Danas je MIHOLJDAN, osobe rođene na ovaj dan nose poseban talenat i očekuju sreću i blagostanje

Pravoslavni vernici danas slave Svetog Kirjaka Otšelnika, monaha koji je bio pravi uzor po hrišćanskim vrlinama

Na današnji dan, 12. oktobra, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik prepodobnog Kirijaka Otšelnika, poznatog i kao Miholjdan.

Prema predanju, živeo je u petom veku naše ere i ostavio je dubok trag u pravoslavnoj tradiciji.

Miholjdan je dan kada vernici sećaju ovog svetitelja, a širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja obeležava se različitim običajima.

Prepodobni Kirijak Otšelnik rođen je u Korintu tokom vladavine cara Teodosija Mlađeg u prvoj polovini 5. veka.

Potiče iz ugledne porodice, s obzirom na to da mu je otac bio prezviter Svete Saborne crkve, a majka Evdokija.

Već u ranoj mladosti, Kirijak se iskazao svojim interesovanjem za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu.

S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir. Tokom života, držao se strogih monaških pravila, uključujući i obavezu jednog dnevnog obroka.

Ime „Otšelnik“ označava pustinjaka, što ukazuje na to da se Kirijak povukao iz sveta i živeo asketskim načinom života.

On je poznat po svojoj borbi protiv jeretika i origenizma, koji je proglašen za jeres tokom Vaseljenskog sabora 553. godine, po naredbi cara Justinijana.

Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih. Iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, danas ga mnogi pomorci smatraju svojim zaštitnikom.

Takođe, mnoge porodice u Srbiji danas slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika kao svoju krsnu slavu.

Narodna verovanja

„Miholjdan, poznat i kao Kirijak Otšelnik, ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik spaja verske običaje s narodnim verovanjima, čineći ga jedinstvenim. Osim toga, običaji vezani za Miholjdan pružaju uvid u našu kulturu i odnos prema prirodi i svakodnevnim poslovima.“, rekao je Aleksandar Repedžić, etnolog za BBC.

Narodna verovanja vezana za Miholjdan sugerišu na početak prave jeseni.

Ako su miševi i drugi glodari zakasnili sa pripremama za zimu, prema verovanju, osuđeni su na propast. Toplo vreme oko Miholjdana naziva se i Miholjsko leto, a u nekim krajevima poznato je kao Sitorinjsko, jer se ovog perioda posebno raduju sitorinje, žene koje pripremaju krmelje za stoku.

U skladu s narodnim običajima, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, jer se smatra da se radovi na otvorenom, ako ih ima, ne smeju odlagati zbog dolazeće zime. Međutim, osobe rođene na ovaj dan povezuju se s posebnim talentima i očekuju sreću i blagostanje u životu.

Miholjdan je takođe i dan kada se u Valjevu i okolini održavaju crkveni sabori i vašari. Mnoga sela slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu. Tako, Miholjdan ostaje važan datum u srpskoj tradiciji, prožet religioznim i narodnim običajima.