi ČIP U LJUDSKOM MOZGU i kome je NAMENJEN? Specijalista neurologije za K1 otkriva BAŠ SVE DETALJE
dr Aleksandar Ristić - Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija


Kompanija Ilona Maska, ugradila je prvi čip u ljudski mozak. Niti ovog čipa raspoređeni su  u deo mozga koji je vezan za kretanje, a prvi rezultati otkrivaju povećanje aktivnosti nervnih impulsa.

Kojim pacijentima ovaj čip može da pomogne i kome bi on u budućnosti mogao da bude namenjen, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorio je specijalista neurologije, dr Aleksandar Ristić.

- Još od 2019. godine započeta je era animalnih modela. Ključna razlika između pionirskog Jutearija iz 2004. i današnjeg Neurolinka leži u značajnom tehnološkom napretku, s obzirom na nedostatak dostupnih podataka iz ranijih vremena. Ono što Elon Musk i njegova kompanija trenutno razvijaju predstavlja izuzetnu prednost za neurološke entuzijaste. Prvi put, zahvaljujući ovom naprednom uređaju, primate informacije direktno iz dela mozga zaduženog za pokrete. Implantiran u područje odgovorno za upravljanje rukama, uređaj omogućava praćenje pojedinačnih neurona putem impresivnih 1024 elektroda, čije su dimenzije tanje od ljudske dlake ili čak tanje od robota koji su inače postavljeni na neurološkim mestima. Tehnološki je koncipiran tako da obezbedi dugotrajnost doživotnog trajanja, mada to još treba potvrditi u praksi - rekao je Ristić. 

On je objasnio i šta su istraživanja pokazala do sada, a šta bi trebalo da se pokaže od ugradnje ovog novog čipa.

- Prvi taj juta erej je imao oko 800 elektroda i uzorak aktivnosti tog dela mozga je bio veoma mali. Ono što će se sada promeniti izvesno na osnovu podataka koje je on prikazao u životinjskim modelima, omogućio je da se dobije uzorak aktivnosti mozga koji je značajno veliki. Negde oko 2000 neurona će moći da se snima. Uređaj ne samo što snima neurone, nego će moći da menja i njihovu aktivnost. Ukoliko slušamo Maska, onda je primena svega toga je bez pregledna. Počeće se sa ovim, a završiće se kako Mask kaže, u integraciji ljudske i digitalne inteligencije, to je ono što on predviđa da će se desiti sa ovim uređajem. U ovom trenutku, jedina dozvola je. Registrovan je, čitava studija od američke agencije za lekove je registrovala ga je za amitrofičnu lateralnu sklerozu i kvadriplegijom, za ljude ispod 40 godine, koji su u nekoj saobraćajnoj nesreći dobili povredu kičmene moždine i onda mozak nema komunikaciju sa udovima - objasnio je dr Ristić.

On je objasnio i da li je čip bezbedan da se ugradi u bilo koji deo mozga.

- Bezbednost čipa će biti potvrđena tokom njegove studije u 2024. godini. Iako tvrdnje zasnovane na animalnim modelima sugerišu na sigurnost uređaja, postojala su i neslaganja, naročito u vezi s tvrdnjama da su neki majmuni preminuli usled upotrebe. Druga faza kliničkih ispitivanja fokusiraće se na testiranje bezbednosti i efikasnosti, dok je treća faza isključivo posvećena proveri bezbednosti - dodao je on. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

 

 Dr. Ristić izjavio je i da je apsolutno siguran u bezbednost uređaja.

- Verujem da će čip moći da se koristi ne samo iznad motornog moždanog korteksa, već i iznad vizuelnog korteksa, gde bi ljudi, prema Maskovim rečima, koji su slepi mogli ponovno da vide pomoću kamere. Kamera će prikupljati informacije i slati ih čipu, koji će potom prenositi informacije mozgu - kaže dr. Ristić.

On je uveren da će sve ovo  postati stvarnost.

- Ugradnja ovog čipa sa sobom nosi mnoge etičke dileme. Informacije koje ćemo dobiti o mozgu putem ovog uređaja biće bez presedana. Uređaj ima bateriju koja se puni spolja i komunicira s drugim uređajima putem Bluetooth tehnologije. Postavlja se zabrinutost oko potencijalnih rizika od hakovanja, gde hakeri mogu direktno pristupiti informacijama iz našeg mozga, zavisno o tome gde je uređaj postavljen - rekao je on. 

Iako hakerima možda neće biti zanimljiv motorni deo mozga koji pokreće fizičke aktivnosti, dr Ristić kaže da postoji mogućnost pristupa drugim delovima mozga, gde teoretski mogu analizirati i dešifrovati misli.

- Primeri s majmunima pokazuju da su, koristeći slične uređaje, bili u mogućnosti igrati video igre samo pomoću misli, bez fizičkih pokreta ruku i nogu. Sama ideja interfejsa između mozga i računara obećava značajan tehnološki napredak. Međutim, trenutno nemamo jasno etičko rešenje za pitanja i izazove koji se javljaju u vezi s tim.Ipak, prema priznanju svih, uključujući i Elona Maska, veštačka inteligencija će postati toliko brza da će, kada se Brain-Computer Interface poveže s njom (a to je samo pitanje vremena), dovesti do sledećeg nivoa etičkih, moralnih i filozofskih dilema - kaže dr Ristić, i dodaje da .uređaj ima pristupačnu cenu od 10.500 dolara, a procenjuje se da će to predstavljati teret za osiguravajuće kompanije od oko 40 hiljada dolara. 

 

Ostavite komentar